Ukidanje prava veta u EU - da li bi bilo koristi za zemlje Zapadnog Balkana?

Evropska narodna partija (EPP) nedavno je pokrenula pitanje ukidanja prava veta članica Evropske unije što bi, navode sagovornici Kosovo onlajna, bio dugačak proces koji bi zahtevao izmene temeljnih ugovora EU, ali bi takav scenario mogao da pomogne u procesu integracije zemalja Zapadnog Balkana. Govoreći o potencijalnom pridruživanju država Zapadnog Balkana EU bez prava veta, prema predlogu Edija Rame, sagovornici kažu da pitanje veta ne treba da bude fokus zemalja regiona, jer će o ključnim stvarima svakako odlučivati najveće ekonomske i vojne sile Unije.

Piše: Jelena Novakov 

Mađarski premijer Viktor Orban nedavno je izjavio da je Evropska narodna partija, čiji je deo mađarska opoziciona partija Tisa, usvojila strategiju kojom se nastoji da se državama članicama Evropske unije oduzme pravo veta i da se Unija pretvori u vojni savez. 

Zvanična Budimpešta bi takav potez smatrala ugrožavanjem suvereniteta, a prema Orbanovim rečima, Mađarska se neće odreći ni najmanjeg dela svojih nacionalnih interesa, uprkos „opozicionim lobistima i lobistima iz Brisela“.

Pravo veta u EU se, između ostalog, koristi kao mehanizam blokiranja članstva određenih zemalja, a Orban se otvoreno sukobljava sa Briselom povodom potencijalnog  pridruživanja Ukrajine po kratkom postupku nakon završetka rata, kao i nastavka uvoza ruskih energenata. Rukovodstvo EU je, zbog neslaganja Mađarske sa ovakvom politikom proširenja koju Brisel posmatra kao ključ evropske bezbednosti, navodno razmatralo načine da zaobiđe odobrenje Budimpešte.

Orbanov stav o Ukrajini deli i slovački premijer Robert Fico, čija se zemlja takođe značajno oslanja na ruski gas, a prema njegovoj oceni, Srbija, Crna Gora i Albanija su mnogo bolje pripremljene za pridruživanje od Ukrajine.

„Mađarska je dugo bila fer prema Ukrajini kada je govorila da se neće složiti sa članstvom Ukrajine u EU, a Slovačka bi rekla da Ukrajina može da se pridruži EU pod pretpostavkom da će ispuniti sve potrebne kriterijume. Ne možemo sada lagati Srbiju, Crnu Goru ili Albaniju. Te zemlje su 100 puta bolje pripremljene za pristupanje od Ukrajine", rekao je Fico.

Kada je u pitanju potencijalno pridruživanje novih članica bez prava veta, albanski premijer Edi Rama naveo je nedavno da je ta zemlja spremna da se odrekne prava veta i svog komesara u Evropskoj komisiji u zamenu za članstvo. To bi, kako je rekao, poslužilo kao garancija partnerima da Albanija neće postati blokirajući faktor unutar Unije, dok bi albanske interese mogla da zastupa druga država članica.

Ukidanje pravila donošenja određenih odluka konsenzusom zahtevalo bi izmenu osnivačkih ugovora ali bi ukidanje veta dalo Evropi mogućnost bržeg i efikasnijeg donošenja odluka u novim geopolitičkim okolnostima. S druge strane, priključivanje EU novih članica koje bi pristale da neko vreme nemaju pravo veta rizikovalo bi da stvori „drugorazredne članice" i ugrozi evropsku demokratiju.

Komplikovan proces

Izvršni direktor Prespa instituta u Severnoj Makedoniji Andreja Stojkovski ocenio je da postoji mogućnost da se u budućnosti državama članicama Evropske unije oduzme pravo veta, ali da je to „slojevit“, komplikovan i dug proces, te dodaje da je to za sada stav jedne političke grupacije, koja neće sama o tome odlučivati.

Komentarišući strategiju EPP, Stojkovski procenjuje da je ukidanje veta moguće, ali dodaje da razume Orbanovu poziciju.

„Imajući u vidu globalne odnose, verovatno je moguće, veoma moguće. A, koliko brzo će se to dogoditi? Verovatno ne previše brzo, zato što su procedure takve. Procedure ne završavaju uvek u nacionalnim parlamentima. Tako da je ovo verovatno politička pozicija o kojoj bi kasnije trebalo da se razgovara sa ostalim evropskim političkim partijama, da se nađe nekakva zajednička pozicija“, rekao je Stojkovski za Kosovo onlajn.

Naredno proširenje EU očekuje se do 2030. godine, a Stojkovski navodi bi proces usvajanja strategije Evropske narodne partije trajao duže od toga.

