Bajrami traži formiranje komisije za podršku žalbenom postupku bivših lidera OVK

Akademik i bivši ministar prosvete Arsim Bajrami predložio je hitno formiranje komisije pravnih stručnjaka, koja bi se bavila analizom prvostepene presude bivšim liderima OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu i pružila dodatnu stručnu podršku odbrani u žalbenom postupku.

Bajrami je ocenio da predstojeći žalbeni postupak predstavlja značajan pravni i institucionalni izazov za Kosovo, ističući da angažovanje treba da bude usmereno na stručne argumente, analizu dokaza i utvrđivanje mogućih procesnih i materijalnih povreda.

„Predstojeća bitka je isključivo pravna“, napisao je Bajrami na Fejsbuku, dodajući da Kosovo treba da preusmeri fokus sa političke mobilizacije na pravno i stručno delovanje.

Prema njegovim rečima, predloženu komisiju trebalo bi da čine sudije i bivše sudije, tužioci, advokati specijalizovani za krivično pravo, profesori krivičnog prava i stručnjaci za međunarodno krivično pravo.

Predložio je da mandat ovog tela obuhvati analizu prvostepene presude, razmatranje ocene dokaza, individualne krivične odgovornosti i pravnog osnova navoda o komandnoj odgovornosti.

Bajrami je zatražio da stručna analiza bude završena tokom novembra, u skladu sa procesnim rokovima za podnošenje žalbi, naglašavajući da rad komisije ne sme da odloži pripremu žalbi odbrambenih timova.

„Dokument komisije treba da služi kao dopunski materijal za odbranu, a ne kao uslov ili prepreka za blagovremeno podnošenje žalbi“, istakao je on.

U svom predlogu Bajrami je naveo nekoliko oblasti na koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo usmeriti pravnu strategiju u drugostepenom postupku, a među njima su osporavanje činjeničnih zaključaka iz presude, analiza individualne odgovornosti optuženih, procena verodostojnosti svedoka i razmatranje navoda o postojanju plana ili zločinačke namere.

Posebno je ukazao na značaj dokumentovanja istorijskog i pravnog konteksta rata na Kosovu, kao i analize organizacione i komandne strukture OVK.

Bajrami je predložio i identifikovanje dodatnih svedoka i dokaza koji bi mogli biti prihvaćeni u žalbenom postupku, naglašavajući da žalba ne podrazumeva automatsko ponavljanje prvostepenog suđenja.

„Cilj nije samo povećanje broja svedoka. Cilj je da svaki iskaz i svaki dokaz imaju konkretan pravni značaj“, napisao je on.

Prema predlogu Bajramija, predsednica, premijer i ministar spoljnih poslova Kosova treba da se angažuju u komunikaciji sa državama donatorima Specijalizovanih veća i prijateljskim zemljama. Diplomatskim kontaktima trebalo bi zatražiti podršku za nezavisno međunarodno praćenje postupka, veću institucionalnu transparentnost i međunarodnu pravnu ekspertizu.

Još jedan njegov predlog odnosi se na angažovanje međunarodnih stručnjaka i nezavisnih organizacija radi praćenja poštovanja standarda pravičnog suđenja pred Specijalizovanim većima.

U tom kontekstu, naveo je poštovanje pretpostavke nevinosti, jednakost oružja između tužilaštva i odbrane, pravo na delotvornu odbranu i nepristrasno izvođenje dokaza.

Bajrami je zatražio da Kosovo analizira i iskustvo Hrvatske u sudskom postupku protiv generala Ante Gotovine i Mladena Markača pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju.

Kosovo onlajn je pisao o tome da li bi Priština mogla da koristi iskustva iz žalbenog postupka hrvatskih generala pred Haškim tribunalom.