Nova vlada Srbije i kosovsko pitanje - treba li očekivati tvrđu poziciju Beograda u dijalogu?

"Ova Vlada, zajedno sa predsednikom Republike i svim drugim državnim institucijama, nastaviće beskompromisnu borbu za očuvanje našeg suvereniteta i teritorijalne celovitosti na Kosovu i Metohiji", rekao je u svom ekspozeu novi premijer Srbije Miloš Vučević. Ne samo na osnovu ove rečenice, već i na bazi od ranije poznatih stavova o Kosovu Vučevića, kao i drugih članova kabineta u Nemanjinoj, analitičari iz Beograda i Prištine veruju da treba očekivati nešto čvršću poziciju nove srpske vlade po pitanju dijaloga sa Prištinom.

Vučević je "trn u oku" Prištine postao kao ministar odbrane u prethodnoj vladi, a sa te pozicije je poručivao da Srbija neće nikada priznati nezavisnost Kosova, čak i ako tamo ne ostane nijedan Srbin, dok je za kosovskog premijera Aljbina Kurtija isticao da je ekstemista koji je "vrlo kreativan u teroru koji sprovodi nad Srbima".

U Vučevićevoj vladi koja je položila zakletvu 2. maja su dvojica bivših direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju - Marko Đurić, doskoro ambasador Srbije u SAD, a sada ministar spoljnih poslova i Aleksandar Vulin koji je potpredsednik Vlade. Mesto u Vučevićevom timu, u resoru za brigu o porodici i demografiju Srbije, dobila je i Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica pokreta Zavetnika koji u fokusu svoje politike ima odbranu nacionalnog identiteta i teritorijalnog integriteta. Za svakog od njih troje Priština je izricala zabrane ulaska na Kosovo, a Đurića su kosovske vlasti pre šest godina, u vreme kada je bio direktor Kancelarije čak i uhapsile u Severnoj Mitrovici, odakle su ga do zuba naoružani specijalci Kosovske policije odveli u Prištinu, a potom deportovali sa Kosova.

U Vladu Srbije Đurić se vraća gotovo direktno iz Vašingtona gde je od 2020. do 2024. bio ambasador, a Miloš Pavković iz Centra za evropske politike kaže za Kosovo onlajn da je on prethodne četiri godine ostvario izrazito dobre kontakte i veze u Americi i da bi sada mogao da ima pozitivan uticaj na jačanje pozicije Beograda u dijalogu.

„Đurić možda može da iskoristi veze i iskustvo da pomogne Srbiji u dijalogu i u građenju pozicija u napretku ka normalizaciji. On može da ima pozitivan uticaj i u lobiranju kod zapadnih partnera, tu mislim na SAD, posebno kada to radi sa pozicije ministra spoljnih poslova. Ali, svakako da ne postoji manevarski prostor za preokretanje pozicije zapadnih zemalja po pitanju statusa Kosova. One su prosto priznale Kosovo kao nezavisnu državu i ne treba imati iluzije da taj stav kod njih može da se promeni“, navodi Pavković.

On, ipak, ne očekuje velike promene u stavu Beograda prema dijalogu sa Prištinom, jer je, ističe, predsednik Republike taj koji vodi dijalog na visokom političkom nivou.

„Zanimljivo je da u novom sastavu Vlade imamo bivše direktore Kancelarije za KiM, Marka Đurića i Aleksandra Vulina, a tu je i Milica Stamenkovski koja ima jako tvrd stav prema KiM. Međutim, predsednik Republike je taj koji diktira tempo i dinamiku napretka u dijalogu, bez obzira na to ko je u ministarstvima ili ko je direktor Kancelarije za KiM. Stamenkovski neće imati suštinski uticaj na dijalog niti njeno ministarstvo to može da joj omogući, ali će njena uloga biti važna u slanju poruka ka javnom mnjenju o ovoj temi“, kaže Pavković.

O tome kako Priština gleda na nov kabinet u Nemanjinoj, naš sagovornik kaže da je njihov stav izrazito negativan pre svega povodom izbora Miloša Vučevića za premijera i činjenice da je Vulin ponovo u Vladi.

