Vukadinović: Srbija bi trebalo da proglasi EU kao stranu u postupku, a ne posrednika u dijalogu

Naučni saradnik Balkanološkog instituta Igor Vukadinović ocenio je da bi zbog pristrasnosti, Srbija trebalo da konstatuje da EU nema neutralnu ulogu već je jedna od strana u kosovskom sporu zbog čega ovo pitanje treba da se vrati u Ujedinjene nacije.

“Srbija bi po meni, trebalo da javno konstatuje tu ulogu Evropske Unije kao strane u kosovskom sporu, a ne kao neke treće, nepristrasne strane. I samim tim bi trebalo da zatraži da se svi pregovori vezani za Kosovo vrate pod okrilje Ujedinjenih nacija uz učešće i ostalih velikih i značajnih država, pre svega Rusije i Kine, ali i svih ostalih država u Ujedinjenim nacijama. I, samim tim bi i položaj Srbije u tim pregovorima bio nešto drugačiji”, izjavio je Vukadinović za Kosovo onlajn.

Naglašava da bi se vraćanjem procesa dijaloga  u UN zaustavilo ucenjivanje i došlo do forme pregovora u kome bi dve strane iznele svoje crvene linije, ali bi i problemi postepeno počeli da se rešavaju.

“Ceo koncept pregovora bi bio drugačiji. Ne bi bio u ovoj formi gde jedna strana, a to je Zapad, ucenjuje drugu stranu, već bi možda bio u formu pregovora dve strane, gde obe strane iznose svoje crvene linije, gde pokušavaju da nađu najmanji zajednički sadržalac, mesta gde mogu da se složi i da se na taj način postepeno rešavaju problemi, a ne da se ovako, kao što se u prethodnih deset godina radi, naglo i nasilno menja stanje na terenu Kosova na štetu isključivo jedne strane i u korist druge strane”, objasnio je Vukadinović.

Smatra da je u ovom trenutku ipak nerealno očekivati da se dijalog prepusti predstavnicima dva naroda zato što je ovo pitanje  internacionalizovano, a Zapad se već svrstao kao aktivni zastupnik interesa jedne strane, kako po pitanju Kosova, tako i BiH. “Odavno se Zapad u tim sporovima svrstao kao aktivni zastupnik interesa jedne strane. Samim tim albanske, kao i bošnjačke elite nemaju nikakvog interesa da direktno pregovaraju sa srpskom stranom kada imaju veliki moćni Zapad koji će nekritički prihvatiti sve njihove zahteve i sve njihove stavove”, kaže ovaj istoričar.

Objašnjava da je to koncept koji sprovodi Sarajevu zato što umesto da pregovara sa Republikom Srpskom ono interveniše kod zapadnih centara moći koje zatim vrše pritisak i na RS i na Srbiju.

“I to je koncept koji se primenjuje. Na taj način bošnjaci komuniciraju sa Srbijima. Na sličan način i Albanci komuniciraju sa Srbijom u prethodne dve decenije. Neki njihovi osnovni, vitalni nacionalni interesi se automatski prihvataju od strane zapada. I to postaju ne njihovi zahtevi, nego zahtevi moćnih zapadnih zemalja, NATO pakta, Europske unije, Amerike, Nemakške, Britanije i Francuske. I samim tim Srbija se onda ne suočava sa zahtevima Albanaca, nego sa zahtevima takozvane međunarodne zajednice”, smatra Vukadinović.

Na pitanje da li ipak u budućnosti vidi mogućnost da Srbi i Albanci sami odlučuju o svojoj sudbini, kaže da će to biti moguće samo u situaciji da dođe do krupnih, geopolitičkih promena.

“Svakako postoji mogućnost, ali ključni preduslov bi bio da dođe do nekih  krupnih, geopolitičkih promena u odnosima moći na nivou celog sveta gde bi Zapad izgubio taj monopol nad silom, monopol nad nametanjem svojih interesa i svojih koncepcija ostalim zemljama sveta. U takvim uslovima, u takvom svetu bi se onda i Albanci našli u poziciji da se opredele  za direktan dijalog sa Srbima, dakle, na direktne pregovore dve strane uz pokušenje nalaženja nekog zajedničkog kompromisnog rešenja”, zaključuje Vukadinović.