Ima li Kosovo nove adute za tužbu protiv Srbije?

Savet Evrope-Sud pravde-UN
Izvor: Kosovo Online

Kosovska administracija krajem prošle nedelje je ponovila da ne odustaje od namere da tuži Srbiju za genocid i ratne zločine. Suprostavljeni po gotovo svim ključnim pitanjima, Beograd i Priština su tako dobili još jednu, novo-staru temu koja će dodatno opteretiti dijalog i normalizaciju odnosa. Za sagovornike Kosova onlajn ovo postaje sve manje pravno, a sve više političko pitanje.

"Čak i Ministarstvo pravde i moji pravni savetnici, zajedno sa međunarodnim ekspertima, pripremaju se da optuže Srbiju kao državu odgovornu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, a to su ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid", rekao je kosovski premijer Aljbin Kurti krajem prošle nedelje.

On je pozvao tužilaštvo da se maksimalno angažuje kako bi osumnjičeni za zločine, za koje postoje živi svedoci, bili procesuirani i kažnjeni.

Odgovarajući na ove tvrdnje predsednik Srbije Aleksandar Vučić je samo dan kasnije, 31. marta izjavio da se Srbija ne boji takvih tužbi, a da Kurti preti tužbom zbog toga što su mu izvestiteljka za prijem Kosova u Savet Evrope Dora Bakojani i zapadne sile omogućile da uđe u tu organizaciju pa će da koristi njene institucije da preko njih podiže tužbene zahteve protiv Srbije.

Vučić je rekao i da je Kurti do sada čekao da neka druga zemlja podnese tužbu za navodni genocid, s obzirom na to da Ujedinjenje nacije ne priznaju Kosovo kao posebnu državu.

„To može neko drugi u njegovo ime, što nije lako, već preteško političko pitanje”, rekao je Vučić.

Nekadašnji predsednik Vojnog suda u Beogradu Đorđe Trifunović nema dilemu da će vlada Aljbina Kurtija iskoristiti svaku priliku da bi optužila Srbiju za genocid i ratne zločine bez obzira što takve tužbe nemaju nikakvo pravno utemeljenje.

Trifunović ističe da će te namere Kosova značajno olakšati eventuelno članstvo u Savetu Evrope.

„Svakako bi im bilo lakše da to učine kada budu članovi Saveta Evrope jer time stiču i određene međunarodne pozicije. Ali, ratni zločin je individualna odgovornost i mora da postoji izvršilac. Oni su još ranije najavili da imaju 33 optužnice i da je tu obuhvaćeno 89 lica. Ne znam da li se to odnosi na to ili na nešto drugo. To je teško razlučiti“, ističe Trifunović.

Objašnjava da je najveći problem u komentarisanju najava Prištine u tome što se o usko pravnim pitanjima uglavnom oglašavaju političari.

„Uglavnom je reč o izjavama političara. Voleo bih da čujem nekoga ko se stvarno bavi tom tematikom i da onda diskutujemo. Ne mogu da se izjašnjavam na izjave političara“.

Ocenjuje da su ponovljene tvrdnje Kurtija da specijalni pravni timovi rade na tužbama protiv Srbije isključivo u funkciji približavanja priznanju Kosova od strane međunarodne zajednice.

„Treba im takav postupak da bi pokazali da su država. To je u toj funkciji. Ti ljudi iz tužilaštva verovatno rade koliko mogu i šta im je dostupno. Ne verujem da je to u drugom kontekstu osim u političkom“, kaže Trifunović.

Nema dilemu da bi u toj funkciji moglo da bude i predstojeće izjašnjavanje Generalne skupštine UN o novoj rezoluciji o Srebrenici.

„Naravno da će iskoristiti sve što može da bi nas prikazali u što lošijem svetlu. Mi ih nismo priznali kao državu, u UN nisu priznati kao država. Pravo na međusobno gonjenje država je samo na suverenim državama. A to što su oni priznati od jednog dela zemalja još uvek im ne daje svojstvo članice UN, nisu još u Savetu Evrope. U svakom slučaju oni polako, mic po mic, dovode sebe u što povoljniju poziciju“, naglašava Trifunović.

Dodaje da će ta sednica Generalne skupštine UN za vlasti u Prištini biti idealna prilika i zbog toga što je, kako ističe, Srbija trenutno u lošoj međunarodnoj situaciji.

„Taj krug odlučivanja o genocidu Srbije nad drugim narodima je neuspešno prošao. Nije bilo prihvaćeno. S tim se nisu pomirili centri moći i oni uvek traže rešenje da ponovo obnove. Nama se u zadnje vreme ne piše dobro, ne ide nam dobro na međunarodnom nivou. Pretpostavljam da je to u toj funkciji, da ponovo stave na dnevni red nešto što je već prošlo. Inače, to što nije onda prihvaćeno nema karakter presuđene stvari“, objašnjava Trifunović.