„U ovom trenutku, projekcija EU i Komisije je da bi se prvo sledeće proširenje moglo dogoditi 2028. ili 2030. godine. To je previše brzo da bi mogla da se završi cela procedura. A, ovo je stav jedne grupacije. Biće mogućnosti za dogovore, pregovore. To treba da se ugradi u osnivačke ugovore. Postoji mogućnost u ugovorima o pristupanju, na primer, Crne Gore i Albanije da se ugrade ovi elementi, zato što se ugovorima o pristupanju modifikuju osnivački ugovori i da se napravi takvo modifikovanje“, ocenuje sagovornik Kosovo onlajna. 

Prema njegovim rečima, ukidanje veta može da bude korisno za države Zapadnog Balkana, ali da ništa neće biti postignuto u tako kratkom roku.

„Mislim da se neće složiti države članice. Takvim pristupom, želeće reformu osnivačkih ugovora, što će podrazumevati minimum jednu međuvladinu konferenciju. I da bude kratak period pregovora, onda sledi proces ratifikacije, koji podrazumeva ne samo ratifikaciju u evropskim institucijama, već i na nacionalnom nivou. Ratifikacija na nacionalnom nivou barem u dve države članice je komplikovana. U Francuskoj i u Holandiji bi trebalo da se ide na nacionalni referendum, što može biti ozbiljan problem. Tako da proces ne bi mogao da završi pre najmanje tri godine, a možda i više. To može biti dobro za Zapadni Balkan, ali u uslovima u kojima želimo ubrzanu integraciju, skorije pristupanje u članstvo, to je previše dug period za nas“, pojašnjava Stojkovski.

Kvalifikovana većina

S druge strane, istraživač Instituta za evropske studije u Beogradu Petar Ćurčić smatra da do ukidanja prava veta u Evropskoj uniji neće doći, jer bi to zahtevalo izmenu temeljih ugovora EU, te očekuje da će i ubuduće većina odluka biti usvajana kvalifikovanom većinom, dok će druge ključne odluke ostati u domenu država članica EU.

Ćurčić je za Kosovo onlajn rekao da je pravo veta u velikoj meri relativizovano, s obzirom na odlučivanje kvalifikovanom većinom, što trenutno podrazumeva da najmanje 15 od 27 članica u kojima živi najmanje 65 odsto stanovništva EU mora da glasa za određenu odluku.

„Možemo reći da je većina odluka doneta kvalifikovanom većinom. U tim reformama EU, koje se često spominju, prednjače i Francuska i Nemačka, u zavisnosti od faze. Nemačka je predlagala ukidanje prava veta i uvođenje principa kvalifikovane većine. Neke stranke su naravno na tome još više insistirale“, primetio je Ćurčić.

Ipak, ukazuje da bi ukidanje prava veta zahtevalo izmenu temeljnih ugovora Evopske unije zbog čega ne očekuje da će do takve reforme i doći, već da će se većina odluka i dalje donositi kvalifikovanom većinom, dok će druge ključne odluke ostati u domenu država članica EU. Izmenu temeljnih ugovora, dodaje, zahtevalo bi i pristupanje novih članica bez prava veta.

Ćurčić je napomenuo da zemlje kandidati u regionu imaju nesporazume sa pojedinim državama članicama, te da postoji grupa zemalja koja blokira proširenje.

„Uvek imamo neku zemlju ili grupu zemalja koje blokiraju proces proširenja. Vidimo u slučaju Makedonije i Crne Gore - Crna Gora ima tenzije u odnosima sa Zagrebom, sa druge strane Makedonija ima problema sa Bugarskom, a nekad je imala problema sa Grčkom. Srbija, sa druge strane, zbog političkih odnosa i neuvođenja sankcija Rusiji ima posledice u odnosima sa baltičkim zemljama, Poljskom, skandinavskim zemljama, tu se uvek pominje i Hrvatska“, objašnjava Ćurčić.

Fokus na članstvu

Pitanje veta i njegovog eventualnog ukidanja u Evropskoj uniji moraju da reše same države članice i ono se ne može rešiti sugestijama zemalja kandidata, kaže analitičar i glavni urednik TV Suri iz Tirane Bledian Koka, dodajući da kandidatima sa Zapadnog Balkana cilj treba da bude članstvo u EU i poboljšanje životnog standarda, jer pravo veta svakako ne znači da bi njihova reč imala istu težinu reč ekonomski jakih zemalja.

Prema njegovim rečima, ideja o ukidanju prava veta dolazi više od zemalja kandidata, nego od država članica.

