Misini: Javno-privatno partnerstvo jedino moguće održivo rešenje za avio-kompaniju na Kosovu

Profesor ekonomija iz Prištine Škumbin Misini kaže za Kosovo onlajn da bi osnivanje kosovske avio-kompanije moglo da bude održivo ukoliko bi se zasnivalo na javno-privatnom partnerstvu, iznajmljenim avionima i profesionalnom upravljanju, uz ograničenu ulogu države. Kao glavne izazove izdvaja snažnu konkurenciju, sezonsku potražnju i političke prepreke u vazdušnom saobraćaju, upozoravajući da bi kompanija kojom bi se upravljalo političkim, a ne poslovnim kriterijumima, mogla da postane stalni teret za budžet.

Za sada nijedan privatni konzorcijum nije javno najavio ulaganje kapitala u osnivanje avio-kompanije na Kosovu, a inicijativa uglavnom dolazi od države, naglašava Misini.

On podseća da je premijer Aljbin Kurti najavio da će u okviru novog četvorogodišnjeg mandata biti pokrenut proces osnivanja avio-kompanije sa javnim kapitalom, ali da vlada još nije objavila procenu troškova, model finansiranja niti moguće partnere.

„Najkonkretnije interesovanje iz poslovnog sektora pokazale su velike turističke agencije iz Prištine, koje već dominiraju tržištem putovanja dijaspore. Kompanija 'Plej' je 2025. godine saopštila da su već odmakli razgovori o pokretanju virtuelne avio-kompanije sa sedištem na Kosovu, zajedno sa tri najveće turističke agencije iz Prištine“, navodi Misini.

Prema njegovoj proceni, realni osnivači takve kompanije mogli bi da budu država kao jedan od akcionara, lokalni turistički operateri kao suinvestitori i strani avio-prevoznik koji bi obezbedio avione i stručna znanja.

„Smatram da je jedini održiv put javno-privatno partnerstvo, uz iznajmljene avione i profesionalno upravljanje, a ne avio-kompanija koju bi u potpunosti finansirala država“, ističe Misini.

Govoreći o mogućnosti da takva kompanija posluje bez gubitaka, Misini ukazuje na značajan broj putnika na prištinskom aerodromu, ali i na specifičnosti tržišta koje bi novi prevoznik morao da uzme u obzir.

„Potražnja postoji. Prištinski aerodrom je prošle godine opslužio više od 4,6 miliona putnika, a najprometnije destinacije, Bazel, Cirih i Diseldorf, u velikoj meri povezane su sa vezama Kosova i dijaspore. Međutim, upravo je oslanjanje na dijasporu i problem: saobraćaj je izrazito sezonski, putnici su osetljivi na cene, a postojeći prevoznici već dobro opslužuju to tržište“, objašnjava on.

Misini podseća da bi novi prevoznik morao da se nadmeće sa velikim niskotarifnim kompanijama i drugim prevoznicima koji mogu brzo da povećaju kapacitete.

„Dži Pi Avijejšn (GP Aviation) je 2024. godine postao najprometnija avio-kompanija na prištinskom aerodromu, sa nešto više od 900.000 putnika, pretekavši Vizer. Kako je ukazao bivši čelnik Agencije za civilno vazduhoplovstvo, kosovski prevoznik suočio bi se sa kompanijama koje imaju veće flote, razvijene mreže linija i višegodišnje iskustvo“, navodi Misini.

Kao upozorenje navodi i primer Slovenije, čija je nacionalna avio-kompanija Adrija ervejz bankrotirala 2019. godine, tri godine nakon privatizacije.

Ipak, smatra da bi prevoznik sa nekoliko iznajmljenih aviona i usmerenom mrežom linija ka Švajcarskoj, Nemačkoj i Skandinaviji mogao da posluje bez gubitaka, ali samo pod određenim uslovima.

„To bi bilo moguće jedino ako se kompanijom upravlja na komercijalnim osnovama, bez političkog zapošljavanja i neprofitabilnih linija koje se uvode radi prestiža, kao što je direktan let za Sjedinjene Američke Države. Avio-kompaniji sa velikom flotom, koju finansira država, gotovo sigurno bi bile potrebne stalne subvencije“, ocenjuje Misini.

Kada je reč o ulozi institucija, Misini smatra da bi država prvenstveno trebalo da stvara uslove za poslovanje, umesto da bude glavni vlasnik avio-kompanije.

„Agencija za civilno vazduhoplovstvo najpre mora da bude spremna da brzo, u skladu sa evropskim standardima, sertifikuje kosovskog avio-prevoznika, jer trenutno nemamo nijednu avio-kompaniju sa domaćim operativnim sertifikatom. To podrazumeva i odgovarajuću obuku pilota i tehničkog osoblja, kao i snažnije zalaganje za uklanjanje političkih prepreka u ostvarivanju prava na vazdušni saobraćaj, posebno ograničenja preleta zbog kojih su pojedine rute duže i skuplje“, navodi Misini.

Podršku vlasti, dodaje, trebalo bi usmeriti na konkretne ciljeve i ograničiti je na određeni period.

„Kosovo već daje podsticaje avio-kompanijama koje održavaju linije važne za dijasporu. Ta sredstva mogla bi da budu vezana za jasne rezultate, kao što su uvođenje novih destinacija, niže cene karata ili otvaranje novih radnih mesta, umesto da se dodeljuju kao trajne subvencije“, smatra on.

Ukoliko bi vlada ipak odlučila da uloži javni novac u osnivanje kompanije, Misini smatra da bi državno učešće trebalo da bude manjinsko, uz snažnog privatnog i stranog partnera, transparentan postupak izbora i nezavisan upravni odbor.

„Najgori ishod bio bi osnivanje kompanije kojom bi upravljali politički postavljeni kadrovi i koja bi svake godine zavisila od budžeta. Zadatak države je da stvori uslove, a poslovanje treba da vode ljudi koji znaju kako se upravlja avio-kompanijom“, zaključuje Misini.