Na pitanje koliko je realno da Kosovo tuži Srbiju ne samo za genocid već i za ratne zločine, Trifunović kaže da je takva namera bez ikakvog pravnog utemeljenja.

„Ne postoji mogućnost tužbe za ratni zločin protiv države Srbije. To je u domenu individualne odgovornosti. Mora da postoji faktički izvršilac nekog zločina i njegov komandant, ili prvog ili drugog stepena. Dalje se od toga ne može širiti. Kada je u pitanju genocid to je nešto drugačije, ali ovo je konkretni zločin za povrede pravila ratovanja“, kaže Trifunović.

Dodaje da je sve regulisano kroz haške i ženevske konvencije i da te zakonske odredbe postoje i u srpskom pravosuđu.

„Naše pravosuđe, a od ranije vojno pravo je poznavalo takozvanu komandnu odgovornost kroz takozvano Ratno pravilo. Uvedene su naznake kako se ono utvrđuje i na koji način su odgovorne starešine za dela potčinjenih. Ali, tu nikako ne dolazi u obzir suđenje protiv same države“, izričit je Trifunović.

Upitan da li Kurtijevu poruku tužiocima da se maksimalno angažuju kako bi se procesuirali odgovorni za ratne zločine treba tumačiti i kao najavu novih hapšenja, Trifunović kaže da su vlasti u Prištini i do sada koristili svaku priliku za to.

„Oni hapse i za mnogo manje događaje i značajne stvari. Ne verujem u njihovu iskrenost i tačnost u tim postupcima. Više puta se pokazalo da su svi ti postupci na neki način iskonstruisani. Tu država treba da obrati pažnju, da pruži pomoć svim ljudima koji su bili mobilisani, angažovani ili su bila aktivna vojna lica. Da im se omogući uvid u arhive i da na taj način sebi olakšaju odbranu. Inače, ako ih Srbija napusti, onda im nema pomoći ako budu uhapšeni“, ocenjuje Trifunović.

Tvrdi i da bi najbolje rešenje bilo da takvi procesi pred sudovima na Kosovu dobiju neku vrstu neutralnosti.

„Logično bi bilo da se ti procesi odvijaju po nekoj vrsti neutralnosti. Ne može jedna zaraćena strana da sudi drugoj. To je isključeno. Međutim, Haški tribunal se saglasio da lokalna pravosuđa raspravljaju pojedinačne slučajeve. Kako u odnosu na protivnike, tako i  u odnosu na svoje pripadnike. Svaka država treba da goni ratni zločin nezavisno o kome se radi, da li je to domaći ili strani državljanin. Nije nigde zapisano da ne mogu da se gone i da ne može da se traži pravda“, naglašava Trifunović.

I izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj se slaže da je pitanje ratnih zločina, ali i genocida do sada uglavnom korišćeno u dnevno-političke svrhe.

“Čini mi se da se ova tema uvek koristila za dnevno političke poene. Uvek se intenzivnije spominjala pred izbore. Čini mi se da se to malo više koristi kao moneta za potkosurivanje”, naglašava Bljakaj.

Podseća i da Aljbin Kurti nije prvi zvaničnik koji je potencirao priču o pokretanju tužbe za genocid protiv Srbije navodeći da su to pre njega činili i Hašim Tači i Kadri Veselji.

Na konstataciju nekih prištinskih analitičara da izjave Kurtija zapravo ukazuju da ne postoje dokazi protiv Srbije, Bljakaj ocenjuje da i takve tvrdnje treba uzeti sa rezervom i političkim prefiksom.

“Ne slažem se sa onim koji ga kritikuju, verovatno je to politički motivisane kritike. Ne može niko da zaključi da li ima ili nema dokaza dok se ne formira takav predmet”, precizirao je Bljakaj.

Bljakaj kaže za Kosovo onlajn da Fond za humanitarno pravo Kosova ne raspolaže podacima da se prikupljaju dokazi za tužbu protiv Srbije za genocid.

“Mi nemamo nikakva saznanja da se bilo šta radi na prikupljanju građe i informacija, dokaza za takvu tužbu, ali u poslednje vreme se mnogo intenzivnije spominje od strane, ne samo Kurtija nego i drugih zvaničnika, predstavnika vlade”, kazao je Bljakaj za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima FHP je do sada u više navrata ukazivao da su svi dosadašnji procesi tužbi za genocid među zemljama regiona završeni neuspehom.

