Dan primirja u Prvom svetskom ratu – sećanje na jedno od najvećih iskušenja u istoriji srpskog naroda

Na dan kada je u šumi kod gradića Kompijen u Francuskoj potpisano primirje sa Nemačkom i okončan Veliki rat, svet se seća žrtava i slavi slobodu izvojevanu u do tada najvećem sukobu. Iako je srpska vojska i posle 11. novembra 1918. vodila bitke na Solunskom frontu, i ona ovaj dan obeležava kao podsetnik na tragediju koja je trajno urezana u kolektivno sećanje – Srbija je slobodu platila skupo, iz rata je izašla sa 28 odsto stanovništa manje.

Piše: Jovana Jovanović

Na današnji dan 1918. godine, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u blizini francuskog grada Kompijena, potpisano je primirje između centralnih sila i sila Antante. Primirje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine.

Na zapadnom frontu ono je značilo prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmenu zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanju nemačkih ratnih brodova i podmornica. Srpska vojska učestvovala je na južnom frontu, gde je ostvarila najveći prodor koji je jedna od savezničkih sila postigla, proboj Solunskog fronta.

Srbija je bila prva napadnuta zemlja u tom ratu, ostvarila je prve pobede na Ceru i Kolubari, a poslednja je završila ratne operacije. Procentualno je pretrpela najveće gubitke među učesnicama Prvog svetskog rata.

Simbol praznika je Natalijina ramonda, poznata i kao cvet feniks, jer i kada se potpuno osuši može ponovo da oživi posle kiše ili malo zalivanja. Ime je dobila po kraljici Nataliji.

Poseban značaj za srpski narod

Istoričar Miloš Spasić ocenio je za Kosovo onlajn da ovaj datum ima poseban značaj za srpski narod, kao i da se kod mlađih generacija sve više razvija interesovanje za istraživanje istorije i očuvanje sećanja na događaje koji su obeležili našu istoriju.

„Amblem ili simbol Dana primirja jeste Natalijina ramonda, koja na sebi ima cvet, upravo nazvan po kraljici Nataliji. To je najlepši cvet. Kako se još smatra, kraljica Natalija bila je jedna od najlepših kraljica u Srbiji. Oko Natalijine ramonde nalazi se lenta crno-zelene boje, koja se takođe nalazi na Albanskoj spomenici. Crna boja simbolizuje žalost, a zelena boju masline, upravo one masline koje se nalaze na ostrvu Vido“, objašnjava Spasić.

On je ukazao da se kod mlađih generacija sve više razvija interesovanje za istraživanje istorije i negovanje sećanja na događaje koji su obeležili srpski narod.

„Ovaj datum se obeležava od 2016. godine i od tada se mladi više upoznaju sa Danom primirja, ili kako se još u srpskom narodu to zove - Dan pobede, jer se kaže da se Srbi nisu umirili, nisu se pomirili i pobedili su u Prvom svetskom ratu. Upravo kod mlađih generacija javlja se i taj novi bunt za daljim istraživanjem istorije i negovanjem naših istorijskih događaja koji su obeležili srpski narod“, istakao je Spasić.

Prema njegovim rečima, ovaj datum važan je i zbog očuvanja nacionalne svesti i prenošenja sećanja na istorijske pobede na mlađe naraštaje.

„Ovaj datum je veoma značajan za srpski narod, upravo zbog pobede u Prvom svetskom ratu, ali i zbog Dana primirja, kada su se vatre i vojske smirile, ugasile. Onda je ovde došlo do novih pobuda kod Srba kako se neguju i obeležavaju naše pobede u Prvom svetskom ratu. I što je veoma značajno, kod mlađih naraštaja, ali i kod starijih, javlja se ta nacionalna svest za čuvanje ovakvih praznika“, dodao je Spasić.

Jedno od najvećih iskušenja u istoriji srpskog naroda

Istoričar Petar Ristanović napomenuo je da Dan primirja u Prvom svetskom ratu predstavlja jedan od najznačajnijih datuma u modernoj istoriji srpskog naroda, jer simbolizuje obnovu srpske državnosti, pobedu nakon velikih stradanja i ostvarenje generacijskog sna o ujedinjenju.

„Danas slavimo dan kada je Srbija zvanično obnovila svoju državnost i uspešno, nakon jednog pakla Prvog svetskog rata, izašla kao pobednica. Srpski narod je izašao kao pobednik i na neki način ostvario svoj generacijski san, a to je da svi Srbi, ali i okolni narodi, koji su tada smatrani za bratske slovenske narode, budu ujedinjeni u jednu zajedničku državu“, objasnio je Ristanović za Kosovo onlajn.

