Evropljani u velikoj većini podržavaju formiranje vojske EU

Oko 71 odsto Evropljana želi da Evropska unija ima sopstvenu vojsku, pokazuju rezultati novog istraživanja koje ukazuje na sve veću zabrinutost zbog pouzdanosti Vašingtona i duboke podele u stavovima o ruskom ratu u Ukrajini, prenosi Politiko.

Istraživanje Globseka pokazalo je da je podrška formiranju sopstvene vojske Evropske unije velika u svim anketiranim državama članicama. Najveća je u Rumuniji, gde iznosi 82 odsto, zatim u Litvaniji sa 78 odsto i Francuskoj sa 75 odsto.

Čak i u državama koje su tradicionalno oprezne prema evropskim odbrambenim integracijama, većina ispitanika podržava ovu ideju. Oko 70 odsto anketiranih u Poljskoj i Bugarskoj podržava formiranje vojske EU, kao i 69 odsto ispitanika u Nemačkoj.

Ovi rezultati objavljeni su u trenutku kada evropske vlade raspravljaju o tome kako da ojačaju svoje vojne kapacitete, u uslovima kontinuirane ruske agresije i sve veće neizvesnosti u pogledu posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država bezbednosti Evrope, prenosi Politiko.

Globsek je sproveo istraživanje među građanima 14 država iz transatlantskog prostora, uključujući 11 članica EU, Ukrajinu, Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države.

Podrška jačanju evropskih vojnih kapaciteta ne predstavlja, međutim, ukor Natou. Oko 77 odsto ispitanika u anketiranim državama članicama Natoa izjavilo je da bi glasalo za ostanak u Alijansi, dok 78 odsto ispitanika u državama članicama EU podržava razvoj sopstvenih odbrambenih kapaciteta Unije, uporedo sa Natom.

Velika podrška postoji i za najdirektniji oblik doprinosa nacionalnoj odbrani – ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka. Prema izveštaju, 64 odsto ispitanika u državama u kojima vojna služba nije obavezna podržava njeno ponovno uvođenje. Najveća podrška zabeležena je u Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj i Slovačkoj.

Stavovi prema Vašingtonu ukazuju na sve veće podele unutar transatlantskih odnosa. Više od trećine ispitanika u anketiranim evropskim državama sada smatra Sjedinjene Američke Države bezbednosnom pretnjom. Oko polovine ispitanika u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji deli takav stav, u poređenju sa približno trećinom u centralnoj i istočnoj Evropi.

Nemačka je jedina anketirana država u kojoj većina ispitanika smatra Vašington bezbednosnom pretnjom.

Ova država se izdvaja i po stavovima prema ruskoj invaziji na Ukrajinu. Oko 40 odsto nemačkih ispitanika složilo se sa tvrdnjom da je postupanje Ukrajine prema stanovništvu koje govori ruski jezik opravdalo invaziju, dok 39 odsto smatra da je Zapad izazvao rat.

Ovakvi stavovi poklapaju se sa slabijom podrškom Kijevu. Nešto više od polovine ispitanika smatra da je borba Ukrajine važna za bezbednost Nemačke, dok bi gotovo šest od deset prihvatilo ukrajinske teritorijalne ustupke u zamenu za mir.

Rezultati istraživanja ukazuju na politički paradoks – građani žele snažniju evropsku vojsku, ali istovremeno ostaju privrženi Natou, iako poverenje u njegovu najmoćniju članicu opada.