Simonović Bratić: Srbe na Kosovu sve boli, to je život koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata

Članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dunja Simonović Bratić ocenila je da se Srbi na Kosovu suočavaju sa životom koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata zbog čega je potrebno stalno ukazivati na brojna kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava.

„Na Kosovu i Metohiji Srbe sve boli budući da je život koji oni tamo žive zaista nešto što Evropa nije videla od Drugog svetskog rata i ta njihova borba je herojska. Ono što pokušavamo da uradimo i kroz Savet Evrope i ovaj način pisanja komesaru, to su nažalost jedini naši načini da možemo da reagujemo“, izjavila je Simonović Bratić povodom pisma više nevladinih organizacija sa Kosova komesaru za ljudska prava Saveta Evrope Majklu O’Flaertiju.

U pismu se navodi da se na Kosovu sprovodi „ozbiljno i sistematsko krišenje prava“ nevećinskih zajednica, a naročito srpske zajednice.

Simonović Bratić u razgovoru za Kosovo onlajn izražava optimizam da će evropski komesar reagovati na ovo pismo kao što je 6. aprila reagovao na hapšenje 16 hodočasnika Prizrenu.

„Baš u to vreme je bilo zasedanje Parlamentarne skupštine SE i tada je komesar za ljudska prava imao svoj godišnji izveštaj. Iskoristila sam priliku, imala sam tu sreću da mogu da postavim direktno pitanje vezano za ta hapšenja i pritvor hodočasnika i on je bio vrlo korektan u tom svom odgovoru i najavio je dolazak. Čak se sutra čuo i sa našom misijom u Strazburu i iskazao je veliku želju da dođe i obiđe“, kazala je Simonović Bratić.

Objašnjava da je poseta evropskog komesara tada odložena zbog neformiranja institucija na Kosovu, ali da je važno da se sa njim razgovara.

„Mislim da on ima želju da pomogne“, precizira Simonović Bratić.

Precizira da Srbi sa Kosova treba da reaguju prema svima institucijama EU zbog godišnjih izveštaja „koji se gledaju“.

„Ako nema dovoljno inicijative sa naše strane, u Savetu Evrope će koristiti izveštaj koji piše Evropska komisija, a kada čitate taj izveštaj oko stanja ljudskih prava na KiM ispada da je tamo 'cveće i proleće'“, istakla je ona.

Dodaje da je od ključne važnosti reakcija nevladinog sektora na Kosovu koji se u EU prepoznaje kao „bitan faktor civilnog društva“.

Objašnjava da Srbi „nužno moraju očekivati“ reakcije iz Evrope, ali da je od presudne važnosti i da evropski komesar „ima neku reakciju“ jer će to morati da unese u svoj godišnji izveštaj.

Naglašava potrebu da Srbi sa Kosova, bez obzira na „legitimni otpor“ prema predstavnicima Evropske zajednice predoče konkretne primere i dokaze o svojoj ugroženosti zato što su suočeni sa „fingiranjem, skivanjem i šminkanjem“ stvarnosti od strane režima Aljbina Kurtija.

Zbog toga poručuje da ukoliko i evropski komesar ne poseti Kosovo - Srbi budu uporni i dođu do njega.

Na taj način, precizira, i Savet Evrope će imati kompletan uvid i kada su u pitanju zahtevi Kosova za članstvo u Savetu Evrope i drugim institucijama.

„Vrlo je bitno koristiti sve te mehanizme. Za razliku od nas, režim Aljbina Kurtija maksimalno koristi sve moguće resurse da bi što više komunicirala sa predstavnicima EU, Saveta Evrope, svih ljudi koji su uključeni u rešavanje problema. Zato je bitna proaktivna uloga koju pozdravljam i verujem da će komesar odreagovati na način da će, ako ništa drugo to biti u izveštaju koji će se onda koristiti i za ono što žele da uđu u Savet Evrope, kao i za sve drugo što traže. I nužno je u svakom tom razgovoru naglašavati sve što se krši na dnevnom nivou, način na koji ti ljudi žive tamo, kao i što režim Aljbina Kurtija nije ispunio, od Briselskog sporazuma pa naovamo“, zaključuje Simonović Bratić.