Stranke ostaju pri svojim stavovima - nema dogovora o konstituisanju Skupštine Kosova

Parlamentarne političke stranke nisu promenile stavove u vezi sa konstituisanjem Skupštine Kosova. Šest dana nakon poslednjeg pokušaja izbora skupštinskih tela, stranke nastavljaju da međusobno optužuju jedna drugu za blokadu rada Skupštine, istaknuto je na okruglom stolu koji su danas organizovali Fondacija „Fridrih Ebert“ i Kosovski institut za pravdu (IKD), prenosi Kosova pres.

Ustavni sud je uveo privremenu meru do 8. avgusta, kojom se poslanicima zabranjuju bilo kakve aktivnosti nakon neuspeha konstituisanja Skupštine do 26. jula – rok utvrđen prvom odlukom Ustavnog suda.

Poslanik poslaničke grupe Pokreta Samoopredeljenje Nezir Kraki pozvao je na kompromis, navodeći da izbor predsednika Skupštine ne treba politizovati, jer se, po njegovom mišljenju, radi o tehničkom pitanju.

„Bilo bi dobro da postoji ono što zovemo konsenzus, jer sam ja pristalica konsenzusa kao principa. On predstavlja zajedničko usmerenje i viziju. Taj konsenzus se nije ostvario i nije dokazan od strane svih političkih partija. Izbor predsednika ili predsednice Skupštine vidim kao čisto proceduralno pitanje i nije bilo potrebe da se ova faza prekomerno politizuje i time nanese šteta državi i našem položaju. Pozicije su određene na izborima, a legitimitet je ostvaren na terenu, tako da ova faza potvrde nije smela da bude prepreka za prelazak u drugu i treću fazu“, rekao je on.

S druge strane, poslanica DPK Vljora Čitaku rekla je da je duh konsenzusa uništen od strane Pokreta Samoopredeljenje. Optužila je stranku Aljbina Kurtija da već mesecima sprovodi „državni udar“ kako bi oborila ustavni poredak zemlje.

Prema njenim rečima, Samoopredeljenje u Skupštini pokušava da legitimizuje diktat, a ne dijalog kao instrument političkog odlučivanja.

„Ono što već mesecima vidimo jeste državni udar. Radi se o pokušaju potpunog rušenja ustavnog poretka Republike Kosovo. Dok mi ovde diskutujemo, uprkos jasnoj odluci Vrhovnog suda, vlada koja je uzurpirala kancelarije saziva sednice i donosi odluke, imenuje upravne odbore i rukovodioce institucija, što jasno pokazuje pokušaj rušenja ustavnog poretka. Ideju konsenzusa srušilo je upravo Samoopredeljenje. U Skupštini Kosova svedočimo pokušaju legitimizacije diktata, a ne dijaloga kao političkog instrumenta“, kazala je ona.

Kritiku na račun Samoopredeljenja zbog izostanka kompromisa u vezi sa konstituisanjem Skupštine uputila je i poslanica DSK Hikmete Bajrami. Ona je čak izjavila da se radi o „samo-udaru“, jer ova stranka pokušava da zadrži vlast koristeći ovlašćenja iz izbora održanih 14. februara 2021. godine – što je, kako kaže, neprihvatljivo.

„Moram da pojačam ton. Ne mislim da je ovo samo državni udar, već nešto još teže – radi se o samo-udaru. Udar sprovodi partija koja je još uvek na vlasti. Ta stranka ne prihvata ograničenja i mandat koji su joj građani dali na poslednjim izborima, već želi da ostane na vlasti i zadrži ovlašćenja iz februara 2021. godine. To je potpuno neprihvatljivo“, naglasila je Bajrami.

Poslanik ABK Ljahi Brahimaj takođe je rekao da su stranke koje su do sada bile u opoziciji ponudile rešenja za konstituisanje Skupštine, ali da je Samoopredeljenje to uporno odbijalo, insistirajući isključivo na imenu Aljbuljene Hadžiju za predsednicu Skupštine.

„ABK je od prvog dana predlagala rešenja – prvo gospođu Šćipe Seljimi, zatim Sarandu Bogujevci. Uzimajući u obzir situaciju, predložili smo i gospodina Gljauka Konjufcu. I druge partije su nudile rešenja, ali Samoopredeljenje je uvek insistiralo samo na gospođi Hadžiju. Zašto ona ne bi trebalo da bude izabrana – za to je bilo više razloga – ali očigledno je da Samoopredeljenje nema stvaran interes za formiranje parlamenta“, izjavio je Brahimaj.

Poslanica Socijaldemokratske inicijative Arbereša Krasnići istakla je da Samoopredeljenje, kao prva stranka na izborima 9. februara, treba da preispita sebe i pristupi kompromisu.

„Kada neko ne uspe da se složi ni sa kim, postaje problem ako se ne može složiti ni sa samim sobom. Uvek moramo da zastanemo pre nego što uperimo prst u drugoga – u ovom slučaju u pobedničku partiju – jer imamo veliku potrebu da preuzmemo odgovornost i prema sebi. Takođe, moramo ispoštovati veliko poverenje građana, koje treba da se pretoči u institucionalne šanse i ekonomski razvoj“, rekla je ona.

Na diskusionom panelu govorio je i direktor Kosovskog instituta za pravdu Ehat Miftaraj, koji je poručio da političke partije ne treba da očekuju „čuda“ od Ustavnog suda, jer se rešenje mora pronaći kroz politički dogovor.

„Političke stranke ne bi trebalo da očekuju čuda od Ustavnog suda, jer čak i ako on donese odluku, nju moraju da sprovedu političke stranke. Ustavni sud ne može da natera partije da postignu konsenzus. Sud može da odredi procedure, ali rešenje u konačnici mora doći od samih partija, koje treba da izađu iz svojih okvira i postignu politički dogovor“, naglasio je Miftaraj.

Kosovo i dalje nije uspelo da formira nove institucije, iako su parlamentarni izbori održani 9. februara.

Poslanici su prošle subote 54. put zaredom neuspešno pokušali da konstituišu deveti saziv, dok je istekao i 30-dnevni rok koji je Ustavni sud dao izabranim poslanicima da formiraju skupštinske organe do 26. jula.

Konstitutivna sednica započela je 15. aprila. Proces je blokiran na tački izbora predsednika Skupštine, za koju je Samoopredeljenje, u koaliciji sa Gudžo i Alternativom, predložilo Aljbuljenu Hadžiju. Međutim, ona ni u šest otvorenih glasanja nije uspela da osvoji potreban  61 glas da bi bila izabrana.