Kantrimen: Trampu je trebao ovaj rat, ne očekujem kopnenu invaziju na Iran

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost Tomas Kantrimen smatra da vojna operacija „Epski bes" nosi rizik mnogo šireg regionalnog rata, ali da ipak ne očekuje da bi to značilo i kopnenu invaziju na Iran. Tvrdi da je intervencija započeta protivno američkom Ustavu i međunarodnom pravu, ali da je zbog unutrašnjih problema

Akcija predsednika Trampa usmerena na promenu režima u Iranu nezakonita je prema Ustavu Sjedinjenih Država i američkom zakonu, kao i međunarodnom pravu, i nije podržana od strane američkog naroda", izjavio je Kantrimen za RTS.

Ekspert za Bliski istok je kazao da su netačne tvrdnje o razlozima za rat, odnosno da je Iran ponovo pokrenuo nuklearni program koji podrazumeva razvoj nuklearnog oružja i raspoređivanje interkontinentalnih raketa koje bi mogle da ugroze bezbednost SAD.

„Sve ove tri tvrdnje su lažne, ali na njima se predsednik oslanjao kao opravdanje za ovu akciju", precizirao je Kantrimen.

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za međunarodnu bezbednost kaže da je teško predvideti koliko će sukob trajati, ali da ga brine odgovor vlasti u Teheranu.

„Ono što me veoma brine jeste da je Iran, nakon prethodnih napada Sjedinjenih Država u protekloj godini, delovao sa određenom uzdržanošću. Nije pokrenuo sveobuhvatne napade na američke ciljeve. Zapravo, signalizirao je svoje napade tako da bi žrtve bile minimalne među Amerikancima. Sada, kada su napadnuti drugi put za manje od godinu dana od strane SAD i Izraela, dok su SAD i Iran bili usred pregovora, mislim da Iran ovoga puta neće pokazati istu uzdržanost i pokrenuće veći napad na američke i izraelske ciljeve širom Bliskog istoka. A to nosi rizik mnogo šireg regionalnog rata", upozorava Kantrimen.

Ne očekuje da će SAD pokrenuti vojnu intervenciju kao što je to bio slučaj sa Irakom.

„Nema naznaka da se Amerika sprema da pošalje kopnene trupe u Iran. Zapravo, Tramp je izbegavao slanje kopnenih trupa u drugim vojnim intervencijama koje je započeo. Tako da ne očekujem da bude kao u Iraku. Ali, da li će to biti kratak sukob ili dugotrajan, da li će Iran odlučiti da odgovori sada ili će sačekati pre nego što odgovori, nisam u mogućnosti da predvidim", precizirao je on.

Kantrimen trvrdi i da sve dosadašnje ankete javnog mnjena u SAD pokazuju da građani ne žele da Iran poseduje nuklearno oružje, ali i da žele da se to pitanje razreši kroz pregovore, a ne ratom.

On je dodao da je pokušaj Irana da stvori nuklarno oružje ozbiljan problem za ceo Bliski istok, kao i da je neupitna kritika na račun  „krvave represije" vlasti u Teheranu na nenasilne proteste protiv režima.

„Ali, Iran ne predstavlja pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti na način koji bi opravdao da SAD idu u rat. To je moje mišljenje", precizirao je bivši američki diplomata.

Na pitanje ukoliko nisu tačne tvrdnje o razlozima za napad na Iran, šta može biti pozadina takvog poteza američkog predsednika, Katrimen kaže da je "teško znati šta motiviše Donalda Trampa".

„Mislim da je slušao savetnike koji mu govore da je režim na ivici kolapsa, i da ako malo jače pritisne, može izazvati pad režima. Mislim da je to malo verovatno. Mogu da grešim, ali obično kada napadnete zemlju iz vazduha bombardovanjem, to nije ono što dovodi do pada režima. To može izazvati reakciju naroda koji se okupljaju da još više podrže režim", kaže Kantrimen.

Kao drugi mogući motiv navodi pad Trampove popularnosti zbog čega mu je  „trebao ovaj rat".

„Njegova popularnost svakim danom opada u Sjedinjenim Državama. On će izgubiti važne kongresne izbore ove godine u velikoj meri. I opterećen je svojim umešanošću u Epstinove fajlove i svojom istorijom povezivanja sa poznatim seksualnim kriminalcem. I zato, zbog svih ovih razloga, možda traži skretanje pažnje“, rekao je  Kantrimen.