Vučević: Srbija posvećena EU putu, najteže pitanje Kosova

Panel Atina Miloš Vučević i Miroslav Lajčak
Izvor: Kosovo Online

Srbija ostaje na evropskom putu, jer je to njen nacionalni interes, poručio je danas u Atini premijer Srbije Miloš Vučević, ističući da je za Beograd najteže pitanje Kosova. Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Mirosla Lajčak poručio je da postoji "novi momentum" sa obe strane - EU je, nakon rata u Ukrajini, shvatila da može da izgubi region, dok je više građana za proširenje Unije nego ranije, zbog čega ovaj trenutak treba iskoristiti.

"Najteže pitanje za nas je pitanje Kosova i Metohije. Najteže pitanje ne samo za Srbe, već i za Albance, ništa manje. Mislim da uz evropske integracije i partnere iz EU, koristeći njihove alate, znanja i iskustva, možemo biti bliže pomirenju, na terenu“, rekao je Vučević na na panelu "Perspektiva pristupanja Zapadnog Balkana i njegov značaj za budućnost Evrope: Da li smo u periodu stagnacije ili stvaranja novog zamaha?", u okviru Međunarodne konferencije za mir i razvoj.

Vučević je istakao da je Srbija spremna da nastavi svoj EU put, jer je to nacionalni interes zemlje.

"Jasno smo rekli mnogo puta i nije samo formalna izjava, poruka. Posvećen smo svom evropskom putu. Ne govorim tu o emocijama, niti nekim posebnim vezama zasnovanim na osećanjima, govorim o interesu svih zemalja Zapadnog Balkana. U nacionalnom je inetersu Srbije da postane član EU, i verujem da sve zemlje regiona imaju isti interes", rekao je Vučević.

On je ocenio da će EU biti potpuna tek kada bude primila zemlje Zapadnog Balkana, ali se postavlja glavno pitanje - da li se razgovara o pristupnoj perspektivi ili o evropskoj budućnosti.

"To je glavno pitanje za sve zemlje Zapadnog Balkana. Ljudi su umorni čekanja“, upozorio je premijer Srbije.

Zato, kaže, zemlje moraju da nastave sa reformama, ali reforme moraju biti podržane sa konkretnim merama Brisela.

"Istovremeno, mora se znati da li je Uniji potreban ovaj region. Čuli smo različite poruke i mišljenja različitih lidera iz EU. Samo sa nama zaokružiće se glavni deo evropske teritorije", podvukao je Vučević.

Ukazao je da nisu sve zemlje u istoj situaciji na evropskom putu, ali da Srbija podržava evropsku integraciju svih zemalja i nacija regiona

"Želeli bi da vidimo naš region kao deo EU“, naglasio je Vučević.

Podsetio je na više regionalnih inicijativa, od Berlinskog procesa, preko Procesa Brdo-Brioni, u kojima Srbija aktivno učestvuje, do "Otvorenog Balkana", kojim je, kaže, region pokazao da želi  može da uradi nešto konkretno.

"Svesni smo potrebe saradnje na regionalnom nivou i važno je za EU da imamo interes da napravimo dobre stvari u našem regionu", dodao je Vučević.

Dodao je da Srbija podržava i Savet za regionalnu saradnju, i da ima aktivnu ulogu u svakoj od ovih inicijativa.

Kada se govori o Zapadnom Balkanu, Vučević je napomenuo da se može govoriti samo o "pet država i jednoj pokrajini", u skladu sa međunarodnim pravom, jer spominjanje šest država prejudicira rešenje pitanja Kosova.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kine, Vučević je podsetio da je pre dolaska u Beograd, a u okviru posete Evropi, kineski predsednik Si Đinping boravio u Parizu, gde se sastao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i predsednicom EK Ursulom fon der Lajen.

"To niko nije kritikovao", ukazao je premijer Srbije i dodao da je Si iz Beograda otputovao u Mađarsku, zemlju članicu EU i Nato.

"Za Nemce je dobro da prave biznis sa Kinom, a zabranjeno je Srbiji", primetio je Vučević, dodajući da ne voli da vidi takve dvostruke standarde.

"Vodite računa o svojim interesima, a Srbija će nastaviti da vodi brigu o svojoj ekonomiji i da sarađuje sa Kinom", rekao je on.

Poručio je da je Srbija spremna da na putu u EU harmonizuje svoju spoljnu politiku, uz primedbu da su Poglavlje 35 i usaglašavanje spoljne politike postale glavna pitanja, važnija od ostalih.

