Zečević: Briselu i Vašingtonu se žuri da se sprovede francusko-nemački plan

Zbog neizvesnosti kakav će biti ishod izbora za Evropski parlament u junu naredne godine i američkih predsedničkih izbora u novembru, Briselu i Vašingtonu se žuri da se postigne napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i sprovede francusko-nemački plan, kaže za Kosovo onlajn naučni savetnik u Institutu za evropske studije, profesor Slobodan Zečević. 

On zato očekuje pojačane pritiske na Srbiju da zaključi nekakav dogovor sa Prištinom, odnosno da "pristane na neku Zajednicu srpskih opština koju pripremaju, a taj plan koji postoji verovatno umanjuje neka ovlašćenja ZSO". 

"I drugo, u perspektivi očekujem pritiske da se na neki način prizna nezavisnost Kosova, što bi omogućilo da se pet država EU koje ne priznaju Kosovo priključe ostalima i da oni tako afirmišu kosovsku nezavisnost u međunarodnim organizacijama", navodi Zečević. 

Ističe da je u ovom trenutku primetan povećan broj jednica Kfora na Kosovu.

"Očigledno je da se želi da se obezbedi neka vrsta statusa kvo mira, što možda i nije loše za srpsko stanovništvo, i da se obezbedi prostor za pregovore. Ono što Zapad želi to je neko kompromisno rešenje, koje bi, po njima, verovatno podrazumevalo određena prava za srpski narod na KiM ali opet, s druge strane, verovatno i učvršćivanje vlasti u Prištini nad tom teritorijom. Oni ne razmišljaju van toga. Jednostavno, drže se tog rešenja koje je ostalo iz prošlosti, a to je nezavisno Kosovo, u smislu da ne razmišljaju korak dalje, šta će to nezavisno Kosovo posle da radi. Verovatno će biti upućeno na Albaniju i ujediniće se sa tom državom. Oni o tome uopšte ne razmišljaju u ovom trenutku i drže se starih oprobanih rešenja još iz vremena 90-ih", kaže Zečević. 

Dodaje da je u pozadini napora Zapada da se dođe do normalizacije odnosa, u stvari - priznanje nezavisnosti Kosova. 

"Ako bismo mi priznali nezavisnost Kosova, time bi, po njima, problem bio rešen. Njihova geostrateška ideja o nezavisnom Kosovu bi dobila pun legitimitet, Kosovo bi ušlo u Ujedinjene nacije i time bi cela stvar bila završena. Oni bi bili zadovoljni, mogli bi da kažu mi smo ostvarili svoj cilj. Ali, ponavljam, oni ne razmišljaju o koraku sutradan, šta bi Albanci kasnije uradili. To je otprilike ta realnost", napominje naš sagovornik. 

Kada je reč o žurbi i u EU i SAD da se određeni dogovori postignu pre izbora sledeće godine, Zečević smatra da je to zbog toga što će rezultati tih izbora biti neizvesni i mogli bi da promene političku mapu pre svega evropskih institucija.

"U stvari, već se zna da će ultra desne stranke u Evropi dobiti dosta glasova na narednim izborima za Evropski parlament. Sigurno je da će Marin le Pen u Francuskoj biti prva, da će desna stranka AfD u Nemačkoj dosta skočiti, da će možda biti i druga stranka na snazi. Desne stranke će verovatno ostvariti dobar rezultat, što opet menja stanje stvari u Evropskom parlamentu, pa i izbor same Evropske komisije zavisi od toga. Sa te strane se očekuju određene promene", ukazuje on.

Nastavlja i da su, kada je reč o Americi, takođe neizvesni rezultati predsedničkih izbora.

"Džo Bajden, njegova politika i samo njegovo zdravstveno stanje nije baš najbolje i postavlja se pitanje da li će on uspeti da dobije te izbore. A, opet, jake su snage protiv Donalda Trampa, u smislu da on ima veliki broj krivičnih prijava i pitanje je da li će završiti u zatvoru. Tako da postoji jedna neizvesnost i oni će pokušati da što pre reše bar da dođe do normalizacije odnosa, odnosno da se realizuje francusko-nemački plan", zaključuje Zečević.