Naveo je da ovaj praznik podseća na jedno od najvećih iskušenja u istoriji srpskog naroda, posebno u njegovoj modernoj istoriji.

„To je praznik koji govori o jednom možda i najvećem iskušenju u istoriji srpskog naroda, svakako u modernoj istoriji. Srpska država je 1914. i 1915. suštinski prestala da postoji, iako to nikada naša vlada i kralj nisu priznali. Dogodila se jedna epopeja, retko viđena u svetskim okvirima, da su i vlada i kralj, pa čak i mošti svetaca, čitava skupština i narod otišli u jedan kolektivni zbeg i da se iz njega ponovo rodila sloboda nakon tri duge godine ratovanja“, naveo je Ristanović.

Prema njegovim rečima, to je svedočanstvo o neverovatnoj istrajnosti, odlučnosti i volji srpskog naroda da brani svoju zemlju, na kojoj je vekovima prisutan i na kojoj želi da ostane.

Govoreći o odnosima Srba i Albanaca i različitim pogledima na događaje iz tog perioda, Ristanović je ukazao da su se dva naroda tokom Prvog svetskog rata, kao i u prethodnim i narednim ratovima, uglavnom nalazila na suprotnim stranama.

„Što se konkretno Srba i Albanaca tiče, i u tom ratu, kao i u narednom ratu, ali i u prethodnom, za vreme Turaka, oni su se našli većinom na različitim stranama. Tako da i tu postoji jedna različita percepcija oko događaja tokom i nakon rata, međutim, mnogo je manje ta razlika izražena u odnosu na događaje Drugog svetskog rata“, rekao je on.

Ristanović je dodao da je za Srbe završetak Prvog svetskog rata predstavljao ostvarenje generacijskog sna, dok Albanci događaje iz 1918. godine posmatraju drugačije.

„Za Srbe je to bilo jedno ostvarenje generacijskog sna, dok Albanci to što se dogodilo 1918. godine posmatraju kao jednu istorijsku nepravdu, potpuno zanemarujući da su se u ratu našli na strani koja nije bila pobednička“, rekao je Ristanović.

Građani: Pobedu smo platili velikim žrtvama, treba da se praznuje

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se od 2012. godine obeležava kao državni praznik i neradni dan, neradan je i za zaposlene u institucijama koje na Kosovu funkcionišu u okviru srpskog sistema, dok privatnici rade uobičajeno. Upravo se i među građanima Severne Mitrovice mogu čuti različiti stavovi o tome koliko je važno obeležavati ovaj datum i da li bi trebalo da bude neradan i u kosovskom sistemu.

Marko Aleksić neradni dan provešće kod kuće.

„Danas je dan primirija. Obeležavamo pobedu u Prvom svetskom ratu. To smo platili sa mnogo žrtava, normalno je da bi sutra trebalo da se praznuje“, rekao je Aleksić.

Za razliku od njega, prodavac sa mitrovačke male pijace kaže da za njih neradnog dana nema, pa će i sutra prodavati svoje proizvode.

„Kako beše, oslobođenje, kako beše, zaboravio sam ga. Na vrh mi je jezika, ne mogu da se setim. Radimo i sutra, nema kod nas nerada. Za poljoprivrednika, seljaka ne može da bude neradan, ja nisam gospodin. Ja da sam znao koji je praznik, zaboravio sam“, kaže.

Drugačiji stav o tome da li bi Dan primirja trebalo da bude neradni dan na Kosovu izneo je Abedin Osmani, Albanac koji je šetao Severnom Mitrovicom. On smatra da bi ovaj praznik trebalo da obeležava cela Evropa, uključujući i Srbe i Albance.

„Cela Evropa je bila u ratu, prema tome to je praznik svima, mi smo pobedili protiv fašizma, mi smo bili zajedno i sa Srbima i sa drugim nacijama u Evropi i hvala Bogu što smo pobedili, ali posle toga mi smo rušili sami. Mi toliko imamo neradnih dana na Kosovu da bi bilo dobro i to da bude, jer svaki praznik u Evropi mi imamo, što ne treba da imamo, nemaju ni oni, a mi imamo. Zato ja mislim da treba, pošto ima toliko puno i to da bude neradno“, rekao je Osmani.