Što se sankcija protiv Rusije tiče, Vučević je naveo da građani Srbije ne veruju u sankcije, jer su ih tokom 1990-ih osetili na svojoj koži.

"Svedok sam da su građani patili, a ne režimi. I zato ne bih govorio o rezultatima sankcija protiv Rusije, jer ne vidimo konkretne posledice na ratištu. U ovom trenutku, Srbija zavisi od ruskog gasa i nafte. Ako bismo uveli sankcije, time bismo pogodili našu ekonomiju, a ne njihovu", pojasnio je premijer Srbije.

Napominje i da je pozicija Srbije specifična, zbog pitanja Kosova.

"Imamo specifičnu poziciju i moramo da pripazimo naše odnose sa Rusijom i Kinom, u vezi sa glasanjem u Savetu bezbednosti UN o Kosovu i Metohiji. Srbija je glasala za sve rezolucije koje su podržale i podvlačile teritorijalni integritet Ukrajine. Nemamo nikakav problem sa Ukrajinom, koja nije priznala Kosovo. Samo pitamo - ako svi pričaju o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, šta je problem ako mi postavimo isto pitanje za nas", upitao je Vučević i dodao da zato Putin koristi Kosovo kao adut.

Da je Srbija opredeljena da gradi dobrosusedske odnose, kaže, svedoči i "Otvoreni Balkan".

"Mi smo spremni, razgovarao sam sa Lajčakom. Pred nama je Plan rasta, imamo nešto što donosi konkretne mere i instrumente za merenje napretka. Dopustite nam da prema nama bude isti pristup kao prema drugima. To je fer zahtev od nas. Primer Kipra pokazuje da je moguće", dodao je Vučević.

Na kraju panela, a povodom pominjanja "dobrog momentuma", Vučević je poručio da se "sada vreme da se manje govori, a više radi".

Lajčak: Niko pre 20 godina ne bi rekao da će samo Hrvatska ući u EU – znači nešto je bilo pogrešno

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak konstatovao je da je sve teže predstavljati EU u diskusijama o Zapadnom Balkanu, te da niko sa Samita u Solunu iz 2003. godine ne bi pomislio da će 20 godina kasnije, samo jedna zemlja – Hrvatska, postati članica Unije, dok ostali nisu ni blizu.

"Znači da je nešto bilo pogrešno", ukazao je Lajčak.

Dodao je da je, prema svim indikatorima, zapravo lako integrisati region u EU, ali da je odgovornost što do toga još nije došlo na Zapadnog Balkanu, na obe strane.

Dodao je da se EU suočavala sa izazovima i krizama koje nije bilo moguće predvideti, zbog čega je proširenje "palo" na listi prioriteta, ali je naveo da je i Zapadni Balkan zaokupljen prošlošću, umesto da se fokusira evropsku budućnost.

"To je predugo trajalo, ali srećom imamo novi momentum", uveren je Lajčak.

Pojašnjava da je drastična promena usledila sa ruskom agresijom na Ukrajinu, kada je EU ponovo otkrila svoju geopolitičku potrebu i shvatila da može izgubiti region.

"Imamo novi momentum, novu privrženost koja se primećuje na samitima. EU prolazi kroz praktične korake. Plan rasta za Zapadni Balkan treba da približi region zajedničkom trzištu. Važne su i reforme. Imamo i novi pristup postepene integracije. Sve su to važni koraci", napomenuo je Lajčak.

Novi je, kaže, momentum i u državama članicama, u kojima je veći broj građana za širenje nego što je bio slučaj ranije.

"Naša mogućnost da donosimo odluke nije laka sa 27 zemalja, a sa više od 30 još je teže. Ali, kada postoji politička opredeljenost - moguće je rešiti sve", poručio je Lajčak.

On je naveo da, iako se regionom bavi više od 25 godina, po prvi put vidi da je EU spremnija i entuzijastičnija prema Zapadnom Balkanu, nego region ka Uniji.

Ponovio je da će pred novom Evropskom komisijom biti dva prioriteta - bezbednost i proširenje.

Naveo je da je potrebno da jedna zemlja regiona napravi vidljivi napredak ka EU, nakon koje će i ostale videti da se može postati članica.

"Potreban je transparentan pristupni proces, što nije bio slučaj do sada. Veoma sam optimističan, jer je momentum tu. Svi smo odgovorni da se on pretvori u što brže i bliže približavanje regiona EU", rekao je Miroslav Lajčak.

