Godišnjica Vojno-tehničkog sporazuma iz 1999. godine: Šta je doneo mir iz Kumanova?

Tog 9. juna 1999, posle 78 dana utihnule su ratne trube, a predstavnici tadašnje SR Jugoslavije i Natoa potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma obevezali su se za na „prekid neprijateljstva“. Sagovornici Kosovo onlajna iz Prištine i Beograda bez dileme su da je najveća vrednost Kumanovskog sporazuma prestanak rata i ubijanja. Ipak, i 26. godina kasnije, na potpuno su dijametralno različitim stanovištima o tome ko je tada pobedio, a ko izgubio i kakvi su efekti postignutog mira.

Piše: Đorđe Barović

Dan nakon što je Skupštna Srbije 3. juna izglasala Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga pod mandatom UN-a na Kosovo, u Severnoj Makedoniji su počeli pregovori o prekidu rata.

Sporazum je potpisan 9. juna na vojnom aerodromu u Kumanovu i temeljio se na deset tačaka iz dokumenta koji su usvojili tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević sa tadašnjim predsednikom Finske Marti Ahtisarijem i bivšim predsednikom ruske vlade Viktorom Černomirdinom.

U Kumanovu su razrađeni konkretni detalji prekida neprijateljstva, a dan nakon što je ovaj dokument potpisan, tadašnji generalni sekretar Natoa Havijer Solana je izdao naređenje o prekidu vojnih aktivnosti Natoa na SRJ.

Poslednji Nato projektili ispaljeni su 10. juna kod Kosovske Kamenice i kod kasarne u Uroševcu.

Kumanovski sporazum potpisali su s jedne strane britanski general i prvi komandant Kfora Majkl Džekson, a s druge generali VJ Svetozar Marjanović i policije Obrad Stevanović.

Niko od potpisnika tog sporazuma danas nije živ.

General Obrad Stevanović preminuo je 8. aprila ove godine.

Prethodno je za Kosovo onlajn svedočio da je general Džekson, prvi komandat Kfora razumeo situaciju na terenu, ali da nije uspeo da spreči egzodus nealbanaca koji je usledio nakon povlačenja jugoslovenske vojske i policije sa Kosova.

Benefiti i posledice

Jedan od učesnika tih pregovora, nekadašnji načelnik Generalštaba VJ general Branko Krga odlično se seća te 1999. i pregovora koji su vođeni u Kumanovu.

U razgovoru za Kosovo onlajn ističe da je sporazum imao dobre i negativne pojedinosti, ali da je ključan benefit ovog dokumenta bio prekid rata.

„Dobra strana je jedino ta što je zaustavljen rat. Dogovorom je zaustavljen rat, prestalo je ubijanje nedužnih građana, vojnika, policajaca. Nepovoljne okolnosti vezano za taj sporazum su što nije dosledno primenjen, što sve odredbe koje su predviđene nisu dosledno i primenjene“, kaže Krga.

Ističe da se u VTS iz Kumanova decidno navodi obaveza Kfora da razoruža pripadnike OVK i drugih naoružanih grupa, a zatim obezbedi povratak svim raseljenim osobama, posebno Srbima.

„Ne samo da nisu vraćeni nego su i dodatno proterivani. I danas se to čini“, ističe Krga.

Kao još jednu neispunjenu obavezu iz VTS navodi da nije omogućen povratak vojske i policije na način na koji je to dogovoreno.

Otkriva da su pregovori u Kumanovu trajali pet dana zato što je Nato odbijao da se nakon ovog sporazuma donese i odgovarajuća rezolucija u Savetu bezbenosti UN.

„Hteli su da nas ubede da prihvatimo sporazum bez njihove obaveze da se donese rezolucija o prostoru Kosova i Metohije i da se taj dokument verifikuje kroz rezoluciju Saveta bezbednosti. Mi smo bili uporni u tome da to nećemo da prihvatimo bez saglasnost da se usvoji rezolucija. Kada je dogovoreno, kada su pristali, onda su se brzo još neka tehnička pitanja vezana za širinu zona bezbednosti rešila i taj dogovor je postignut“, smatra Krga.

Upitan gde je Kosovo danas, 26 godina kasnije, nekadašnji načelnik Generalštaba VJ kaže da odgovor zavisi od toga s kog se stanovišta ovaj problem posmatra.

„Sa stanovišta Srbije apsolutno ne bi smelo da bude nikakve dileme. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije. Rezolucija 1244 to decidno potvrđuje. Za Kosovo se predviđa suštinska autonomija i samouprava i to je nešto na čemu bi naša diplomatija, politika i mediji trebalo da insistiraju. Imamo apsolutno pravni osnov da insistiramo da se Kosovo vrati u ustavno-pravni sistem Republike Srbije. Naravno, realnost je nešto drugačija“, naglasio je Krga.

Dodaje da je 26 godina kasnije položaj srpske zajednice na Kosovu sve nepodnošljiviji.

