Vitkof i Kušner u Kremlju na razgovorima sa Putinom o okončanju rata u Ukrajini

Izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof i Džared Kušner, sastali su se danas u Kremlju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, u okviru novih diplomatskih napora Vašingtona da se postigne mirovni sporazum o Ukrajini. Sastanak u Moskvi usledio je nakon dvodnevnih trilateralnih pregovora Rusije, Ukrajine i SAD u Abu Dabiju, na kojima je dogovorena razmena ratnih zarobljenika, ali nije postignut napredak u rešavanju ključnih spornih pitanja, pre svega teritorijalnih.

Vitkof i Kušner doputovali su u Moskvu u četvrtak, a očekuje se da kasnije tokom dana otputuju u Dablin, gde bi trebalo da razgovaraju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, prenosi Rojters.

Prema navodima učesnika pregovora u Abu Dabiju, postignut je dogovor o velikoj razmeni ratnih zarobljenika, koja bi trebalo da bude realizovana u narednim nedeljama. Ipak, značajniji pomak u pregovorima o okončanju rata nije ostvaren, a razlike u stavovima dve strane ostaju velike, posebno kada je reč o teritoriji.

Upitan da li dosadašnji razgovori približavaju postizanje mira, Vitkof je u Moskvi odgovorio: „Nadam se“.

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je angažovao Vitkofa i svog zeta Džareda Kušnera u pokušaju da se postigne dogovor. Tramp je prošle nedelje izjavio da je sukob blizu okončanja kroz, kako je rekao, „veliki i prelepi sporazum“, iako su njegova ranija predviđanja o brzom napretku u pregovorima ostala neispunjena.

Zelenski je u sredu rekao da se nada da bi dogovor mogao biti postignut do kraja ove godine, ali da će mnogo zavisiti od pristupa Vašingtona u razgovorima sa Moskvom.

Jedna od glavnih prepreka sporazumu ostaje zahtev ruskog predsednika Vladimira Putina da Ukrajina prepusti Rusiji celu istočnu oblast Donbas. Kijev je taj zahtev odbacio, dok ruske snage nastavljaju vojne operacije u pokušaju da zauzmu tu teritoriju.

Putin za sada ne pokazuje spremnost da odustane od teritorijalnih zahteva, koji uključuju i uspostavljanje tampon-zone u delovima Ukrajine koje Rusija formalno nije proglasila svojom teritorijom.

Vladimir Medinski, glavni ruski pregovarač u Abu Dabiju, izjavio je da je „naše sve gde je kročila noga ruskog vojnika“, dodajući da će, kako je prenela ruska agencija TASS, biti vraćen „svaki pedalj“ teritorije koju Moskva smatra ruskom.

Dodatnu prepreku predstavlja pitanje učešća Evropske unije u pregovorima. Ukrajina i evropske zemlje, uz podršku SAD, zalažu se za uključivanje EU u razgovore, dok Moskva izražava rezerve prema toj ideji.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas optužila je Rusiju da samo simulira pregovore, dok istovremeno nastavlja napade na Ukrajinu.

Kako navodi Rojters, američki posrednici pokušavaju da razgovore usmere i na bezbednosne garancije za Ukrajinu i posleratnu obnovu. Rusija je, s druge strane, pokrenula pitanje šireg bezbednosnog okvira u Evropi, a jedan visoki ruski diplomata izjavio je da je Moskva spremna da razmotri sporazume o nenapadanju sa članicama Natoa.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da razgovori o široj evropskoj bezbednosti treba da uslede tek nakon uspostavljanja primirja u Ukrajini. Moskva, međutim, odbacuje mogućnost privremenog prekida vatre, uz obrazloženje da želi sveobuhvatan sporazum o okončanju rata, a ne pauzu koju bi Ukrajina mogla da iskoristi za dodatno naoružavanje.

Novinar Željko Šajn je u današnjem autorskom tekstu za Kosovo onlajn analizirao položaj Evrope u nastajanju multipolarnog svetskog poretka, ocenjujući da kontinent, uprkos rekordnim izdvajanjima za odbranu, gubi političku inicijativu u rešavanju međunarodnih kriza. Ukazao je na potrebu obnove dijaloga sa Moskvom, ali i na izostanak zajedničke evropske strategije o budućoj bezbednosnoj arhitekturi.

Šajn posebno ističe da bi Evropa trebalo da pokrene novi diplomatski proces, zasnovan na kontroli naoružanja, poštovanju međunarodnog prava i saradnji velikih sila, upozoravajući da bi u suprotnom mogla ostati po strani u odlučivanju o sopstvenoj budućnosti.