Šifaneli: Intervencija na SRJ pokazala da je Nato instrument kojim manipulišu vodeće članice

Mark Šifaneli
Izvor: Kosovo Online

Nekadašnji pripadnik američkih specijalnih snaga i član Verifikacione misije Oebs na Kosovu 1998. i 1999. godine Mark Šifaneli ocenjuje za Kosovo onlajn da je Nato intervencija na SRJ pre 25 godina pokazala da je ova Alijansa u osnovi politička organizacija i oruđe kojim manipulišu najjače članice.

"Bombardovanje tadašnje SRJ je pokazalo da je Nato u svojim korenima politička organizacija i oruđe kojim mogu da manipulišu i zloupotrebljavaju najjače članice, i da je kao takav podložan političkom ‘grupnom mišljenju’ i neizbežnim greškama ako se koristi za bilo šta drugo osim za strogo odbrambeno sredstvo odvraćanja”, kaže Šifaneli.

On napominje da Nato te greške čini i danas.

“Pogledajte današnje pretnje dok, bez logičnog razloga, Nato pokušava da poveća svoje prisustvo do praga Rusije. Koja je poenta, osim toga što vodi u rizik, realnu mogućnost, izazivanja većeg sukoba”, naglašava Šifaneli.

Kao pripadnik Verifikacione misije Oebsa, Šifaneli je boravio na Kosovu 1998. i 1999. godine. Sa drugim pripadnicima ove misije Kosovo je napustio nekoliko dana pre bombardovanja.

Ističe da je svim poznavaocima prilika bilo jasno da rat neće trajati samo nekoliko dana kako su to najavljivali zvaničnici SAD i Nato.

"Pre nego što je započelo bombardovanje Nato bio sam u Zagrebu i gledao sam vesti. I iznova i iznova su puštali vojne stručnjake koji su govorili da će Nato bombardovanje biti veoma efikasno zato što predsednik Milošević treba da se bombarduje nekoliko dana i onda će kapitulirati, a Nato trupe će ući. To su uradili u Bosni. Dakle, trebalo je da se bombarduje nekoliko dana i to bi mu sačuvalo kredibilitet pred srpskim narodom. Ali, od početka sam znao da Kosovo nije Bosna, da je potpuno drugačiji scenario. Sa 30.000 fita visine ne možete da vidite šta se događa na tlu. I znao sam da priča o ‘nekoliko dana’ neće proći. I naravno, 76-77 dana kasnije, svet je i dalje posmatrao, a Jugoslavija nije kapitulirala”, kaže Šifaneli.

Objašnjava da tadašnja poređenja BiH i Kosova nisu bila realna iz više razloga.

Navodi da je suštinska razlika što je Bosna 1992. godine proglasila odcepljenje iz tadašnje SFRJ.

“Mislim i da su mnoge kritike u Srbiji tokom bosanskog sukoba bile da Milošević nije učinio dovoljno da pomogne bosanskim Srbima. Kosovo je bilo drugačije jer su ga Srbi smatrali 'kolevkom Srbije' i srpske vere, zar ne? Kosovo nikada nije bila nezavisna država ili nacija, iako su pod Titom Kosovari dobili izvesnu autonomiju u lokalnim poslovima. Do februara 1999. godine sa raspoređivanjem snaga VJ duž severne granice Kosova bilo je jasno da će, ako Nato napadne, VJ krenuti na Kosovo da očisti UČK”, kaže Šifaneli.

Zapadni zvaničnici su nedugo nakon što je započeto bombardovanje SRJ, odnosno Nato operacija “Zajednička sila”, predočili javnosti da se to čini zato što postoje čvrsti dokazi da su jugoslovenske snage bezbednosti isplanirale i započele operaciju “Potkovica” koja je za cilj imala etničko čišćenje Albanaca.

Ovu informaciju prvo je plasirala Bugarska, da bi je 7. aprila 1999. nemački ministar odbrane Rudolf Šarping saopštio medijima.

Šifaneli kaže da je to bila podvala, izgovor za bombardovanje.

“Događaji su se odvijali mnogo drugačije nego što su predstavljeni. Nakon što je bombardovanje počelo administracija Bila Klintona je rekla da je to moralo da se uradi zato što je počela operacija ‘Potkovica’. Ali, to nije bio razlog. Operacija ‘Potkovica’ je bila nameštaljka zato što je Nato bio odlučan da bombarduje. Dakle, to je bila podvala. Kao obaveštajni analitičar i vojnik mogao sam sve povežem”, kaže Šifaneli.

