Britanska politika na Kosovu: Od "američkog nosača aviona" do brendiranja "globalne Britanije"

London
Izvor: Derwiki

"Ne postoje naši stalni prijatelji i naši stalni neprijatelji, postoje samo naši stalni interesi", rekao je Vinston Čerčil, jedan od najvećih državnika 20. veka. U tom oportunističkom ključu treba gledati i današnju britansku politiku, kažu sagovornici Kosovo onlajna, ističući da nekadašnja imperijalna sila pokušava na svaki način da zadrži bitnost u Evropi, između ostalog i kao "podizvođač američkih geopolitičkih radova na Kosovu". 

Velika Britanija je preuzela palicu od Nemačke u lobiranju za ulazak Kosova u Savet Evrope, naglasio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić. 

Iako se od glasanja o članstvu Prištine u SE za sada odustalo, nema sumnje da London neće tako lako odustati od svojih, odnosno američkih interesa, imajući u vidu da mu je od izlaska iz EU Vašington postao mnogo bliži nego Brisel. 

Da li zbog stare slave, aure SAD ili finansijske moći, uloga Velike Britanije u geopolitičkim igrama na Kosovu i šire još uvek nije sporedna, kako su mnogi procenjivali da će se desiti posle Bregzita. 

Štaviše, činjenica da je Britanija izašla iz EU ne govori o njenoj nemoći, već o njenoj moći, ističe jedan od naših sagovornika.

Kosovo je američki projekat u kome Velika Britanija učestvuje od prvog dana kao "podizvođač američkih geopolitičkih radova", kaže za Kosovo onlajn novinar Siniša Ljepojević, dodajući da Britanija preko Kosova nastoji da dobije neko mesto u geopolitičkoj igri širih razmera.

Ukrajinski rat i kriza su poslužili da Amerika potpuno okupira ne samo EU, nego celu Evropu i da je stavi u vazalni status, pa bi u tom kontekstu trebalo gledati i politiku Velike Britanije, smatra naš sagovornik, višegodinjši dopisnik Tanjuga iz Londona. 

"Amerika ima osobinu jednog kukavičluka da obično neće da kaže ono i što misli, nego to prepušta drugima i u tom smislu je Britanija u toj funkciji. Međutim, unutar političke Britanije nije baš tako kao što se piše u medijima, tamo već postoje neki razgovori u kojima se priznaje da ovo što se radi sa Kosovom neće doneti nikakvo rešenje i da jednostavno ovo što se godinama radi ne ide i da se mora pronaći neki novi model politike prema Kosovu", kaže Ljepojević.

Dodaje da Srbija ne bi trebalo da prihvati pre vremena neka rešenja koja se nude sa Zapada.

"Britanija je deo onih koji to predlažu, međutim, jedan od ciljeva Britanije je da naruši politiku EU, što znači da u samoj EU, pre svega u ključnim zemljama kao što su Nemačka i Francuska, da tu postoje nekakave rezerve i drugačiji pogledi koje Britanija u ime Amerike želi da sruši, ugrozi i da tu nađe neko svoje mesto", objašnjava.

Prema njegoivm rečima, Britanija iz odnosa sa Amerikom crpi energiju "da stvori privid svoje moći".

"Vi kao vazal i sluga ne možete imati moć, prema tome, tu nema nikakve stvarne moći. U Americi se pojavilo nekoliko ljudi sa autoritetom koji su objasnili da Britanija može samo da prati šta se dešava u svetu, a ne može više da utiče na te tokove. U tom smislu uvek je interesantna ta britanska veština u održavanju privida svoje moći", primećuje Ljepojević i dodaje da u tom kontekstu Britanija nastoji da bude deo svakog problema, jer veruje da "ako ste deo problema, na kraju i kao gubitnik u toj igri, vi ste deo nekog rešenja".

Kada je reč o mogućem uticaju na zemlje Komonvelta koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, kaže da je uticaj Britanije na te zemlje dosta mali, jer "Britanija i nema više instrumente da utiče na zemlje Komonvelta i zadovoljava se uspostavljenim ekonomskim vezama".

Britanci se na Kosovu vode politikom SAD i u najvećoj meri slede američki interes, ocenjuje za Kosovo onlajn i novinar Filip Rodić i dodaje da postoji i viševekovno rivalstvo Britanije sa Nemačkom, koje se takođe odražava na prostoru Kosova.

Kako navodi, u talasima su se dešavale stvari gde su se Nemci i Englezi borili oko toga ko će imati veći uticaj na prostoru Kosova, s tim što Englezi u svojim interesima uglavnom slede i zastupaju one američke.

"Ono što se kaže za Veliku Britaniju, da je ona zapravo poslednjih 50-ak godina 'američki nosač aviona', a ne nešto drugo, mislim da je to tačno i kada je KiM u pitanju", smatra Rodić.

Prema njegovim rečima, činjenica da je Britanija izašla iz EU pokazuje njenu moć, a ne suprotno.

"Dakle, da je bila dovoljno moćna da izađe iz EU, a drugo, da je dovoljno moćna da zadrži svoj status po izlasku iz EU. Oni gledaju da svoje interese očuvaju i ojačaju širom sveta, uključujući i KiM", smatra Rodić.

Važno je, kako kaže, napomenuti da ne postoji jedna monolitna zajednička politika EU prema Kosovu, iako se u praksi pokazuje da je briselska administracija sponzor kosovske nezavisnosti. Ne samo da pet članica EU koje ne priznaju secesiju Kosova imaju drugačiji stav od ostalih, nego čak i neke države poput Mađarske koje priznaju secesiju ne prihvataju baš u svim aspektima ono što Brisel zahteva.

