Mesec dana od početka sukoba na Bliskom istoku – da li je na pomolu novi egzodus ka Balkanu?

Prošlo je tačno mesec dana od početka sukoba na Bliskom istoku, a sagovornici Kosovo onlajna ističu da zasad nema jasnih pokazatelja o novom velikom izbegličkom talasu poput onog iz 2015. godine, ali upozoravaju na dugoročne posledice po globalnu ekonomiju i migracije u slučaju dalje eskalacije. Ocenjuju da Evropa i dalje trpi posledice prethodne krize, ali i da je „naučila lekciju“, dok Zapadni Balkan ostaje važna tranzitna ruta.

Piše: Petar Rosić

Nekoliko dana nakon što su 28. februara SAD i Izrael granatirali Iran, a on uzvratio napadima na zemlje u regionu, EU je upozorila da bi sukob mogao dovesti do najvećih izbegličkih tokova poslednjih decenija.

U izveštaju Agencije Evropske unije za azil (EUAA) o migracijama navodi se da bi čak i delimična destabilizacija na Bliskom istoku mogla da generiše tokove izbeglica neviđenih razmera.

Međunarodne organizacije upozoravaju da se sukob već pretvara u ozbiljnu humanitarnu krizu i da su milioni ljudi prisiljeni da napuste svoje domove. UNHCR je naveo da je oko 3,2 miliona ljudi raseljeno unutar Irana od početka sukoba, dok su stotine hiljada civila, uključujući decu, prinuđene na evakuaciju u Libanu zbog intenzivnih borbi i naloga za premeštanje.

Političari upozoravaju: Moramo biti spremni

Na rizik od nove migracione krize konstantno upozoravaju i brojni evropski političari.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis je prošle nedelje, po dolasku na samit Evropskog saveta u Briselu, upozorio da sukob ne sme dovesti do izbegličke krize „kao one iz 2015. godine“, pozivajući evropske partnere da pošalju jasnu poruku o zaštiti spoljnih granica bloka.

„Nismo stigli do te tačke, ali moramo biti spremni za sve mogućnosti“, rekao je on, a preneo grčki portal Ekatimerini.

Slična upozorenja dao je i švedski ministar za migracije Johan Forsel koji je kazao da EU ne može imati novu izbegličku krizu kao 2015, ali je upozorio da se „stvari mogu brzo promeniti“ ako se sukob proširi.

I zamenik ministra za migracije Kipra Nikolas Joanides upozorio je da EU „ne može da previdi mogućnost nove izbegličke krize“, dok je premijer Slovačke Robert Fico objavio video na društvenim mrežama u kojem je upozorio da napad na Iran stvara ogroman rizik od nove izbegličke krize velikih razmera.

Analitičari: Rana faza sukoba

Iako pokazatelji na terenu ukazuju na potencijalno pogoršanje situacije, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenjuje da je još uvek reč o ranoj fazi sukoba i da nema naznaka scenarija sličnog 2015. godini, kada je Balkan bio glavna migrantska ruta.

„Ovo je tek početna faza ratnih dejstava, tako da je teško napraviti neka predviđanja na duži rok. Ono što je sigurno jeste da imamo dejstvovanje i po civilnoj infrastrukturi. U poslednje dve nedelje prisutno je gađanje naftnih i gasnih depoa, skladišta, industrijskih delova oko velikih gradova, luka – svega onoga što bi trebalo da obezbedi nesmetan priliv robe, hrane, funkcionisanje društva, struje i goriva za automobile“, naveo je Đurović za Kosovo onlajn.

Ističe da su trenutno vidljivi ozbiljni pokazatelji raseljavanja unutar Irana i da, uprkos negativnim indikatorima, zasad nema značajnih odliva ljudi preko granice, pogotovo ne iz Irana.

„Kada govorimo o odlasku ljudi iz Irana, to je za sada kontrolisan odliv. Iranska država uglavnom ne pušta ljude, osim onih sa dvojnim državljanstvom. Isto tako, zemlje u susedstvu su prilično rigidne i pokušavaju da spreče bilo kakav nekontrolisan odliv ljudi. Između ostalog, i turske kontrole su prisutne, formiraju se redovi na granici, ali ništa dramatično“, rekao je Đurović.

Govoreći o mogućim scenarijima, upozorava da bi dalja eskalacija mogla imati dugoročne posledice.

„Da li će doći do izbeglištva? Moguće je ukoliko dođe do daljeg produbljivanja rata i gađanja, pre svega, civilne infrastrukture ili dezintegrisanja same države i državnog aparata. U takvom scenariju Bliski istok bi mogao da postane generator izbeglištva na duži vremenski period, čak i na jednu deceniju. Treba naglasiti da samo u zapadnom delu Irana najmanje 12 miliona ljudi živi i gravitira ka tom području“, naglasio je naš sagovornik.

Sekundarne posledice po Balkan

Prema njegovim rečima, čak i u slučaju pogoršanja situacije, Balkan ne bi bio u prvom planu.

„Balkan bi osetio sekundarne posledice ovakvih pomeranja ljudi, ne u scenariju egzodusa kakav je bio kada je preko naših granica prelazilo više desetina hiljada ljudi dnevno, već više kroz krijumčarske mreže i kontinuiran odlazak ljudi ka zapadnoj Evropi“, rekao je.

Đurović podseća da Evropska unija danas ima više iskustva u upravljanju krizama.

„Evropa je učila iz izbegličkih kriza od 2015. godine, ali i rat u Ukrajini je u mnogo čemu stavio na test evropske zemlje, kada je više od osam miliona ljudi prihvaćeno u periodu od mesec dana. Tu je princip solidarnosti poštovan. I danas je oko četiri miliona ljudi i dalje u zemljama EU i sistemi prihvata i integracije izuzetno dobro funkcionišu“, naveo je.

