Kosovo i Arapska liga: Da li su nova priznanja van domašaja?

Lobiranje Vjose Osmani za nova priznanja Kosova iz kruga arapskih zemalja, verovatno će imati skroman učinak. Tako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, poznavaoci prilika u arapskom svetu, uzimajući u obzir turbulentan trenutak u međunarodnim odnosima, posebno krizu na Bliskom istoku, ali i to da arapske zemlje koje ne priznaju Kosovo za to imaju konkretne razloge uslovljene specifičnostima vlastitog međunarodnog položaja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Od 22 članice Arapske lige Kosovo ne priznaje njih devet: Tunis, Alžir, Sirija, Irak, Palestina, Liban, Libija, Maroko i Oman.

Priznaje ga jedanaest zemalja ove organizacije: Jordan, UAE, Bahrein, Saudijska Arabija, Džibuti, Sudan, Katar, Kuvajt, Egipat, Mauritanija, Jemen, s tim što je Egipat posle priznanja tu odluku u praksi stavio na led.

Priznanje su povukli Somalija i Komori. 

Poslednja članica ove organizacije koja je priznala Kosovo bila je Sudan, u aprilu ove godine. 

Podršku da Kosovo prizna još neka država Arapske lige kosovska predsednica Vjosa Osmani zatražila je tokom posete Njujorku na sastanku sa generalnim sekretarom ove organizacije Ahmedom Abul Geitom.

Osmani je objavila i fotografije sa sastanka sa Geitom, međutim, na sajtu Arapske lige, na kom se saopštavaju i aktivnosti generalnog sekretara ovaj susret nije registrovan. 

Od sastanaka koje je Geit imao u Njujorku, na marginama 80. zasedanja Generalne skupštine UN, pominju se razgovori sa Antoniom Guterešom, generalnim sekretarom UN, Paulom Rangelom, ministrom spoljnih poslova Portugala, Konstantinosom Kombosom, ministrom spoljnih poslova Kipra, Mohamedom Al-Menfijem, predsednikom Libijskog predsedničkog saveta, Tanjom Fajon, ministarkom spoljnih poslova Slovenije.., ne i sa Osmani.

Predstavnici vlasti u Prištini, kako uočava islamolog Darko Tanasković, u kontinuitetu nastoje da iskoriste svaki međunarodni skup, a posebno zasedanja organizacija iz sistema UN, da lobiraju za priznavanje državnosti i međunarodnog subjektiviteta Kosova. 

„U izjavama koje daju posle ovakvih akcija, sa mnogo slikanja, po pravilu stvaraju utisak da su naišli na razumevanje sagovornika, bili uspešni i da imaju razloga za optimizam. Takvo ponašanje je, uostalom, sasvim logično i nije svojstveno samo kosovskim političarima, s tim što je kod njih raskorak između privida koji žele da stvore i realnosti nešto veći od preporučljivog“, ocenio je Tanasković za Kosovo onlajn. 

Prema njegovim rečima, nagoveštaja značajnijih promena u poziciji članica Arapske lige u vezi sa pitanjem priznavanja nezavisnosti Kosova nema, a objašnjava i zašto dobar deo arapskih zemalja nije priznao Kosovo. 

„One arapske države koje u prvom talasu nisu priznale Kosovo i nisu podlegle pritiscima unutar arapskog i muslimanskog sveta, kao i od nekih spoljašnjih faktora, da to učine, uglavnom su sve za svoje opredeljenje imale sasvim određene i jasne razloge, najvećim delom uslovljene specifičnostima vlastitog međunarodnog položaja i osobenih državno-nacionalnih okolnosti na planu unutrašnje i spoljne politike“, kaže naš sagovornik. 

Sadašnji trenutak u međunarodnim odnosima, kako navodi, višestruko je dinamičan i turbulentan na svim nivoima međuodnosa aktera svetskih zbivanja, od globalnog, preko regionalih, do lokalnih, sa promenama do kojih neprestano dolazi. 