“Kao što je bila tužba BiH protiv Srbije, tužba Hrvatske protiv Srbije i protivtužba Srbije protiv Hrvatske. Sve tri su bile neuspešno. Uvek smo govorili da je mnogo važnije da se prikupljaju podaci, da se procesuiraju lica koja su odgovorna za počinjene ratne zločine i ako postoji mnogo takvih procesa da onda može da se zaključi da ima dovoljno dokaza za genocid, onda da se to i uradi. A ne da se stalno spominje, a mi ne vidimo da se bilo šta radi po tom pitanju”, naglasio je Bljakaj.

Ipak, Bljakaj ocenjuje da ulazak u Savet Evrope nema uticaja na pitanje tužbe protiv Srbije jer su po njemu to - dva odvojena procesa.

“Ne verujem da bilo kako učlanjenje u Savet Evrope može da pomogne ili odmogne. To vidim kao dva nezavisna procesa.

Učlanjenje u Savet Evrope je jako bitno zbog toga što je garant građanima da ostvare svoja civilan prava. Mogli bi da se žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu ukoliko smatraju da su njihova prava pogažena na Kosovu. I to je jako važno za sve građane”, naglasio je on.

Upitan da prokomentariše tvrdnju da se ubrzano radi i na tužbi za ratne zločine protiv Srbije, Bljakaj kaže da je Kurti verovatno mislio na tužbu za genocid.

“Verujem da je mislio na istu stvar jer je tužba za genocid jedno, a ratni zločini drugo. Jedina adresa za to je Međunarodni sud pravde i tu može da se tuži zemlja. Ako se radi o ratnim zločinima onda ide krivična prijava protiv lica koji su učestvovali u ratnim zločinima, odnosno protiv onih koji su izdali naredbe i to su krivični sudovi. To su dve različite stvari”, kaže Bljakaj.

Objašnjava da je u slučaju ratnih zločina reč o krivičnoj odgovornosti za koju ne može država da odgovara.

“Mogu da odgovaraju samo pojedinci, a ne može država nikako biti krivično odgovorna za zločine”.

Dodaje da je za ova krivična dela nekada bio nadležan Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju.

“Sada postoji stalni Međunarodni krivični sud, ali on nije nadležan da proceuira ratne zločine koji su počinjeni pre 2000. godine pošto je tek tada potpisan Rimski statut. Dakle, ni to nije adresa. Ostaju samo domaći sudovi i kosovska specijalizovana veća. To su sudovi gde mogu da se procesuiraju ratni zločini počinjeni na Kosovu”, naglašava Bljakaj.

Advokat Toma Fila koji je od 1996. godine bio advokat u brojnim procesima pred Haškim tribunalom nema dileme da u poslednjim najavama kosovskog premijera ima dosta predizborne retorike, ali i da će kosovski premijer iskoristiti predstojeću sednicu Generalne skupštine UN na kojoj će se raspravljato o rezoluciji o Srebrenici, kako bi aktuelizovalo i ponovio tvrdnje da je Srbija počinila genocid na Kosovu.

“On će probati da iskoristi, to je sigurno. Evo, utvrdili ste to, i onda je to isto i za Kosovo. Bojim se samo sile”, kazao je Fila za Kosovo onlajn.

On je dodao da se takva namera vidi i iz stalnih ponavljanja optužbi za događaje za koje je utvrđeno da ne postoji odgovornost Srbije ili Srba.

“Takve su im namere. Oni stalno pričaju o Račku, stalno pričaju da su Srbi udavili ona tri dečaka, da su pustili pse na njih iako je Nato utvrdio da to nije tako. Oni i dalje to pričaju. I dalje će pričati”, naveo je Fila.

Komentarišući poslednje poruke premijera Kurtija da se radi na tužbi za ratne zločine i genocid Srbije i da tužilaštvo treba da maksimalno radi na procesuiranju i kažnjavanju odgovornih za ratne zločine tokom rata, Fila kaže da je delom reč o predizbornoj retorici, ali i da je ključ u otvorenom zastrašivanju srpske zajednice, posebno onih koji bi da se vrate ili traže svoju imovinu.

Ističe da su “rizičnoj grupi” svi Srbi koji su tokom oružanih sukoba 1998. i 1999. imali više od 18 godina.

“To je zastrašivanje ljudi. Da svi koji su imali 18 godina tokom rata napuste Kosovo. To je pritisak. Kurti je poručio da tužilaštvo pojača napore?! Pa oni samo tuže Srbe. Sve srpske žrtve, i u BiH, i na Kosovu, ispada da su valjda vršili masovna samoubistva. Nema nigde nikog optuženog za to”, naveo je Fila.

Prema njegovim rečima eventualno članstvo u Savetu Evrope Kosovu ipak ne bi omogućilo pokretanje tužbe protiv Srbije.

