Zvaničnik Stejt departmenta: Kurti prešao „crvenu liniju“ pokušajem da blokira Srpsku listu

Akcija kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, koja je za SAD „prešla crvenu liniju“ i dovela do odluke o obustavi planiranog strateškog dijaloga, između ostalog je „pokušaj da se spreči učešće Srpske liste na izborima“, izjavio je visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta za Kohu.

„Jedna stvar koju bih posebno istakao, a koja nas je najviše zabrinjavala, bili su konkretni napori da se spreče građani Kosova, a u ovom slučaju kosovski Srbi, da biraju svoje predstavnike, kako u širem smislu, tako i na rukovodećim pozicijama u institucijama. Postoji niz akcija u širem smislu, vezanih za sever, za koje smatramo da bi bile destabilizujuće i zbog kojih smo izrazili zabrinutost. Ali mislim da je glavna stvar koju želimo da istaknemo akcije koje bi građanima Kosova uskratile pravo da biraju svoje predstavnike“, rekao je američki zvaničnik u intervjuu za Kohu.

Govoreći o tome kako SAD vide put ka rešavanju pitanja vezanih za integraciju Srba u kosovske institucije, kazao je da se nada da će proces koji vodi Brisel doneti rezultate, ali da bi bila neophodna još jedna akcija.

„Takođe govorim o paralelnom procesu, gde kosovska vlada razgovara sa svojim građanima i uključuje ih u planove, bilo da proizilaze iz dijaloga, ili da proizilaze iz dijaloga između Kosova i njegovih građana“, rekao je.

Naveo je i da paralelne strukture Srbije treba integrisati u kosovske institucije, ali na način koji obezbeđuje dugoročno i održivo rešenje.

U vezi sa ustavnom neizvesnošću, odnosno po pitanju glasanja za potpredsednika Skupštine Kosova, ova visoki zvaničnik je rekao da je neophodno obezbediti zastupljenost Srba na ovoj poziciji i da se za postizanje ovog cilja mora pronaći rešenje, bilo institucionalno ili političko.

Potvrdio je da je američko prisustvo u Kforu neophodno za američke interese u miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali nije isključio proširenje mera u drugim oblastima ako sadašnja ili buduća vlada nastavi sa istim akcijama, kao i ranije.

Ovaj zvaničnik je ponovio da američke mere nemaju nikakve veze „sa narodom Kosova ili državom Kosovo“ i rekao da su vrata saradnje sa SAD širom otvorena ako Aljbin Kurti preduzme konkretne akcije.

Dodao je da SAD nisu olako donele odluku o suspenziji planiranog strateškog dijaloga i da se nada da će uskoro doći do promene kursa.

Iako su američki zvaničnici dosledno kritikovali kosovsku vladu zbog jednostranih akcija u vezi sa „paralelnim strukturama i ukidanjem dinara“, Vašington nije preduzeo akcije do 12. septembra ove godine, za razliku od Evropske unije, koja je uvela sankcije Kosovu 2023, podseća Koha.

Odluka SAD, prema rečima zvaničnika Stejt departmenta, doneta je i nakon „Kurtijevog pokušaja da blokira Srpsku listu da učestvuje na izborima“.

„Jedna stvar koju bih posebno istakao, a koja nas je najviše zabrinjavala, bili su konkretni napori da se spreče građani Kosova, a u ovom slučaju kosovski Srbi, da biraju svoje predstavnike, kako u širem smislu, tako i na vodećim pozicijama u institucijama. Postoji niz akcija u širem smislu, vezanih za sever, za koje smatramo da bi bile destabilizujuće i zbog kojih smo izrazili zabrinutost. Ali mislim da je glavna stvar koju želimo da istaknemo akcije koje bi građanima Kosova uskratile pravo da biraju svoje predstavnike“, rekao je on.

Dodao je da je u vezi sa tim akcijama vođen „niz razgovora sa Kurtijem privatno i diplomatski, kao što uvek činimo u vezi sa uznemirujućim akcijama“.

„Takođe smo bili jasni da će biti posledica ako se ovo nastavi. I u jednom trenutku smo osetili da više ne možemo da čekamo i da moramo da zaštitimo svoje interese“, rekao je on.

Američki zvaničnik je ponovio da odluka o obustavi planiranog strateškog dijaloga nema nikakve veze sa odnosom SAD sa narodom Kosova ili sa „Kosovom kao državom“, već je „poenta koju pokušavaju da istaknu da su kosovski Srbi građani te zemlje i da treba da budu deo njenog političkog, društvenog i ekonomskog života“.

Rekao je da je tokom godina bilo niza akcija koje su imale za cilj da ometaju njihovo učešće.

„Dakle, mislim da govorimo konkretno o političkom procesu i da moramo da idemo napred. Ono na čemu smo insistirali jeste da niko sa ove strane ne dovodi u pitanje da paralelne institucije treba na kraju da budu integrisane u kosovski sistem“, izjavio je on.

Ali, važno je kako će se to uraditi, napomenuo je.

Integracija, prema njegovim rečima, može se dogoditi samo „na način koji donosi stabilnost, uz punu saradnju i punu koordinaciju sa pogođenim stanovništvom“.

Na pitanje kako bi se ovo moglo dogoditi sa najvećom srpskom strankom na Kosovu, Srpskom listom, koju podržava srpska vlada, i Beogradom „koji deluje protiv integracije Srba u kosovske institucije“, rekao je da - kosovska vlada mora pokazati volju.

