Kurti: Ne možemo da čekamo do 2044. godine na otvaranje arhiva Srbije

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti poručio je da je otvaranje arhiva Srbije važno za porodice nestalih osoba, ali i za mir u regionu.

Kurti je, nakon odavanja pošte kod Spomenika nestalim osobama povodom Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, rekao da za porodice više od 1.500 nestalih rat još nije završen.

„Položili smo cveće i odali počast ovde kod spomenika koji podseća sve građane Republike Kosova, a posebno institucije, da postoje porodice za koje rat još nije završen“, rekao je Kurti, prenosi Ekonomija onlajn.

On je istakao da porodice nestalih i dalje žive u strepnji i žalosti, jer njihovi najmiliji nemaju dostojan grob.

„Više je od 1.500 nestalih, čije porodice žive u strepnji, žalosti i patnji koju ne možemo ni da opišemo niti da je u potpunosti razumemo, jer nemaju dostojan grob za svoje najmilije, koji nisu samo brojevi, nisu samo imena i prezimena, već ljudi koji bi danas bili lekari, inženjeri, radnici, menadžeri, arhitekte i profesori, koji bi doprinosili ekonomskom i društvenom životu naše zemlje, ali i usrećivali svoje porodice i imali svoje porodice“, rekao je on.

Kurti je nestanak osoba tokom sukoba ocenio kao veoma težak zločin i zatražio utvrđivanje odgovornosti.

„Zato je ovo veoma težak zločin koji mora biti rasvetljen i za koji odgovornost mora biti utvrđena. Međunarodni dan nestalih ove godine dočekujemo pet nedelja nakon prvih nalaza tokom iskopavanja na severu Kosova, odnosno u selu Kaldura, gde su do sada otkrivene dve masovne grobnice: jedna sa 13 posmrtnih ostataka, druga sa šest, kao i treća masovna grobnica sa najmanje četiri posmrtna ostatka u selu Jabuka“, rekao je Kurti.

On je kazao da je obaveza Srbije da sarađuje na otvaranju arhiva, ističući značaj deklasifikacije dosijea Jugoslovenske vojske.

„Ne zaboravimo ni izjavu od 2. maja 2023. godine, kojom se Srbija obavezala da će sarađivati na otvaranju arhiva kako bi se rasvetlila istina. Moram ponovo da istaknem da je jedan od najvažnijih dosijea koji treba deklasifikovati onaj o 37. motorizovanoj brigadi Vojske Jugoslavije, koja je počinila mnoge masakre na Kosovu, posebno u Drenici“, rekao je on.

Kurti je rekao da Kosovo ne može da čeka do 2044. godine na otvaranje arhiva, povezujući njihovu klasifikaciju sa periodom kada je Aleksandar Vučić bio ministar odbrane Srbije.

„Ne možemo da čekamo do 2044. godine da se ovi arhivi otvore. Trebalo je da budu otvoreni još juče, prekjuče. U međuvremenu, klasifikovani su upravo 2014. godine, kada je sadašnji predsednik Srbije Vučić bio ministar odbrane, a bio je i koordinator obaveštajnih i tajnih službi. Zamislite, onaj koji je danas predsednik Srbije, 2014. godine, kada su klasifikovani dosijei Jugoslovenske vojske koja je počinila zločine na Kosovu, a posebno dosije 37. motorizovane brigade, bio je ministar odbrane i koordinator obaveštajnih i tajnih službi Srbije“, rekao je Kurti.

On je ponovio da arhive treba da budu otvoreni što pre i zatražio međunarodni pritisak na Srbiju.

„Sada kada je prošlo 10 godina od klasifikacije ovog dosijea, ne možemo da čekamo još 18 godina, do 2044. godine, kada bi trebalo da budu otvoreni. Moraju biti otvoreni što pre. Zahvaljujemo i ambasadorima akreditovanim u Republici Kosovo koji su danas bili ovde sa nama da odaju počast nestalima, ali istovremeno zahtevamo od svih međunarodnih faktora, posebno od Evropske unije, kojoj Srbija teži da se pridruži i od koje dobija stotine miliona evra, da izvrše pritisak na otvaranje ovih dosijea“, rekao je on.

Kurti je rekao da zatvaranje arhiva u Beogradu mnogo košta Kosovo, jer su institucije prinuđene da sprovode dugotrajne i skupe potrage.

„Nas kao državu mnogo košta da vršimo iskopavanja i traganja, da gubimo mnogo vremena. Informacije nam stižu nepotpune, zatim netačne, i veoma je frustrirajuće i za državne organe da obavljamo sva ta iskopavanja, a da ipak ne pronađemo mnogo tela. Ne bismo morali da vršimo ova iskopavanja unaokolo kada bismo imali otvorene dosijee u Beogradu. Zato činjenica da dosijei u Beogradu i dalje ostaju zatvoreni mnogo košta našu državu, ne samo porodice već i državu“, rekao je Kurti.

On je naglasio da je otvaranje arhiva Srbije važno ne samo za porodice nestalih već i za mir u regionu.

„Zato je otvaranje dosijea našeg severnog suseda od životnog značaja za rasvetljavanje istine, dostojanstveno sahranjivanje naših najmilijih, posebno za njihove porodice koje čekaju u strepnji, kao i za doprinos opštem miru u našem regionu“, rekao je on.

Kurti je rekao da trenutno postoji visok nivo koordinacije između institucija koje se bave pitanjem prisilno nestalih osoba.

„Nikada nije bilo veće koordinacije između institucija koje se bave pitanjem prisilno nestalih nego sada. Policija Kosova, Kosovska obaveštajna agencija, posebno Jedinica za istragu ratnih zločina, Institut za sudsku medicinu, Državno tužilaštvo i Vladina komisija za nestala lica – svi blisko sarađuju. Radi se mnogo više nego ranije i, više nego ranije, zajedno radimo na ovom pitanju“, dodao je Kurti.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je, reagujući na Kurtijevu izjavu od 24. avgusta, rekao da premijer Kosova u tehničkom mandatu nastavlja sa nečovečnom kampanjom politizacije pitanja nestalih osoba i da godinama odbija zahteve Beograda za pretragom osam lokacija na Kosovu.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović naveo je da je apel Aljbina Kurtija da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Srbiju da otvori arhive neosnovan, budući da srpskih delegacija već sedam godina nema na lokacijama koje Priština istražuje, niti ih pozivaju na pretrage ili postupaju po njihovim zahtevima, što pokazuje da srpske žrtve za Prištinu nisu prioritet i da ih uopšte ne interesuju.