„Predlog za ukidanje veta u okviru članstva novih zemalja u EU, po mom mišljenju, pre svega je zahtev ili predlog zemalja kandidata da se otklone sumnje koje evroskeptične zemlje mogu imati u vezi sa njihovim članstvom. Pogotovo što smo u procesu članstva zemalja Zapadnog Balkana poput Albanije, Crne Gore ili Severne Makedonije, čiji istorijski problemi bi mogli poslužiti kao prepreke njihovom članstvu, pa čak i članstvu Srbije, ako do toga dođe. Dakle, mislim da ovaj predlog nije toliko stav EU, koliko predlog zemalja koje teže članstvu. Pitanje je da li veto treba ukinuti u Evropskoj uniji“, kazao je Koka za Kosovo onlajn.

Napominje da bi kandidati sa Zapadnog Balkana trebalo da definišu svoje prioritete, kada je u pitanju to šta žele da postignu potencijalnim članstvom u Evropskoj uniji.

„Države članice EU, ili ’lavovi’ za velikim stolom, moraju međusobno rešiti ovo pitanje (veta). Ovo rešenje se ne može postići korišćenjem ’proksi predloga’ zemalja koje teže da se pridruže. Moramo biti iskreni kao građani ovih zemalja. Da li nam je važnije da donosimo geopolitičke odluke o našem članstvu u ovoj organizaciji ili da postignemo cilj pre nego što stignemo do članstva? A taj cilj je približavanje ili zašto ne i izjednačavanje standarda kvaliteta života, funkcionisanja demokratije, ekonomskih sloboda sa standardima Evropske unije. To je cilj članstva u EU“, rekao je Koka.

Zato smatra da pitanje pridruživanja regiona Uniji i poboljšanje životnog standarda građana treba da bude u fokusu jer, podvlači, zemlje Zapadnog Balkana svakako ne bi imale mogućnost da nadglasaju velike sile u Uniji.

Volja država članica EU, koje su ekonomski i vojno snažne, ne može da ima jednak uticaj kao želje onih koje su u slabijem položaju, dodaje.

„Džordž Orvel je ovo odlično rekao u svom delu ’Životinjska farma’. Čak i u ’Životinjskoj farmi’ neke životinje su jače od drugih. Nije da ova logika ne funkcioniše ni u EU. Naravno, volja Nemačke, koja je ekonomska ’lokomotiva’ Evrope, ne može se izjednačiti sa voljom Rumunije ili Bugarske, koje takođe imaju pravo veta. Kada je reč o velikim odlukama, o političkoj koheziji donošenja odluka, svakako preovladava volja ’slonova’, što su u ovom slučaju Francuska, Nemačka i Engleska ako se vrati u Uniju. Ne treba mnogo da bi se razumelo. Iz tog razloga kažem da svi oni koji misle da je članstvo u EU nešto što bi trebalo lako da se osvoji, ili koji predviđaju privremenu prirodu Evropske unije, isti su oni koji predviđaju raspad SAD, ali koliko ja znam, ne očekuje se da će se to dogoditi“, zaključio je Koka.

SAD i jačanje Evrope

Diplomata Aljbert Prenkaj izjavio je da se nedavno, usled potrebe za većom nezavisnošću Evrope od SAD, pojavila nova koalicija šest najjačih evropskih ekonomija koje prema njegovim rečima često funkcionišu bez potrebe za potpunim konsezusom svih 27 članica Evropske unije, što može da ubrza evrointegracije zemalja Zapadnog Balkana.

„Od januara 2026 godine, pojavljuje se nova koalicija šest glavnih evropskih ekonomija - Nemačka, Francuska, Španija, Italija, Poljska i Holandija kako bi se ubrzalo donošenje odluka u oblasti odbrane, ekonomije i bezbednosti, stvarajući 'Evropu dve brzine' za suprotstavljanje sporom rastu i geopolitičkim izazovima. Ova inicijativa ima za cilj jačanje konkurentnosti i odbrambenih kapaciteta, često delujući bez potrebe za potpunim konsenzusom svih 27 članica EU“, kaže on za Kosovo onlajn.

Istakao je da to može da ubrza integracije BiH, Srbije, Severne Makedonije i Kosova.

„Mislim da ova inicijativa, šta više, može ubrzati integraciju preostalih država našeg regiona, pošto su Albanja i Crna Gora već u sigurnoj klasičnoj putanji ka integraciji. U slučaju neslaganja geopolitičkih interesa tačno na liniji koju je uspostavio Jaltski sporazum (1945) koje se proteže na našem regionu, može se posmatrati kao nova tampon zona koju će, u pogledu bezbednosti, garantovati Nato“, ocenio je Prenkaj.