Ocenjuje i da pitanje priznavanja nezavisnosti Kosova u sadašnjoj opštoj konstelaciji, gde svi pokušavaju da se što povoljnije aktualno, a naročito perspektivno pozicioniraju u novim koordinatama prilično grube igre najmoćnijih, sigurno nije ničiji prioritet, sem političara u Prištini. 

„To, naravno, ne znači da ne može doći do promena i u odnosu nekih arapskih zemalja prema problemu priznavanja nezavisnosti 'Kosova', ali verujem da one primarno ne bi ishodile iz autentične motivacije tih eventualnih priznavača, već bi bile indukovane stranim uplivom“, navodi Tanasković.

I Izrael je, kako dodaje, svojevremeno priznao Kosovo na osnovu američke kobinatorike i Trampovih predizbornih potreba, a da za tim nije imao nikakve istinske i značajne sopstvene interese, što su neformalno izjavljivali i pojedini izraelski diplomati.

„U sadašnjim i neposredno predstojećim prilikama ne može se, recimo, očekivati da jedan Egipat, koji je praktično zamrznuo Morsijevo proizvoljno priznanje 'Kosova', promeni stav ili, pak, Maroko, pa i Alžir, mada njegov spor oko Zapadne Sahare sa Rabatom do određene mere komplikuje odnose i sa Beogradom. Međutim, neke arapske države, koje su nestabilne i u fluidnom stanju, mogle bi podleći uticaju (i novcu) sa strane, ali ni to nije izvesno, jer su međuarapski i međumuslimanski odnosi krajnje složeni, a interesi izukrštani, sa osetljivošću na razne vektore u međunarodnim pomeranjima“, objašnjava ovaj profesor. 

Država koja bi, na primer, mogla imati uticaja na to da se u Damasku razmisli o priznavanju Kosova, prema rečima Tanaskovića, je Turska, koja godinama dosledno, „sportski" lobira za Prištinu, paralelno sa zvanično oglašenim „istorijskim vrhuncem" dobrih odnosa sa Srbijom. 

„Uostalom, uloga Ankare, uz albanske pare, odigrala je ulogu u slučaju protivrečnog sudanskog priznanja 'Kosova', gde uopšte nije bilo jasno ko drži vlast u toj nesrećnoj, ratom rastrzanoj zemlji. Tu su i Irak, Liban... Ipak, sumnjam da će se Arapi, ukupno uzevši, usred briga koje imaju baviti 'Kosovom'. Ne bave se, kako bi trebalo, ni palestinskom tragedijom... U Prištini se, inače, računa i sa činjenicom da su arapske zemlje istovremeno i muslimanske, pa se poziva i na potrebu islamske solidarnosti, ali ta argumentacija, sa kojom se još poodavno pokušala iskoristiti inercija iz vremena rata u BiH, kod Arapa, pa ni većeg broja muslimanskih zemalja, nije prošla, jer je shvaćeno da na delu nije međureligijski konflikt“, ukazuje Tanasković. 

U promenu pozicija članica Arapske lige u korist Prištine ne veruje ni Dušan Proroković, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Prema njegovim rečima, međunarodno okruženje komplikuje se do tih razmera da sumnja da će neke države, pogotovo u arapskom svetu, menjati svoje stavove oko Kosova i Metohije. 

Komentarišući sastanak Osmani sa generalnim sekretarom Arapske lige, Proroković je rekao za Kosovo onlajn da svako radi svoj posao i da to što Osmani lobira nije čudno.

S obzirom na to da je Geit iz Egipta, zemlje koja je priznala Kosovo, ali koja je tu odluku potom i „zamrzla“, Proroković kaže da to što je generalni sekretar Arapske lige iz Egipta ne mora ništa da znači. 

