Izmene Zakona o Specijalizovanim većima vraćene u skupštinu: Političke kalkulacije ili pritisak EU?

Predsednica Kosova Justina Široka Pulja vratila je izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova na ponovno razmatranje u skupštinsku proceduru, posle zvaničnog predloga parlamentarne grupe Demokratske partije Kosova, koja je i insistirala na hitnom usvajanju tog propisa. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da ovaj zakonodavni korak unazad ne dolazi kao rezultat unutrašnjeg konsenzusa političkih stranaka Albanaca, već kao direktna posledica oštrog diplomatskog pritiska, pre svega Evropske unije.

Piše: Ivana Šanjević

Evropska unija pozdravila je odluku Široke Pulje da izmene Zakona o Specijalizovanim većima vrati Skupštini Kosova na ponovno razmatranje, uz poruku da EU očekuje da bude konsultovana ukoliko se rasprava nastavi u parlamentu.

„Vladavina prava i zaštita osnovnih prava, uključujući prava žrtava i svedoka, ostaju od najvećeg značaja“, navodi se u saopštenju kojim se podseća da je EU dosledno izražavala duboku zabrinutost zbog inicijative za izmenu Zakona o Specijalizovanim većima Kosova, kako pre tako i nakon njegovog usvajanja u Skupštini Kosova 6. oktobra.

Unutar samog Kosova, Specijalizovana veća ostaju duboko nepopularna institucija, posebno posle prvostepene osuđujuće presude vođama nekadašnje OVK za ratne zločine i urušavanja narativa o „ratu za slobodu“. Pravnici u Prištini upozorili su i da izmene zakona sadrže odredbe koje mogu biti osporene pred Ustavnim sudom.

Vladajuće Samoopredeljenje nevoljno je podržalo izmene Zakona o Specijalizovanim većima u svojevrsnoj političkoj trgovini sa DPK kako bi se izabrala predsednica Kosova Justina Široka Pulja i tako izbegli novi parlamentarni izbori, dok Demokratski savez Kosova, koji nije ni glasao za taj propis, tvrdi da je njegovo vraćanje u parlamentarnu proceduru znak političke nezrelosti DPK.

Pretnja međunarodnom izolacijom

Politički analitičar Ognjen Gogić izjavio je za Kosovo onlajn da su oštre reakcije međunarodne zajednice, a pre svega Evropske unije, glavni razlog zašto se izmene zakona o Specijalizovanim većima ponovo vraćaju u parlamentarnu proceduru, jer je najmanje problematičan scenario za albansku javnost to da DPK, koji je inicirao usvajanje tog propisa, traži njegovo vraćanje u Skupštinu Kosova.

„Najmanje šest puta je iz Evropske unije poručeno vlastima u Prištini da su te izmene zakona neprihvatljive i da su one u suprotnosti sa međunarodnim obavezama koje Kosovo ima prema EU. I to je, zapravo, glavni razlog zašto se sada zakon ponovo vraća u skupštinsku proceduru. Svima je bilo jasno da će to izazvati probleme u odnosu sa EU, koja neće pristati da se na taj način derogiraju međunarodne obaveze koje Kosovo ima“, predočio je Gogić.

On objašnjava da je postojala mogućnost da se poslanici, pre svega Demokratskog saveza Kosova koji nisu glasali za izmene zakona, obrate Ustavnom sudu, ili da to učini ombudsman.

„I jedna i druga situacija bi dovele do toga da se oni suočavaju sa velikim odijumom albanske javnosti na Kosovu. Tako da se našao kompromis, a to je da se izmene zakona vraćaju u Skupštinu na zahtev DPK, i to da učini predsednica koja je povezana sa DPK“, rekao je Gogić i napomenuo da se ta stranka u ovom slučaju „posula pepelom“.

Nedovoljno utemeljeni razlozi DPK

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju ocenio je da su izmene zakona o Specijalizovanim većima sadržale pravne nedostatke i odredbe koje nisu bile u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova, ali je uprkos tim manjkavostima, njihovo usvajanje imalo poseban politički značaj posle prvostepene osuđujuće presude nekadašnjim vođama OVK.

On zato smatra da je DPK, koja je insistirala na usvajanju tog propisa, a sada na vraćanju u parlament na „doradu“, treba da pruži dobro utemeljene razloge za svoj potez.

„Bilo bi bolje, s obzirom na to da su oni pokrenuli ovu inicijativu, da u njoj nisu učestvovali samo oni, već svi politički subjekti, celo Kosovo i institucije. To bi imalo znatno veću političku, pravnu i diplomatsku težinu“, smatra Baraljiju i ponavlja da bi DPK morala bolje da razjasni zašto je tražila novo razmatranje izmena zakona, posebno ako to iziskuje kašnjenja u strategiji odbrane nekadašnjih vođa OVK.

Sudbina (ne)željenog zakona

Viši istraživač Kosovskog demokratskog instituta Vulnet Bugačku upozorio je na nejasnoće u Poslovniku o radu Skupštine Kosova i činjenici da ne postoji odredba koja bi precizirala da, pošto je predsednica Kosova Justina Široka Pulja vrati na ponovno razmatranje izmene zakona o Specijalizovanim većima, poslanici ili nadležni odbor mogu da menjaju taj propis, koji je već prošao dva čitanja.

„Ustav Kosova daje predsednici pravo da vrati zakon Skupštini ukoliko utvrdi da taj zakon, ili određene njegove odredbe, ugrožavaju legitimne interese Kosova ili prava njegovih zajednica. Prilikom vraćanja zakona, predsednica je dužna da navede konkretne, jasne i ustavne razloge zbog kojih smatra da zakon, odnosno njegove odredbe, ugrožavaju te dve oblasti“, objasnio je Bugačku.

On dodaje da, pošto određeni zakon bude vraćen u proceduru, predsednik Skupštine mora da uputi taj predmet Odboru za zakonodavstvo, koji zatim ima rok od najviše četiri nedelje da pripremi izveštaj.

„Problem je u tome što sadašnji Poslovnik Skupštine nije dovoljno jasan, u njemu ne postoji odredba koja bi precizirala da poslanici ili nadležni odbor, pošto zakon bude vraćen, mogu ponovo da unose izmene u njega“, rekao je Bugačku.