Tanasković: Prividne sličnosti Kosova sa Nagorno-Karabahom, ne treba očekivati „brza rešenja“

Nekadašnji jugoslovenski ambasador u Azerbejdžanu Darko Tanasković ocenio je da je mirovni sporazum između te zemlje i Jermenije postao moguć tek nakon vojne reintegracije Nagorno-Karabaha, ali da ovaj sukob ima samo prividne sličnosti sa slučajem Kosova i da tu ne treba očekivati „brza rešenja“.

Tanasković je uveren da će se SAD, kao što su posredovale u mirovnom sporazumu Azerbejdžana i Jermenije, u jednom trenutku uključiti i u rešavanje pitanja Kosova.

„Uloga SAD, bez dovođenja u pitanje onog osnovnog stava da su oni priznali samostalno proglašenu nezavisnost Kosova, mogla biti manje pristrasna u tom smislu što bi bila pragmatičnija, racionalnija u skladu sa tom trgovačkom logikom kojom se Tramp inače služi: da se vidi šta u nekom eventualnom sporazumu neko dobija, a neko gubi. Ali, nisam siguran da bi američka administacija, i pod Trampom, mogla da uvaži onaj naš razlog svih razloga, a to je da je Kosovo za nas nešto specifično. Kosovo je za nas paradoksalno, ono što je za Jermene Nagorno-Karabah. Sa stanovišta istorije, tradicije i nacionalnih vrednosti“, izjavio je Tanasković za Kosovo onlajn.

Dodaje da razlog pragmatičnijeg pristupa pitanju Kosova treba tražiti u činjenici da Tramp „ne gaji nikakvu veliku i posebnu ideološku ljubav prema Albancima“.

„Sigurno će nastojati na onome što je i pomenuto u pismu dveju kongresmenki, a što je dovedeno u pitanje - međusobno priznavanje dveju država. Ali, tek na kraju toga puta. Mislim da nije realno očekivati nekakvo brzo rešenje ovoga tipa, jer je između Azerbejdžana i Jermenije sve završeno, završeno na bojnom polju“, navodi Tanasković.

Dodaje da su se SAD uključile u pitanje mirovnog rešenja za Azerbejdžan i Jermeniju tek kada su pripremljene sve pojedinosti mirovnog sporazuma ove dve zemlje.

„U našem slučaju mislim da će administracija biti pragmatičnija, da neće u većoj meri biti emotivno i ideološki naklonjena ni Prištini ni Beogradu što se pokazalo i prilikom prvog Trampovog mandata. Ali, to neće olakšati dolaženje do rešenje koje bi za nas bilo prihvatljivo“, uveren je Tanasković.

Upitan zbog čega je američki predsednik i tokom ceremonije potpisivanja mirovnog sporazuma Azerbejdžana i Jermenije apostrofirao da je „sprečio rat Srbije i Kosova“, bivši diplomata poručuje da sve njegove izjave treba „pažljivo slučati“, a da je ova „enigmatična“.

„Nije sasvim jasno na šta je mislio i na kakav rat, zato što su svi obavešteni faktori u međunarodnoj zajednici, a i kod nas tvrdili da zaista nikakve ideje nije bilo o pokretanju bilo kakvog rata u ovom trenutku, pogotovo od strane Srbije. Mislim da je on u opštem smislu smatrao da je sprečio rat, a da bi to delovalo efektnije povezao je to sa ovim trenutkom“, smatra Tanasković.

Komentarišući mirovni sporazum Azerbejdžana i Jermenije, Tanasković kaže da je rezultat „vojne reintegracije“ Nagorno-Karabaha, ali i potiskivanja uticaja Rusije.

„Očigledno je da je ovaj mir postao moguć onoga trenutka kada je Azerbejdžan ostvario svoje ciljeve, a to znači da je reintegrisao vojnom silom teritoriju koju je s razlogom smatrao da međunarodno-pravno njemu pripada. E sada, sasvim je sigurno da Jermenija tu nije mogla mnogo da se pita“, naglašava Tanasković.

Jedan od razloga je, navodi, i što je Jermenija izgubila podršku Rusije.

„Jermenija je izgubila podršku Rusije iz niza razloga, ali moje je mišljene da je Rusija čak i jače podržavala Jermeniju ona opet ne bi mogla da izbegne ovakav ishod, tim više što je Rusija, kao što znamo, zabavljena jednim velikim ratom“, precizirao je Tanasković.

Upitan koliko sukob Azerbejdžana i Jermenije ima sličnosti sa kosovskim pitanjem, Tanasković kaže da „nema toliko sličnosti koliko su neki skloni da vide“.

„Nema tu mnogo sličnosti. Najpre, na međunarodno-pravnom planu sličnosti uopšte nema. Jermenija je zauzela deo azerbejdžanske teritorije, a u našem slučaju Srbiji su oteti Kosovo i Metohija. I razumno bi bilo da neki mir podrazumeva vraćanje te teritorije Srbiji što se sada uopšte ne može zamisliti“, precizirao je Tanasković.

Kao mogući „novi momenat“ vidi snažnije angažovanje SAD u pregovorima Beograda i Prištine.

„Jedino što je novo i što bi moglo odigrati određenu ulogu to je snažnije angažovanje SAD, sa predsednikom Trampom. Ali, to tek treba da vidimo kako će se iskazati u vezi sa Kosovom i Metohijom“, precizirao je bivši diplomata.

Objašnjava da su bez obzira na „prividne sličnosti“ razlike između ova dva slučaja velike.

„Ključna je što je sa stanovišta međunarodnog prava Jermenija okupirala deo Azerbejdžana i da je ova zemlja imala puno pravo da traži da joj ta teritorija bude vraćena“, navodi Tanasković.

Podseća da mu je 1999. kada je predao akreditiv za ambasadora SR Jugoslavije u Azerbejdžanu, tadašnji predsednik ove zemlje Hejdaru Alijev (otac sadašnjeg predsednika Ilhama Alijeva) detaljno objasnio nacionalnu strategiju u pogledu vraćanja teritorija Nagorno-Karabaha u okvire teritorijalnog suvereniteta i integriteta.

„Pored ostalog rekao mi je da treba uvek imati jake i efikasne međunarodne veze i imati barem jednog saveznika koji je spreman da u odlučujućem trenutku presudno pomogne i da treba imati potpuno nacionalno jedinstvo u pogledu toga cilja. Tu već postoje velike razlike iako je naša stvar u vezi sa Kosovom i Metohijom apsolutno u pogledu međunarodnog prava nesporna, to je prekršeno i to više nikoga ne interesuje“, kaže Tanasković.

S druge strane, dodaje, Srbija nema kao Azerbejdžan saveznika kao što je Turska koja je u „odlučujućem trenutku“ i kada je ocenjeno da je tako nešto moguće uraditi u odnosu na geopolitičku situaciju, presudno pomogla Azerbejdžanu da vojno zauzme Nagorno-Karabah.

„Zatim, mi nemamo potrebno nacionalno jedinstvo da bismo to mogli da ostvarimo. Prema tome, tu prestaju sve sličnosti i počinju velike i suštinske razlike“, naglašava Tanasković.