Stojkovski: Proces ukidanja veta u EU moguć, ali bi bio dug i komplikovan

Izvršni direktor Prespa instituta u Severnoj Makedoniji Andreja Stojkovski ocenio je da postoji mogućnost da se u budućnosti državama članicama Evropske unije oduzme pravo veta, ali da je to „slojevit“, komplikovan i dug proces, te dodaje da je to za sada stav jedne političke grupacije, koja neće sama o tome odlučivati.

Komentarišući izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana da je Evropska narodna partija usvojila strategiju kojom se nastoji da se državama članicama Evropske unije oduzme pravo veta, Stojkovski procenjuje da je to vrlo moguće.

„Imajući u vidu globalne odnose, verovatno je moguće, veoma moguće. A, koliko brzo će se to dogoditi? Verovatno ne previše brzo, zato što su procedure takve“, rekao je Stojkovski za Kosovo onlajn.

Ukazuje da je to stav Evropske narodne partije, koja ima najveću parlamentarnu grupu u Evropskom parlamentu, čije članice imaju najveće učešće u vladama država članica, ali da nisu jedina politička grupacija koja će o tome odlučivati.

„Procedure ne završavaju uvek u nacionalnim parlamentima. Tako da je ovo verovatno politička pozicija o kojoj bi kasnije trebalo da se razgovara sa ostalim evropskim političkim partijama, da se nađe nekakva zajednička pozicija“, rekao je Stojkovski.

Dodaje da razume poziciju mađarskog premijera.

„Poziciju Orbana, sa druge strane, razumem. Prvo, njegova politička partija dolazi iz druge političke grupacije u Evropskom parlamentu, malo desnije od Evropske narodne partije. A, on ovo tretira kao ugrožavanje suvereniteta koje može da bude prepreka za razvoj integrativnog procesa i povezivanja Unije, dok koristi u celosti benefite od članstva, pre svega finansijska sredstva“, kaže Stojkovski.

Naredno proširenje EU očekuje se do 2030. godine, a Stojkovski navodi bi proces usvajanja strategije Evropske narodne partije trajao duže od toga.

„U ovom trenutku, projekcija EU i Komisije je da bi se prvo sledeće proširenje moglo dogoditi 2028. ili 2030. godine. To je previše brzo da bi mogla da se završi cela procedura. A, ovo je stav jedne grupacije. Biće mogućnosti za dogovore, pregovore. To treba da se ugradi u osnivačke ugovore. Postoji mogućnost u ugovorima o pristupanju, na primer, Crne Gore i Albanije da se ugrade ovi elementi, zato što se ugovorima o pristupanju modifikuju osnivački ugovori i da se napravi takvo modifikovanje“, ocenuje sagovornik Kosovo onlajna. 

Ipak, smatra da se sa tim ne bi saglasile sve države članice, a da zakoni nekih od njih zahtevaju referendum pre ratifikacije bilo kakvih sporazuma.

Prema njegovim rečima, ukidanje veta može da bude korisno za države Zapadnog Balkana, ali da ništa neće biti postignuto u tako kratkom roku.

„Mislim da se neće složiti države članice. Takvim pristupom, želeće reformu osnivačkih ugovora, što će podrazumevati minimum jednu međuvladinu konferenciju. I da bude kratak period pregovora, onda sledi proces ratifikacije, koji podrazumeva ne samo ratifikaciju u evropskim institucijama, već i na nacionalnom nivou. Ratifikacija na nacionalnom nivou barem u dve države članice je komplikovana. U Francuskoj i u Holandiji bi trebalo da se ide na nacionalni referendum, što može biti ozbiljan problem. Tako da proces ne bi mogao da završi pre najmanje tri godine, a možda i više. To može biti dobro za Zapadni Balkan, ali u uslovima u kojima želimo ubrzanu integraciju, skorije pristupanje u članstvo, to je previše dug period za nas“, pojašnjava Stojkovski.

Prema njegovim rečima, Makedonija neće imati korist od toga, budući da još uvek nije započela proces otvaranja klastera.

„Na Makedoniju nema kako da se odrazi osim negativno, zato što još uvek nije počela proces realnog pregovaranja, otvaranje klastera i poglavlja i njihovo pregovaranje i zatvaranje. Zato ne postoji način da se u usvojenom pregovaračkom okviru, što je bitan momenat za Makedoniju, nešto menja. Mislim da to neće uraditi. Sa druge strane, prepreka može biti još bezbroj drugih procesa koji će nam slediti. Аko sprečimo sve moguće procese balkanizacije evropskih politika, tada bismo mogli da očekujemo da će proces u trenutku kada počnemo pregovore po poglavljima i po klasterima moći da ide malo brže“, zaključuje Stojkovski.