"Što se tiče uticaja Velike Britanije, mislim da je on, kao i tokom prošlih vekova, zasnovan najviše na njihovom spletkarenju i na njihovom obaveštajnom radu i na zakulisnim radnjama. Ima ona izreka koja se pripisuje Mahatmi Gandiju, da kada vidite dve ribice da se svađaju na dnu okeana, da je tu negde britanska podmornica. To je njihov modus operandi, za razliku od na primer nemačkog koji se čini mnogo otvorenijim i konkretnijim. Tako da Britanija ima i dalje snažan uticaj u svetu, iako njena moć konstantno opada od '45-e, ona je i dalje članica Saveta bezbednosti UN. Ima vrlo veliki uticaj na svoje bivše kolonije, na države Komonvelta, ako ne samo tim svojim zakulisnim radnjama, onda i novcem kojim Britanija raspolaže, koji je ogroman i značajan", ocenjuje Rodić.

Kada je u pitanju podrška Kosovu za članstvo u Savetu Evrope, navodi da su Nemačka i Francuska "koje su bile najvokalniji zastupnici ideje članstva tzv. Kosova u SE, u poslednje vreme naizgled reterirale".

"Jer se čuju glasovi iz Nemačke, Francuske, Italije da tzv. Kosovo ne bi trebalo da bude primljeno u članstvo pre nego što se ispune neki uslovi, pre svega ZSO, što je manje-više kozmetička stvar. To je toliko prelazak preko njihovih sopstvenih crvenih linija, da, iako ne žele, moraju da postave tako neke uslove. I u toj situaciji se vrlo zgodno pojavljuje Velika Britanija kao neko ko će preuzeti palicu lobiranja za to članstvo, jer ona mnogo manje polaže na moral u politici, mnogo više radi brutalno na ispunjavanju svojih interesa, tako da zaista to što oni preuzimaju vođstvo nije ni na koj i način iznenađujuće. A opet su samo paravan za SAD", zaključuje Rodić.

Principi na kojima se zasniva politika Londona prema Kosovu su oportunistički i odgovara im da imaju anglofilnu vladu u Prištini, jer se Velika Britanija, naročito posle izlaska iz EU trudi da zadrži svoju bitnost na kontinentu i status najbitnijeg američkog saveznika u Evropi, kaže za Kosovo onlajn novinar Srđan Garčević.

"Britanija funkcioniše kao neka vrsta spojlera u Evropi, kao sila koja se trudi da kontroliše haos na kontinentu i time i njihova prilično jaka podrška Kurtiju, mada i nekim drugim regionalnim akterima. Ona je tu da bi na neki način mogla da obuzda i zauzda možda interese Nemačke, zemlje koja je ekonomski dosta bitnija u Evropi i Francuske, zemlje koja je relativnog pariteta sa Britanijom što se tiče globalne pozicije u Evropi, da bi nekako tu mogla da koristi nestabilnost kako bi za sebe uspela da obezbedi bolje koncesije za svoja druga strateška pitanja", ističe naš sagovornik. 

O tome da li Britanija živi od stare slave i na osnovu čega danas širi svoj uticaj u ovom regionu, Garčević podseća da je u pitanju "vrlo bitna stara slava".

"Britanija opet ima dosta bitnu ulogu, prvo zbog svoje bliskosti Americi, jedna je od retkih zemalja koje nisu bile pokorene tokom Drugog svetskog rata i koja je ipak uspela da ima neki svoj suverenitet. Drugo, nekom svojom bitnošću u svetu trgovine, ekonomije, ona vrlo lako može da pomogne, uslovno rečeno, lokalnim elitama, konkretno možda Pokretu Samoopredeljenje, ili nekim drugim akterima, recimo Bošnjacima na Balkanu, bilo da im daju određena sredstva, isto tako i pristup za velikim stolom, bilo da se radi o UN, ili samom američkom establišmentu ili o stvarima kao što je Savet Evrope", objašnjava Garčević.

Kako navodi, Britanci su sa Borisom Džonsonom i izlaskom iz EU hteli da lansiraju brend "globalne Britanije" i da se pozicioniraju kao neka vrsta Singapura oko koga će se okupiti druge zemlje. Ipak, ocenjuje da to "nije prošlo najuspešnije", te da je zbog toga uticaj Britanije na zemlje Komonvelta ili zemlje EU koje nisu priznale Kosovo - slab. 

Prema njegovim rečima, Ališa Kerns ne predstavlja zvaničnu politiku Londona prema Kosovu, ali je svakako korisna britanskom establišmentu "da se vidi dokle može da se ide i kako to može da se kontroliše".

"To je osoba koja je i sama upletena u dosta skandala, za jednog od njenih pomoćnika je skoro pronađeno da je bio špijun za Kinu, tako da ona očigledno ima neku bitnu poziciju u njihovom establišmentu za spoljnu politiku, stoga su možda i Kinezi hteli da imaju špijuna tamo. Ali ne bih rekao da je ona glasnogovornik Britanije, pre bih rekao da je ona onaj oštri deo koplja kojim pokušava da se napravi neka vrsta proboja i da se vidi kako će Srbija reagovati", objašnjava naš sagovrnik. 

Kako zaključuje, Britanija se trudi da ostane što relevantnija u Evropi i da ostvari svoje interese, a u njenom je interesu da ima anglofilnu vladu u Prištini i dodaje da je u pitanju simbiotska veza.

"Kao što su Kosovu potrebni Britanci, tako je i Britancima potrebno Kosovo, da bi se održala neka vrsta tenzije u Evropi i da bi Britanija imala mesto za nekim većim stolom", kaže Garčević.