Bauš: Inflacija pojede povećane plate ako u zemlji nema ekonomske aktivnosti

Ekonomski analitičar iz Skoplja Abil Bauš kaže da je u Severnoj Makedoniji inflacija prošlog meseca iznosila 4,8 odsto i da je bilo najava da će se ići ka ka njenom smanjenju na dva odsto, koliko je bila ranije, ali po njegovoj oceni, ako se ne preduzmu ozbiljne mere poput strukturnih reformi na duži rok i zaštite najranjivijih kategorija socijalnim transferima i smanjenjem poreza, efekat neće biti brz.

On navodi da Severna Makedonija preduzima određene mere za poboljšanje standarda građana kao što su povećanje minimalne zarade ili u vidu socijalnih transfera, ali da one vrše pritisak na inflaciju. Inflacija, ističe, vrši pritisak na cene i standard građana opada. 

„Cene su porasle za 38 odsto u odnosu na povećanje plata, koje je ove godine bilo do 7,7 odsto. Tako da inflacija pojede vaše povećane plate ako nemate ekonomsku aktivnost u zemlji i ne nosite se sa izazovima koji postoje. Ostaćemo u ovoj poziciji i prirodno ćemo smanjiti inflaciju, ali to će biti na leđima svih nas“, kaže Bauš.

Dodaje da u Severnoj Makedoniji ne postoji likvidnost u preduzećima, dok su sa druge strane, paradoksalno, komercijalne banke veoma likvidne. 

Ako se ne preduzme neki set mera da se poveća investicioni kapacitet preduzeća, onda će se, smatra on, ući u situaciju da neće moći da se ostvare nikakva ekonomska dostignuća. 

„Dakle, moraćemo da počnemo da gledamo na stvari na rizičan način, da počnemo malo više da ulažemo u neka preduzeća. Da vidimo da li možemo ovde da uključimo startap organizacije, da li možemo biti inovativni u ovom sektoru. Da li, na primer, subvencije u poljoprivredi mogu imati veći efekat? One nisu nešto više od 300 miliona godišnje u agroindustriji, a to bi se moglo uključiti u modernizaciju proizvodnje hrane. Ako preduzmemo neki integrisani set mera sa digitalizacijom, od dobre strategije sa smanjenjem nekih određenih poreza za ove sektore i ulaganjem u ove sektore, imali bismo neke bolje dugoročne efekte“, smatra on.

U proizvodnji hrane, kako navodi, ova zemlja je zavisna od uvoza. 

„Možda ovo zvuči arhaično, ali ako počnemo sami da proizvodimo hranu sa modernim trendovima, možda ćemo moći da proizvedemo novu tehnologiju i industriju. Možemo biti konkurentni na tržištu za određene proizvode, ako to uradimo na duži rok, zaista ćemo imati dobre rezultate. To je jedino što možemo da uradimo, da ulažemo u pametne kapitalne investicije. Moramo graditi koridore, ali ne po svaku cenu, već koridore koji će dati rezultate, nova tržišta i slično“, zaključuje Bauš.