„Oni imaju animozitet prema ovim osobama i posmatraće ovu vladu na neprijateljski način. Ali to nije ništa novo za Prištinu, navikli smo na taj odbojni stav Prištine, posebno za vreme mandata Aljbina Kurtija. Ko god se našao u vladi u Beogradu postoji velika verovatnoća da bi na njega iz administracije Aljbina Kurtija gledali izrazito negativno, a kada su tu Vulin i Vučević onda to pojačava tu dozu animoziteta. Na Vučevića gledaju sa posebnom dozom podozrenja zbog njegovog mandata ministra odbrane za vreme kog je došlo do Banjske i različitih incidenata i pomeranja Vojske Srbije uz administativnu liniju, zbog čega je on u Prištini upamćen kao izrazito nepovoljan akter“, kaže Pavković.

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazljum Baraljiu mišljenja je da će nova vlada Srbije voditi radikalnu politiku prema kosovskom pitanju i kako kaže, novi premijer, Miloš Vučević, već je najavio da će imati „strogu politiku prema Kosovu“.

„Biće orijentisan prema Rusiji, a ne prema Zapadu i to je ta radikalizacija za koju mislim da ne bi trebalo da se vodi u tim dimenzijama. U vladi su i eksponenti tzv. srpskog sveta i to neće ići na dobit integracija Srbije ka Zapadu, a što je nužno za Srbiju i sa ekonomskog i sa socijalnog aspekta i za svakog građanina. Najvažnije funkcije poverene su ljudima bliskim Vučiću, a koji su ranije stavljeni pod sankcije određenih država kao ljudi koji su na neki način bili deo inkriminisanih radnji, a i radikalni. Vraćanje ka radikalizaciji znači vraćanje ka partiji radikala, Šešelja i toj tradiciji koja najverovatnije neće mnogo dobro zvučati na Zapadu ", kaže Baraljiu za Kosovo onlajn.

Na drugoj strani, politički analitičar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da ne treba očekivati neke radikalne promene u politici nove Vlade Srbije prema kosovskom pitanju, ali ukazuje da ukoliko Zapad ne bude bio spreman da zauzme čvršće pozicije prema Prištini i natera je da sprovede u delo ono što je potpisano u okviru dijaloga, da onda treba očekivati zauzimanje čvršće pozicije Beograda prema pregovorima sa Prištinom, pa i prema zapadnim zemljama.

„Ono što je potpuno jasno je da će eventualno tvrđi stav vlade zavisiti od realne situacije na terenu i odnosa zapadnih zemalja prema pitanju KiM jer je činjenica da su zapadne zemlje do sada imale nonšalantan stav prema odnosu Albanaca prema preuzetim obavezama, a što su u neku ruku i obaveze zapadnih zemalja jer su one bile garant tih sporazuma. Taj indolentan stav Zapada prema položaju Srba na KiM i prema neispunjavanju obaveza Prištine mi ne možemo da tolerišemo u nedogled“, ocenjuje Graovac za Kosovo onlajn.

On ističe da je strateška politika Beograda da se problemi moraju rešavati pregovorima i da moraju da se izbegavaju sukobi i ratna rešenja, dok je želja Aljbina Kurtija da uvuče Srbiju u neko ratno rešenje.

„Naša strateška politika je opredeljenost za mir i ne smemo dozvoliti da budemo isprovocirani jer nema sumnje da je u ovom trenutku Kurti jedini kome bi odgovarao sukob. Srpska vlada neće upasti u tu zamku kao što nije upala ni prethodna“, kaže Graovac.

Vlast Aljbina Kurtija, kako smatra, ni na jednu vladu u Beogradu neće gledati na prijateljski način ukoliko ta vlast nije spremna da prizna Kosovo, a vlada Miloša Vučevića, kaže, jasno stoji na stanovištu koji je imala i prethodna vlada, da nema nikakve šanse da Srbija pristane na bilo kakvo ni eksplicitno ni implicitno priznanje nezavisnosti Kosova.

„Kada smo imali tragična dešavanja u Banjskoj Kurti je te okolnosti pokušao da iskoristi na prvom mestu za napad na predsednika Aleksandra Vučića, kog je definisao kao glavnog krivca za sve što se desilo i u stvari je želeo da ga diskredituje u međunarodnim odnosima, a tu situaciju je koristio i za napade na tadašnjeg ministra odbrane, a to je sadašnji premijer Miloš Vučević, pokušavajući da njega poveže sa dešavanjima u Banjskoj i da oteža njegovu poziciju. Nema sumnje da su za Aljbina Kurtija i Vučić i Vučević neprijatelji jer i jedan i drugi ne prihvataju njegovu politiku koja ide u pravcu toga da za Srbe na KiM nema mesta ukoliko nisu spremni da se povinuju njegovim težnjama da stvori ’veliku Albaniju’ što je njegov ključni cilj“, smatra Graovac.