Albanci među onima kojima se najčešće odbija ulazak na granicama EU

Prema godišnjem izveštaju Evropske komisije o azilu i migracijama, državljani Albanije nalaze se među nacionalnostima kojima je najčešće odbijen ulazak u Evropsku uniju, prenosi Albanijan post.

Dokument, koji je Komisija objavila 6. novembra, a koji analizira dešavanja u periodu od 1. jula 2025. do 30. juna ove godine, pokazuje da je za više od 110.000 ljudi ulazak na spoljne granice EU bio odbijen.

Najveći broj odbijanja zabeležen je na kopnenim granicama (51 odsto) i na aerodromima (45 odsto).

Prema navodima Komisije, mere su najčešće pogađale državljane Ukrajine, Albanije i Moldavije.

U izveštaju se ne navodi tačan broj državljana Albanije kojima je ulazak odbijen, prenosi Albanijan post.

Glavni razlozi za odbijanje ulaska odnose se na nedostatak ili nevažeću dokumentaciju.

Ova kategorija takođe obuhvata slučajeve prekoračenja dozvoljenog boravka od 90 dana u okviru perioda od 180 dana, nedostatak važeće vize ili dozvole boravka, kao i bezbednosna upozorenja.

Poljska, Španija i Francuska zabeležile su najveći broj odbijanja u apsolutnim brojkama, dok su Hrvatska, Letonija i Estonija prednjačile u odnosu na broj stanovnika i bruto domaći proizvod.

Albanci se takođe nalaze među pet nacionalnosti čiji su pripadnici najčešće bili predmet prinudnog udaljenja (vraćanja) iz EU, zajedno sa državljanima Turske, Gruzije, Sirije i Kolumbije.

Tokom analiziranog perioda, države članice su izdale 463.000 naloga za povratak državljanima trećih zemalja koji nemaju pravo boravka, dok je 142.000 ljudi zaista i vraćeno.

To predstavlja povećanje broja vraćanja za 11 odsto u odnosu na prethodni period.

Ukupna stopa vraćanja u EU porasla je sa 26 na 31 odsto, iako Komisija ocenjuje da je ona i dalje preniska.

Na regionalnom nivou, izveštaj ukazuje na pad neregularnih prelazaka granice za 30 odsto duž rute preko Zapadnog Balkana.

Evropska komisija ovaj razvoj događaja pripisuje saradnji u suzbijanju krijumčarenja migranata, pojačanim policijskim kontrolama i smanjenju migracionih tokova preko istočnog Sredozemlja.

U čitavoj Evropskoj uniji, broj neregularnih prelazaka spoljnih granica opao je za 32 odsto, dok je broj zahteva za međunarodnu zaštitu smanjen za 16 odsto, na oko 730.800 zahteva.

U izveštaju se ovaj trend povezuje sa jačanjem upravljanja granicama i saradnjom sa zemljama porekla i tranzita.