„Vidimo kako se prištinske vlasti odnose prema srpskom narodu, pogotovo sada na severu Kosova gde je gotovo neverovatno da ih isteruju iz kuća, zatvaraju neke institucije koje su civilnog, humanitarnog karaktera. To nasilje ne nailazi na osudu onih koji su zaduženi za to, a to su međunarodni faktori: Unmik, Kfor, Euleks“, naglašava Krga.

Suština i efekti

S druge strane, analitičar i nekadašnji kosovski političar Azem Vlasi nema nikakvu dilemu da je Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova „po suštini i efektima“ za Srbiju bio kapitulacija, a za Albance dan oslobođenja i završetak „srpske vlasti“ na Kosovu.

„Sporazum iz Kumanova po suštini i efektima više pretstavlja akt kapitulacije vojske Srbije pred Nato alijansom nakon intervencije koja je trajala 78 dana. Za Kosovo i Albance to je Dan oslobođenja“, kaže Vlasi za Kosovo onlajn.

Navodi da je okončanje rata 1999. godine za Srbiju značilo i kraj jednog režima.

„Za Srbiju to je kraj okrutne vlasti Miloševićevog režima nad Kosovom i Albancima nakon velike kalvarije i patnji koje smo pod tim režimom proživeli. To je kraj srpske vlasti nad Kosovom i Albancima. Za kosovske Srbe to je kraj zabluda i laži kojima ih je Milošević obmanjivao da će im biti bolje i ugodnije dok Albanci stenju pod njegovim režimom nametnutim od 1989. godine“, precizira Vlasi.

Prema njegovim rečima režim Slobodana Miloševića je „stvorio duboku podelu između Albanaca i Srba“, a posledice osećaju i Srbi.

„Kosovo je slobodno od Srbije 25 godine, a država tek 17 godina. Još je u procesu pune konsolidacije, ali je država. Najbitnije je da u njoj svi građani budu bezbedni, slobodni i jednaki pred zakonom, bez diskriminacije po bilo kom osnovu. Kosovo je na putu da bude prava država po standardima zapadnih demokratija. A u takvoj svima će nam biti bolje“, navodi Vlasi.

Pandorina kutija

U to vreme ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, a sada predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović ističe da je sporazumom u Kumanovu, a zatim i Rezolucijom 1244 u Savetu bezbednosti UN te 1999. „okončan prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata“.

„Tim dokumentima okončan je prvi rat na evropskom tlu posle Drugog svetskog rata. Taj rat je otvorio Pandorinu kutiju za intervencije Nato pakta širom globusa. To je bila najviša tačka arogancije zapadne vojne alijanse na međunarodnom planu koja je polazila od statusa pobednika u Hladnom ratu“, ocenio je Jovanović za Kosovo onlajn.

Naglašava da je Kumanovski sporazum bio deo „paketa“ tri dokumenta. Prvi je sporazum koji su 3. juna postigli tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević sa međunarodnim pregovaračima Marti Ahtisarijem i Viktorom Černomidinom, ali i Rezolucijom 1244 SB UN koja je doneta 10. juna.

„Oni čine jednu celinu, paket iz koga ni jedan deo ne može da se razume izvan konteksta sa drugim delovima. Svim tim dokumentima garantuje se suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije, a za Kosovo i Metohiju se isključivo predviđa široka autonomija u okviru SRJ, odnosno Srbije kao pravne naslednice“, kazao je Jovanović.

Dodaje da ni jedan od ovih dokumenata „nije bio lak za interese Srbije“.

„Nisu uvaženi svi stavovi, ali treba razumeti to vreme kada je arogancija Zapada bila najviše vrhu, a Srbija i Jugoslavija u ono vreme pod sankcijama i nije imala saveznika. Čak ni od Rusije nije imala onu podršku koju je očekivala“, objašnjava bivši šef jugoslovenske diplomatije.

Napominje da je neprimenjivanje nekih od ključnih tačaka dogovorenog u Kumanovu i garantovano Rezolucijom 1244 vidljivo i danas, 26 godina kasnije.

„Vidimo da danas, 26 godina od okončanja agresije se nastavlja etničko čišćenje Srba, vrši se njihov progon. I to sve u senci nekih drugih dešavanja gde odgovorni faktori to žele da potisnu na marginu“, precizira Jovanović.

Uzroke vidi u dvostrukim aršinima Zapada kada je reč o poštovanju postignutih sporazuma.

„Naše iskustvo iz toga je da Zapad u fazi pregovaranja i čini neke ustupke strani sa kojom pregovara, a tada su to bile odredbe o suverenitetu i teritorijalnom integritetu, autonomiji za Kosovo i Metohiju, odredbe o povratku vojske i policije. Međutim, kada dođe faza sprovođenja oni primenjuju selektivni metod jer i dalje računaju da su najmoćniji, bespogovorni i računaju da nemaju prepreka i da ih ne obavezuje ništa od potpisanih dokumenata“, smatra Jovanović.