Navodi da je tvrdnja o postojanju ove operacije bila ili “smela laž” ili potpuna nesposobnost administracije tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.

“Operacija Potkovica je koliko sam mogao da vidim bila neophodna kako bi se Nato odvratio od odluke o bombardovanju, ali i kako bi Srbija zadržala Kosovo tako što bi kroz vojnu operaciju porazila OVK. To nije bio pokazatelj etničkog čišćenja”, ocenjuje Šifaneli.

Tvrdi da je do humanitarne katastrofe na Kosovu došlo tek nakon početka Nato

“Posmatrajte stvari samo sa logičke tačke gledišta. Pre nego što je Nato počeo da bombarduje nije bilo 800.000 izbeglica koje su se slivale sa Kosova. Ljudi koji su otišli kao izbeglice posle početka bombardovanja, ne zaboravite, bili su kosovski Albanci muslimani, kosovski Albanci katolici, Srbi, Romi i drugi. Niko se nije osećao sigurnim, i to sa dobrim razlogom. Kada čitate zvanične izveštaje koje je Oebs beležio u izbegličkim kampovima, počinjete da vidite da su se, dok su se dešavala ubistva i policijska zlostavljanja, jedinice VJ i policije takođe trudile da obezbede bezbednost za sve, sem onih koji su bili u UČK. Nato avioni nisu mogli da zaustave borbu između VJ, MUP i UČK ili između zajednica i građana koji su napadali svoje susede ili se branili”, kaže Šifaneli.

Zato se Nato našao u nezavidnoj situaciji jer mu je - ponestalo meta.

“Najbolje čemu se mogao nadati bilo je da nastavi da gađa ciljeve u Beogradu, Podgorici i drugim gradovima kako bi iznudio kapitulaciju. To nikome na Kosovu nije moglo da pomogne da bi se izbeglo nasilje. Pritom, Nato avioni su bombardovali vagon kosovskih Albanaca koji su pokušavali da sa ženama i decom na puste Kosovo. Takođe je pogođen voz koji je prevozio bugarske i grčke civile koji su pokušavali da izađu iz Jugoslavije. Konačno, ponestalo je meta”, kaže Šifaneli.

Objašnjava da se neki događaji iz 1999. godine danas izučavaju u američkim vojnim udbženicima, poput protesta građana na mostovima.

“Ljudi koji su izašli da brane poslednji most preko Dunava tako što su imali žurku na njemu, spasili su ga. Sada je u udžbenicima američke vojske taj događaj primer analize rizika ciljeva”, navodi Šifaneli.

Autor nedavno objavljene knjige “Potvrđeno - na zadatku sa Kosovskom verifikacionom misijom” na pitanje da li je tadašnja Vojska Jugoslavije 1999. godine nadmudrila Nato, kaže da su generali VJ donosili racionalne odluke, ali da je Nato nadmudrio sam sebe.

“Mislim da je Nato nadmudrio sam sebe. To jest, mislim da su general Klark i drugi verovali da će Milošević kapitulirati nakon nekoliko dana”, ocenjuje Šifaneli.

Podseća da je VJ imala nekoliko nedelja da se pripremi za rat zato što je tadašnji državni sekretar SAD Medlin Olbrajt već posle prvih propalih pregovora u Rambujeu, februara 1999, najavila mogućnost bombardovanja.

“Na prvom sastanku u Rambuje kada je Madlen Olbrajt rekla - ovo je zastrašujuće, pregovori su propali i bombardovaćemo Jugoslaviju veoma brzo. Naravno, to se nije dogodilo, prošlo je još šest nedelja ili više. I tada je Vojska Jugoslavije izašla iz garnizona i počela da se priprema za rat na Kosovu protiv OVK. To je bila veoma racionalna odluka jer su izmestili jedinice i tenkove. Nisu ušli na Kosovo, ali su okružili granice i tako nisu narušili plan Milošević - Holbruk, i tako se pripremali za rat. To je bila potpuno racionalna odluka i operacija da se tako nešto uradi. Znali su da će istovremeno morati da se na tlu bore protiv OVK, a protiv Natoa u vazduhu”, zaključuje Šifaneli.