„Suština onoga što želim da kažem u smislu našeg fokusa je da ako imamo scenario u kojem je vlada u Prištini spremna da se uključi u puni dijalog sa svojim građanima o putu napred, a onda postoji zastoj na drugoj strani, onda će naš fokus biti na njima. Mislim da trenutno nismo u toj situaciji“, naveo je ovaj zvaničnik.

Na pitanje o činjenici da neke od mera koje je vlada do sada preduzela u vezi sa paralelnim strukturama Srbije nisu izazvale tenzije, američki zvaničnik je rekao da one mogu izgledati kao dostignuća, ali da nisu održive.

„Jasno je da možete učiniti nešto što je zadovoljavajuće na kraći rok, i pravno i emocionalno, da biste stavili stvari pod kontrolu, ali to nije održivo na duži rok ako nemate saglasnost pogođenog stanovništva“, rekao je on.

Američki zvaničnik je rekao da donekle razume frustraciju zbog sporog tempa dijaloga između Kosova i Srbije, koji SAD podržavaju i nadaju se rezultatima, ali „ono što svakako ne podržavamo jesu Kurtijevi jednostrani koraci da to uradi, na destabilizujući način, jer jednostavno nije održivo“.

Na pitanje da li su konkretne mere koje SAD zahtevaju od Kurtija povratak procesu dijaloga i sprovođenju Ohridskog sporazuma, koji je Srbija formalno odbacila, rekao je da su američki zvaničnici razgovarali sa Evropljanima i podržavaju napredak tog procesa.

Međutim, prema njegovim rečima, SAD vide potrebu za direktnom komunikacijom između Vlade Kosova i zajednice Srba na Kosovu.

„Takođe govorim o paralelnom procesu, gde Vlada Kosova razgovara sa svojim građanima i uključuje ih u planove, bilo da dolaze iz dijaloga ili iz dijaloga između Kosova i njegovih građana. Ovde postoji proces u dva koraka. Prvi je ponovno angažovanje kroz dijalog sa EU kako bi se nastavila normalizacija sa Srbijom. Ali glavna poenta je da mora postojati angažovanje sa kosovskim Srbima za budućnost“, rekao je on.

U tom kontekstu bi, kaže, predstojeći izbori mogli ponuditi tu priliku.

„Nadamo se da će kosovski Srbi izabrati svoje predstavnike. Ovo nudi priliku nakon izbora za Vladu Kosova — ko god da je na vlasti — da otvori dijalog o tome kako pravilno sprovesti integraciju: na održiv način, koji poštuje prava ljudi i u potpunosti ih integriše u politički, društveni i ekonomski život zemlje“, rekao je.

Američki zvaničnik je pomenuo Kurtijevo nedavno obraćanje na srpskom jeziku, u kojem je spomenuo angažovanje sa Srbima nakon izbora - kao „pozitivan korak“, ali je naglasio da su „potrebne konkretne akcije“.

Na pitanje o ustavnim neizvesnostima u vezi sa izborom potpredsednika Skupštine iz redova srpske zajednice, budući da još uvek nema odluke Ustavnog suda, zvaničnik Stejt departmenta je izjavio da ta pozicija pripada kosovskim Srbima i da institucije moraju pronaći rešenje.

„Politika je neuredna, a sada imate neke probleme. Kosovo ima jake i vitalne institucije i na njima je da pronađu put napred. Kosovski Srbi imaju pravo da budu u rukovodstvu Skupštine. Trebalo bi da imaju pravo da biraju svoje predstavnike na liderske pozicije. To je nešto što bismo želeli da vidimo sačuvano, kroz svako rešenje, bilo institucionalno ili političko“, rekao je on.

Na pitanje da li su oštre izjave predsednice Kosova Vjose Osmani u vezi sa pitanjem izbora potpredsednika uticale na odluku o suspenziji, rekao je da je izjava SAD o ovom pitanju bila jasna, da se odluka odnosi samo na Vladu i premijera u tehničkom mandatu.

Iako je planirani strateški dijalog obustavljen, Kosovo nastavlja saradnju sa SAD u različitim oblastima — odbrani, trgovini, obrazovanju, kao i putem MCC-a — ali prema rečima američkog zvaničnika, „ako dođe do daljih destabilizujućih koraka koji stvaraju podele unutar zemlje, možemo preduzeti druge korake da zaštitimo naše interese“.

„Zaista je žalosno što smo bili primorani da preduzmemo ovaj korak. Želimo da budemo u mogućnosti da ga preokrenemo, ali to se može dogoditi samo na osnovu konkretnih akcija“, rekao je.

Dodao je da je to izbor svake kosovske vlade, a trenutno premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija, koji „ima širom otvorena vrata za povratak duhu saradnje koji je definisao odnos“.

„On može imati najjači mogući odnos sa Sjedinjenim Državama, još više produbiti to partnerstvo i pomoći Kosovu da postane primer stabilnosti u regionu i prosperitetna zemlja. Ili može preduzeti jednostrane i destabilizujuće korake koji stvaraju podele unutar zemlje i nestabilnost u regionu, ali ne može imati i jedno i drugo. Dakle, nadamo se da ćemo uskoro videti promenu kursa. Nadamo se da ćemo ovaj odnos vratiti na pravi put, ali to je izbor koji on mora da napravi“, jasan je američki zvaničnik.

Upitan da li će biti bilo kakvog pomeranja u američkom prisustvu u Kforu, odgovorio je da je „osnovni interes Sjedinjenih Država na Zapadnom Balkanu održavanje mira i stabilnosti i preduzećemo sve korake koje smatramo neophodnim da to sačuvamo“.