Lajčak je podsetio na proširenje iz 2004. godine, kada je 10 zemalja ušlo u EU, što je, kaže, bio veliki uspeh.

Ukazuje, pak, da je sa Zapadnim Balkanom drugačija situacija.

"Imamo Crnu Goru, koja pregovara 12 godina, a Kosovo koje je veće - još nije počelo. Nije realno očekivati zajedničko proširenje. Geopolitika je stvorila novi momentum, ali reforme i rad će odlučiti ko će postati članica", rekao je Lajčak.

Dodao je da je pitanje donošenja odluka kvalifikovanom većinom "na stolu".

Kaže da, na pitanje da li će sa Balkanom u EU biti lakše ili teže donositi odluke, odgovor treba da pruži sam region, koji mora da dokaže da neće biti teško, a to može da učini kroz regionalnu saradnju.

"Violeli bi da vidmo da sarađuju u regionu, jer kada pokažu da funkcionišu zajedno, onda nama dokazuju da su spremni. Verujem da ćemo za godinu dana videti značajan napredak. Nećemo imati novu članicu, ali imaćemo značajni napredak u regionu", dodao je Lajčak.

Hasani: U regionu smo kao "šest Super Maria" – trčimo i ispunjavamo uslove

Ministar spoljnih poslova Albanije Iglji Hasani uporedio je proces pridruživanja regiona Evropskoj uniji sa popularnom igricom "Super Mario":

"Mi smo šest ’Super Maria’ i moramo da trčimo, ispunjavamo uslove. To da li stagniramo ili napredujemo zavisi od toga gde vidimo naš region. A, region se mnogo promenio na bolje", rekao je Hasani.

Dodao je da nije optimista duhom, ali da vidi "mnogo pozitivne dinamike".

"Teško mi je da prstom ukazujem na Brisel. Evropska komisija je bila jasna i spremna da svim zemljama pruži perspektivu, ali članice, umesto da stoje iza osnova Unije, insistiraju na bilateralnim pitanjima u ovom procesu", ukazao je Hasani.

Smatra da nije samo rat u Ukrajini stvorio ovaj momentum, vech i angažovanje regiona, Komisije, uz to i novi Plan rasta.

"U Albaniji nema nijednog predstavnika u parlamentu koji smatra da zemlja ne treba da udje u EU. Mi se svađamo oko mnogo toga, ali ne i oko članstva u EU i Nato", rekao je Hasani.

Papandreu: Ako radimo zajedno, možemo da budemo šampioni u EU

Nekadašnji grčki premijer Jorgos Papandreu rekao je da je Prespanski sporazum dobar primer za region, za rešavanje problema, uprkos činjenici da je u početku stvorio negativan ambijent.

"Ako pokušamo da rešimo pitanje Kosova, BiH, kroz žrtvovanje i kompromis, možda će se doći do rešenja", dodao je Papandreu.

I on se osvrnuo na Samit u Solunu 2003. od kada se, kaže, zajednički radilo na proširenju EU na region, ali se 20 godina kasnije, svi nalaze na istom.

"Ako radimo zajedno, bićemo šampioni EU", dodao je Papandreu.

Bučkovski: Prespanski sporazum istorijski korak, zemlje treba da slede primer Severne Makedonije

Nekadašnji makedonski premijer Vlado Bučkovski rekao je da je Prespanski sporazum istorijski korak napred, kao i da bi ostale zemlje trebalo da slede primer Severne Makedonije.

"Želimo da ohrabrimo našeg suseda, Srbiju, da pronađe rešenje sa Kosovom", dodao je on.

Za Skoplje je, ukazao je, novi momentum – novi problem sa Bugarskom, poručujući EU da mora pomoći da Severna Makedonija postane što pre deo EU, jer njeni građani "pate predugo", više od 20 godina.

Kazao je da želi da "braći sa Kosova i Srbije" pomognu svojim primerom.

"Da budemo iskreni, Srbija može biti lokomotiva za put u EU. Nije ozbiljno razmišljati da Ukrajina i Moldavija vode Zapadni Balkan u EU… ", rekao je Bučkovski.

Dvodnevnu Međunarodnu konferenciju za mir i razvoj, povodom šestogodišnjice od potpisivanja Prespanskog sporazuma, zajednički su organizovali Institut Aleksisa Ciprasa i Fondacija Zorana Zaeva.