Dodao je da je to pokazalo da kada zemlje žele da prihvate izbeglištvo ili da se tim pitanjem ozbiljno bave, one imaju kapacitete i u takvim situacijama mogu da reaguju.

Kada je reč o Srbiji, ocenjuje da kapaciteti nisu dovoljni za veće krize.

„Ja ne bih rekao da je Srbija spremna za bilo kakav veliki priliv ljudi. Od 19 kampova koji su nekada radili, danas imamo šest zvanično otvorenih, od kojih su četiri operativna, dok su ostali u stanju mirovanja. Postoji plan za reagovanje, međutim, imamo samo neki privremeni smeštaj, ali on bi mogao da odgovori samo na kratko zadržavanje ljudi i njihov brzi odlazak preko naše teritorije“, naveo je.

Dodatni problem vidi u regionalnoj saradnji.

„Na jugu imamo Severnu Makedoniju, teritoriju Kosova, Bugarsku i Albaniju, gde je teško očekivati da bi readmisija funkcionisala i da bi postojala solidarnost. Tako da bi za nas situacija u najgorem scenariju bila vrlo ozbiljna ako bi ljudi dolazili u većem broju i ovde ostajali. Međutim, svi pokazatelji govore da bi, ukoliko dođe do priliva, ljudi dolazili postepeno i brzo nastavili dalje uz pomoć krijumčara, a ne u velikim talasima u kratkom vremenskom periodu“, zaključio je Đurović.

Svaka migraciona kriza je teška sama po sebi

Sličan oprez deli i univerzitetski profesor iz Skoplja Trpe Stojanovski, koji za Kosovo onlajn naglašava da migracioni talasi u ovoj fazi nisu izvesni i da se oni, po pravilu, prvo zadržavaju u susednim zemljama. Ipak, ukoliko sukobi potraju i životni uslovi se dodatno pogoršaju, mogućnost šire migracione krize ne može se isključiti.

„Svaka migraciona kriza je teška sama po sebi. Napuštanje rodnog mesta stvara probleme i to najčešće definišemo kao izbegličku krizu. A najčešće se izbeglice sklanjaju u sredine u blizini svoje zemlje. Ukoliko se odluče za duža putovanja, tada mogu završiti i u drugim delovima sveta. Evropa je jedna od poželjnih destinacija, ali ponavljam, u ovom trenutku nema elemenata koji ukazuju da se nova migraciona kriza može desiti sada, a još manje da to bude Evropa“, kaže Stojanovski.

Navodi da se posledice migrantske krize iz 2015. i 2016. godine u Evropi osećaju i danas.

„Evropa je od 2015. i 2016.  jedna od ključnih destinacija i samim tim, kao zemlja koja je otvorila granice za izbeglice iz Avganistana, Sirije, Iraka..., još uvek oseća posledice. To pitanje nije samo ekonomsko, već i političko i socijalno, i mnogi aspekti te krize su i danas aktuelni. U mnogim evropskim zemljama izbori se dobijaju ili gube na temi migracija. Postoje države sa strožijim pristupom, poput Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, i takva politika će verovatno nastaviti da postoji“, ukazuje on.

Smatra da je Evropa delimično usvojila lekcije iz prethodnih kriza.

„Evropa je naučila određene lekcije, ali ne može u potpunosti da primeni rešenja kada je reč o migrantima i izbeglicama. Evropski pakt o migracijama i azilu doneo je strože standarde i regulacije kako bi se smanjio dolazak migranata u EU. U tom delu je zanimljiva Balkanska ruta na čijem se putu nalazi i Makedonija. Od 2016. godine naučene su mnoge lekcije koje se praktikuju i na Balkanskoj ruti“, navodi profesor.

Tranzitna zona ka zapadnoj Evropi

S druge strane, predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini upozorava da bi posledice mogle biti odložene i da bi nakon završetka sukoba moglo doći do većih migracija usled ekonomske devastacije pogođenih zemalja. On za Kosovo onlajn ocenjuje da bi Balkan, uključujući Kosovo i Srbiju, u tom scenariju ponovo mogao biti tranzitna zona ka zapadnoj Evropi.

„Još nemamo migracije iz arapskih zemalja jer je tamo ratno stanje i ljudi ne mogu ni da se kreću. Međutim, kada se rat završi ljudi neće imati gde da se vrate, neće imati šta da jedu i piju“, kazao je on i istakao da oko 80 odsto prehrambene robe u tim zemljama dolazi iz inostranstva, dok se oko 20 odsto naftnih derivata izvozi.

Zbog svega toga upozorava na veliku krizu koja će tek uslediti kada se rat završi.

„Tamo će biti velika kriza posle rata, a za nas je velika kriza i dok traje rat jer imamo dosta povećane cene naftnih derivata“, dodao je on.

Na pitanje o mogućnosti novog migrantskog talasa, Šahini ocenjuje da Evropa nije u potpunosti spremna.

„Evropa, vidimo, nije spremna ni za rat. Ukoliko dođe do novog talasa migracija, svaka država će prema njima postupati u skladu sa zakonima“, rekao je.

Navodi da će Balkan, uključujući Kosovo, verovatno ponovo biti tranzitna zona.

„I Kosovo je malo, ali imamo emigrante iz raznih država, pogotovo iz arapskih zemalja. Ista situacija je na celokupnom Balkanu. Srbija će biti tranzitna, kao i Kosovo, jer svi oni nameravaju da idu u Nemačku i druge zemlje gde imaju bolje uslove za život“, zaključio je Šahini.