“Ne može da se podnese tužba zato što Kosovo neće da uđe kao država u Savet Evrope nego kao teritorija, a teritorije ne mogu da pišu tužbe niti da postupaju. Međutim, ono što Kurti može da uradi je da neka druga država tuži Srbiju za geneocid na Kosovu. To je moguće da se uradi i to će najverovatnije i da urade”, smatra Fila.

Upitan da li bi procesi koji su vođeni u Haškom tribunalu mogli da utiču na nove optužnice i procese na Kosovu, Fila kaže da je to teško reći.

“To je teško reći zato što nemamo fer odnos između Srbije i zapadnih saveznika, Kvinte, koja je priznala nezavisnost Kosova i koja je izmislila nezavisnost Kosova. Zato nikada ne možemo da govorimo o poštenim odnosima. Ne, oni nameću, kao što Šmit to radi u BiH. Oni imaju silu, evropsku zajednicu iza sebe, osim tih četiri - pet država koje negiraju postojanje Kosova, ali iz svojih, unutrašnjih razloga”, kaže Fila.

Dodaje da se to videlo i na Savetu bezbednosti UN gde je u dva navrata odbijena inicijativa da se razgovara o Nato intervenciji 1999. na SRJ.

“Moguće je i da izmisle nešto drugo, da ubace u UN bez odluke Saveta bezbednosti. Njima se može”, smatra Fila.

Upitan koliko bi presude nekadašnjim vojnim i policijskim generalima VJ i MUP Srbije mogle da se iskoriste za buduće optužnice, Fila kaže da je to moguće.

“Svaka presuda protiv Srbina je za Kurtija dobrodošla priča. Suprotno ne postoji ništa, nema nigde. Hrvati su očistili svoje sa Gotovinom. I na teritoriji Hrvatske nisu vršeni ratni zločini, a što su naši ljudi ginuli to nema veze. Isto je i u BiH gde je 99 odsto presude protiv Srba, a jedan posto protiv muslimana. Isti takav odnos je i za događaje na Kosovu. U svim predmetima gde smo pokazivali dokaze niko nije procesuiran. Čak novinari nisu želeli da čuju. Njih nisu interesovale srpske žrtve. Nikoga, i to je najstrašnije od svega, ne zanimaju srpske žrtve osim Srba”, smatra Fila.

On je ocenio da je rad Haškog tribunal pokazao da je međunarodno pravo u rukama najmoćnijih zemalja.

“Kada sam počeo da branim srpske optuženiku u Haškom tribunal 1996. razgovarao sam sa tadašnjim predsednikom suda, Antoniom Kasezeom. On je objasnio da se svaka akcija mimo odluke Saveta bezbednosti UN tretira kao agresija, a da je u suprotnom reč o legitimnoj operaciji. Onda se desilo bombardovanje Srbije 1999, bez odluke Saveta bezbednosti. Kada sam pitao Kasezea odgovorio mi je da je pitao Karlu del Ponte, ali da mu je samo odmahula rukom i okrenula leđa. Tu je kraj međunarodnog prava. Međunarodno pravo je kako Americi odgovara”, zaključio je Fila.

Jedini koji najave kosovskog premijera ne shvata za ozbiljno je viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković.

Proroković je izričit da nove najave tužbe za genocid i ratne zločine protiv Srbije pokazuju da kosovski premijer Aljbin Kurti i dalje živi u prošlosti i da sem lobista u Vašingtonu ili nekih evropskih komesara na tu temu neće imati sagovornika u međunarodnoj zajednici.

“On živi u nekom svetu koji je ipak deo prošlosti. To čak nije ni deo sadašnjosti, a kamoli deo budućnosti. Kakav genocid, kakvi bakrači. U tom kontekstu bih rekao - i kakav Savet Evrope, kakvi bakrači. To je prevaziđena međunarodna organizacija koja nije postigla svoj cilj. Iz te međunarodne organizacije već su istupili Rusija i Belorusija, Turska je suspendovala čitav niz rezolucija ili ih ne primenjuje”, kaže Proroković.

Sve su to razlozi, smatra Proroković, zbog kojih Kurti ovu organizaciju neće moći da koristi kao “ platformu” za najavljene tužbe ili neke druge inicijative.

Proroković ističe i da je pitanje moguće tužbe Kosova protiv Srbije za navodni genocid deplasirana tema za međunarodnu zajednicu.

“To je do te mere deplasirana tema da ne znam čiju će pažnju privući u međunardnoj zajednici. Čak ne treba više da se bavimo tim pitanjima šta je genocid, koliko je ljudi ubijeno, stradalo, šta je bilo... Prosto mislim da on neće imati sagovornike za tu stvar u nekoj široj međunarodnoj zajednici. Može on o tome da razgovara sa svojim lobistima u Vašingtonu ili sa nekim evropskim komesarima, ali stvar se tu završava i suštinski ne menja bilo šta”, zaključio je Proroković.