Savet EU ponovio podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine

Savet Evropske unije ponovio je danas svoju konstantnu i nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i poručio da nema mirovnih pregovora bez Kijeva i Evrope.

Na sastanku, kojem je prisustvovao i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, usvojen je zaključak koji je podržalo 26 šefova država i vlada.

„Evropska unija je od samog početka stajala uz Ukrajinu dok ostvaruje svoje neosporno pravo na samoodbranu od ruskog agresorskog rata i nastaviće da stoji uz Ukrajinu i njen narod. Evropski savet ponovo potvrđuje svoju stalnu i nepokolebljivu podršku ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu unutar njenih međunarodno priznatih granica“, navodi se u zaključcima.

Konstatuje se da rat Rusije protiv Ukrajine ima šire implikacije na evropsku i međunarodnu bezbednost.

„Od početka rata, Evropska unija i njene članice su, sa svojim partnerima i saveznicima, podvlačile potrebu da se on okonča kroz sveobuhvatan, pravedan i trajni mir zasnovan na principima Povelje UN i međunarodnog prava. Evropski savet pozdravlja sve napore ka postizanju takvog mira“, podvlači se u tekstu.

Lideri EU istakli su, povodom novog zamaha u vezi pregovora koji bi trebalo da dovedu do sveobuhvatnog, pravednog i trajnog mira, da bez Ukrajine ne može biti pregovora o Ukrajini.

„Ne može biti pregovora koji utiču na evropsku bezbednost bez učešća Evrope. Ukrajinska, evropska, transatlantska i globalna bezbednost su isprepletene. Do bilo kakvog primirja ili prekida vatre može doći samo kao deo procesa koji vodi ka sveobuhvatnom mirovnom sporazumu. Svaki takav sporazum treba da bude praćen čvrstim i kredibilnim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu koje doprinose odvraćanju buduće ruske agresije. Mir mora poštovati nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine“, navodi se u zaključcima.

Postizanje „mira kroz snagu“ zahteva, kako se podvlači, od Ukrajine da bude u najjačoj mogućoj poziciji, sa snažnim vojnim i odbrambenim kapacitetima Ukrajine kao suštinskom komponentom.

„To važi pre, tokom i posle pregovora o okončanju rata. U tom cilju, Evropska unija ostaje posvećena, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima istomišljenika, da pruži pojačanu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenom narodu, kao i da pojača pritisak na Rusiju, uključujući dalje sankcije i jačanje sprovođenja postojećih mera, kako bi oslabila njenu sposobnost da nastavi da vodi svoj rat“, ističe Savet EU.

Evropska unija, kako najavljuju, će nastaviti da pruža Ukrajini redovnu i predvidljivu finansijsku podršku.

“U 2025. godini, to će Ukrajini obezbediti 30,6 milijardi evra, pri čemu se očekuje da će isplate iz Instrumenta za Ukrajinu dostići 12,5 milijardi evra, i 18,1 milijardu evra u okviru inicijative G7 ERA otplaćenih neočekivanim profitom koji potiče od zaplenjene ruske imovine. Evropski savet poziva Komisiju da brzo preduzme sve neophodne mere za finansiranje unapred u okviru gore navedenih instrumenata. Takođe podstiče Komisiju i države članice da iskoriste sve opcije u okviru Instrumenta za Ukrajinu za povećanje finansijske podrške Ukrajini“, dodaje se u zaključcima.

Na osnovu analize dosadašnje vojne pomoći Ukrajini, ukazano je da je pod hitno potrebno povećanje napora u rešavanju hitnih vojnih i odbrambenih potreba Ukrajine, posebno isporuke sistema protivvazdušne odbrane, municije i projektila, obezbeđivanje neophodne obuke i opreme za ukrajinske brigade.

U tom pogledu ističe se važna uloga Misije vojne pomoći Evropske unije u podršci Ukrajini.

Savet EU ističe da je sposobnost Ukrajine da se efikasno brani sastavni deo svih budućih bezbednosnih garancija.

U tom kontekstu, Evropska unija i države članice su posvećene davanju doprinosa obuci i opremanju ukrajinskih oružanih snaga i intenziviranju rada na daljoj podršci i razvoju ukrajinske odbrambene industrije i produbljivanju njene saradnje sa evropskom odbrambenom industrijom.

Evropski savet pozvao je Evropsku komisiju, Slovačku i Ukrajinu da intenziviraju napore ka pronalaženju izvodljivih rešenja za pitanje tranzita gasa, uzimajući u obzir zabrinutost koju je istakla Slovačka.