Mojanoski: Samoubistva u Makedoniji posledica ličnih i društvenih kriza, razgovor ključan za prevenciju

Univerzitetski profesor iz Skoplja Cane Mojanoski upozorava da suicid kao fenomen u Severnoj Makedoniji i u regionu predstavlja ozbiljan problem, čiji su uzroci duboko ukorenjeni i u individualnim i u društvenim faktorima. Najrizičnije grupe su, objašnjava za Kosovo onlajn, mladi od 15 do 30 godina i stariji ljudi koji su socijalno isključeni.

„Samoubistvo je društveni fenomen koji karakteriše ponašanje usmereno ka samouništenju i oduzimanju sopstvenog života. Ako je život neprikosnoven, onda je odluka da se on prekine problem ne samo uže zajednice, već i celog društva“, kaže Mojanoski.

Navodi da nauke imaju različita objašnjenja zašto se samoubistva dešavaju i podseća da je još Emil Dirkem u 19. veku isticao da društvena neorganizovanost i slaba regulacija utiču na povećanje broja samoubistava.

„Samoubistva su često posledica individualnih karakteristika pojedinca, kao što je duhovno stanje, kao što je poremećaj, kao što je zloupotreba supstanci, posebno droga i alkohola. Utiču i društveni uslovi - stres, krize, učešće u ratu, ali i uništenje sistema vrednosti i nemogućnost osobe da se prilagodi novim promenama. Nijedna naučna disciplina nema izgrađen model kojim se može objasniti samoubistvo, ali u svakom slučaju radi se o kombinaciji individualnih odluka i društvenih okolnosti“, ističe Mojanoski.

On ukazuje da podaci iz regiona pokazuju različite trendove.

„U Severnoj Makedoniji broj samoubistava je 2012. bio 174, dok je 2024. zabeleženo 83 slučaja. Crna Gora je 2021. imala 121 samoubistvo i tada se smatrala zemljom sa najvišom stopom na Balkanu, ali je broj 2024. pao na 93. U Albaniji, Srbiji i Hrvatskoj podaci ne beleže veće oscilacije, dok za Bosnu i Hercegovinu nisam naišao ni na jedan jedinstven podatak, što ukazuje da je broj samoubistava tamo različit u određenim oblastima“, objašnjava profesor.

Ističe da, prema međunarodnim standardima, zemlje sa stopom samoubistava između 6 i 15 spadaju u one sa niskim stopama.

„Makedonija i balkanske zemlje spadaju u ovu grupu i u tom kontekstu, prema podacima koji su javno objavljeni, možemo zaključiti da se stopa samoubistava u Makedoniji kreće između 6,8 i 5,7 u 2024. godini“, kaže Mojanoski.

Govoreći o najrizičnijim grupama, profesor naglašava da su posebno ugroženi mladi između 15 i 30 godina, ali i stariji ljudi koji se nakon odlaska u penziju osećaju isključeno iz društva.

„To često dovodi do ćorsokaka ili do postupaka koji se završavaju samoubistvom razočaranih ljudi“, dodaje.

Prevencija, prema njegovim rečima, mora postojati na dva nivoa - individualnom i društvenom.

„Na individualnom nivou, posebno je važan uticaj porodice i neposredne zajednice koji treba da stvore uslove u kojima se osoba neće osećati otuđeno. Imate i profesije kao što su lekari, sveštenici ili drugi članovi crkvene organizacije koji komuniciraju sa pojedincem i onda kada primete da je izgubljen i usamljen, razgovor se pojavljuje kao ključni element koji može uticati na odvraćanje pojedinca od suicidnih postupaka“, navodi Mojanoski.

Na društvenom nivou, objašnjava, potrebno je razvijati aktivnosti i druženja između ljudi koje smanjuju osećaj usamljenosti, melanholije i drugih psiholoških slabosti kod pojedinaca.

„U tom kontekstu, posebno je važno društveno organizovanje koje bi trebalo da se angažuje i podstiče što više aktivnosti. Prvo, identifikacija pojedinaca koji su u takvom riziku i razvoj što većeg broja društvenih aktivnosti u kojima će se čovek osećati kao deo zajednice kojoj doprinosi i u kojoj može da stvara“, ističe naš sagovornik.