Kipar u EU: Članstvo koje je sprečilo dalje sukobe na ostrvu

Republika Kipar postala je članica Evropske unije 2004. godine, kao međunarodno priznata država, iako nije bila rešena podela ostrva, nastala turskom vojnom intervencijom 1974. godine. Uz Ugovor o pristupanju usvojen je Protokol 10, koji potvrđuje da se celo ostrvo smatra teritorijom EU, ali se suspenduje primena pravnih tekovina Unije na područjima gde Vlada Kipra nema efektivnu kontrolu.

Pristupanje Kipra 1. maja 2004. godine bilo je deo najvećeg paketa proširenja u istoriji bloka, zajedno sa Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Maltom. Vlada Kipra nije kontrolisala severni deo teritorije, ali u protekle 22 godine članstva u Uniji više od 5.100 kiparskih Turaka prihvatilo je državljanstvo južnog dela ostrva i dobilo dokumenta EU, prenosi Juronjuz Srbija.

Pristupni pregovori nisu bili nimalo laki, jer je bilo potrebno prevazići brojne prepreke.

Prema pravilima EU, odluke o prijemu novih članica zahtevaju jednoglasnost. Grčka je uspostavila direktnu vezu između pristupanja Kipra i proširenja na zemlje centralne i istočne Evrope, odnosno stavila je do znanja da će koristiti pravo veta na ugovore o pristupanju ostalih kandidata ako Kipar ne bude deo istog talasa.

Ovo je bilo geopolitički neprihvatljivo za vodeće članice, jer bi blokiralo čitavo istočno proširenje.

Samit u Helsinkiju 1999. godine

Prekretnica je bila samit Evropskog saveta u Helsinkiju u decembru 1999. godine. U zaključcima je formalizovano da će političko rešenje olakšati pristupanje Kipra, ali da neće predstavljati formalni preduslov. 

Time su razdvojeni mirovni proces Ujedinjenih nacija i tehnički pregovori o pristupanju EU. Vladi u Nikoziji je data jasna garancija da, ako ispuni ekonomske i pravne kriterijume - Kopenhaške kriterijume i sprovede pravne tekovine, može postati članica nezavisno od ishoda razgovora sa severom ostrva.

Ananov plan i referendumi

Kako se približavao datum prijema, Ujedinjene nacije pod generalnim sekretarom Kofijem Ananom pripremile su sveobuhvatni mirovni predlog. Plan je predviđao „Ujedinjenu Kiparsku Republiku“ kao nezavisnu federalnu državu po ugledu na švajcarski model, sa dve jednakopravne konstitutivne države.

Predlog je obuhvatao složenu arhitekturu vlasti sa predsedničkim savetom sa rotacijom na čelu, kao u Bosni i Hercegovini. Predviđen je bio dvodomni parlament sa paritetom u Senatu. On je podrazumevao i demilitarizaciju, odnosno fazno smanjenje grčkih i turskih trupa do nivoa iz 1960. godine, kao i zadržavanje grčkih, turskih i britanskih garantnih prava.

Plan je stavljen na odvojene, istovremene referendume 24. aprila 2004. godine. Turski Kiprani su ga prihvatili sa oko 65 odsto podrške, dok su ga grčki Kiprani odbacili sa skoro 76 odsto. Pošto je plan odbijen, „podeljeni“ Kipar je postao deo EU.

Protokol 10 i pravni status severa

Uz Ugovor o pristupanju usvojen je Protokol 10 o Kipru. On potvrđuje da se celo ostrvo pravno smatra teritorijom EU/Republike Kipar, ali suspenduje primenu pravnih tekovina EU na područjima gde vlada u Nikoziji nema efektivnu kontrolu.

Savet EU, na predlog Komisije, može ukinuti suspenziju. Protokol omogućava posebne aranžmane za liniju razdvajanja, takozvanu zelenu liniju, i naglašava da turski Kiprani zadržavaju pravo na državljanstvo Republike Kipar, a time i na evropsko državljanstvo i pasoš EU.