„Međunarodne organizacije imaju svoju strukturu, logiku i osnivačka dokumenta. On je tu da zastupa stav jedne međunarodne organizacije, a ne stav Egipta i svoje izjave usmerava prema tome, jer u islamskom svetu i u Arapskoj ligi postoje zemlje koje su uspostavile bilateralne odnose sa Prištinom i one koje su ekstremno protiv toga i koje u velikoj meri pomažu Srbiji“, navodi on.

Susret Osmani sa Geitom, dodaje, bio je protokolaran i ne veruje da može da donese veliki rezultat jer se, kako kaže, bilateralnim akcijama ne otkriva nikakva nova istina i ne utiče na promenu stava. 

„Stav oko Kosova ipak kreira međunarodno okruženje, a međunarodno ili strategijsko okruženje se komplikuje do tih razmera da sumnjam da će neki veliki broj država, pa i nekoliko država menjati svoje stavove oko Kosova i Metohije, pogotovo u arapskom svetu. To se sada posmatra i kroz prizmu izraelsko-palestinskog sukoba,  kroz prizmu ukrajinskog sukoba i kroz nove inicijative koje  vidimo da izlaze u javnost svakog dana a tiču se Bliskog istoka, koji jeste jedan od prioriteta u strategijama Arapske lige. Zbog svega toga mislim da će dometi razgovora Osmani biti vrlo skromni“, kaže naš sagovornik. 

Iako ne isključuje mogućnost da u narednim mesecima „iskoči“ neka zemlja u svetu koja će uspostaviti bilateralne odnose sa Prištinom, to, kako ističe, neće biti rezultat ni sistemskog rada, niti lobiranja, nego, nekog incidenta koji se odigrao.

Inače, pre četiri godine, kada je Kosovo, nakon što je dobilo izraelsko priznanje, otvorilo svoju ambasadu u Jerusalimu, Arapska liga je taj potez oštro osudila, nazivajući ga nezakonitim.  

Proroković veruje da je ta odluka Kosova kamen spoticanja za njihovu komunikaciju sa arapskim državama i napominje da je to tek treća ambasada koja je otvorena u Jerusalimu, kao i da su rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Jerusalimu nedvosmislene i striktne. 

„Čak i ove zemlje u arapskom svetu koje su do određene mere normalizovale svoje odnose sa Izraelom, insistiraju na pitanju istočnog Jerusalima, odnosno posebnog rešenja za Jerusalim koje bi bilo implementirano kroz ideju o dve države. To za njih jeste prst u oko i ne znam kako bi uopšte ove vlasti iz Prištine, Albanci iz Prištine, mogli to da amortizuju u razgovorima sa predstavnicima arapskih država. Biće im vrlo teško da objasne zašto su to uradili i otkud im takve razgranate veze sa Izraelom, posebno sa vlastima Benjamina Netanjahua koji je apsolutno nepopularan u arapskom svetu i koga tamo shvataju kao jednog od ključnih neprijatelja njihove bezbednosti“, ukazuje Proroković.

Gledajući ceo svet, Kosovo, inače, priznaje 85 zemalja. 

U poslednjih pet godina, kako za Kosovo onlajn kaže politički analitičar Škeljzen Maljići Kosovo je dobilo vrlo mali broj priznanja, zbog čega on sastanak Vjose Osmani sa generalnim sekretarom Arapske lige vidi kao pokušaj da se takva situacija prevaziđe. 

Maljići navodi i da Kosovu nedostaju priznanja islamskih zemalja.

„Turska je bila sponzor nekih priznanja iz tog dela sveta, ali je tu očigledan manjak. Verovatno je predsednica pokušala da još jednom razgovara sa nekim zemljama da se to prevaziđe. Priznanja su uvek dolazila od SAD, Britanije... Ali to je proces koji će verovatno postati irelevantan ako se u dijalogu postigne sporazum i ako počinje da se realizuje Ohridski i Briselski sporazum. Kada se Kosovo bude učlanilo u sve međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, neće biti važno koliko zemalja individualno priznaje Kosovo“, mišljenja je on.