Novi pristup dijalogu Beograda i Prištine - koji bi model dao rezultate?

Beograd Priština
Izvor: Kosovo Online

Dijalog Beograda i Prištine od septembra imaće novog briselskog "dirigenta", a uz ovu promenu u vladajućem Samoopredeljenju na Kosovu priželjkuju i reformisanje samog procesa pregovora. Iako je bivši predsednik Slovenije Borut Pahor, koji bi sledeće nedelje trebalo da ozvaniči kandidaturu za mesto specijalnog predstavnika za dijalog, rekao da ima niz ideja kako da oživi ovaj mehanizam, trenutno deluje da je to moguće samo uz pomoć čarobnog štapića.

Poslanik Samoopredeljenja Arber Redžaj, naime, smatra da dijalog mora da se revidira "zbog ponašanja Srbije", koja, kako kaže, postavlja prepreke za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i koja je "pokušala aneksiju severa".

"U takvim situacijama dijalog ne može da se nastavi. Tako da taj proces mora da se revidira. Pristup od početka nije bio dobar", rekao je ovih dana Redžaj.

Suvišno je reći da je podugačak spisak postupaka Prištine kojim Beograd nije zadovoljan, pa je iz ove atmosfere obostranog nepoverenja izlaz teško vidljiv.  

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se po završetku izbora za Evropski parlament i konstituisanju nove Evropske komisije eventualno može očekivati da ona ponudi novu platformu za dijalog, jer, kako ističe, sam glavni pregovarač, bio to i Borut Pahor, ne znači puno. 

"Glavni pregovarač treba da ima diplomatske veštine, ali su države članice i Evropska komisija te koji definišu format i koje mogu da utiču na strane. Pahor, kao i bilo koji posrednik, to ne može. Drugi momenat su američki izbori posle kojih ćemo videti da li će nova američka administracija imati novi pristup dijalogu, ako se njime uopšte bude bavila. Čini mi se da su i Beograd i Priština zagledani u novembar i da gledaju kako će ti izbori proći i da se onda prema tome postave, ako ostanu demokrate ili ako dođu republikanci. Pre nego što se to završi i ne treba očekivati da će iko imati veću inicijativu vezanu za dijalog", kaže Gogić za Kosovo onlajn.

Što se tiče poruka iz Samoopredeljenja o neophodnosti promene pristupa u dijalogu Gogić kaže da su one zapravo na liniji njihove politike da formalno priznanje Kosova od strane Srbije treba da bude polazna osnova dijaloga.

"Kada je Samoopredeljenje preuzelo vladu 2021. već tada su promovisali princip reciprociteta kao novu polaznu osnovu za dijalog i oni jesu uspeli da promene format dijaloga, odnosno, uspeli su da potpuno unište dijalog koji je vođen pod okriljem EU. Želeli su da dijalog vodi ka defakto ili dejure priznanju Kosova od strane Srbije, po mogućstvu dejure, i da to bude polazna osnova, znači da prvo Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu a da se onda otvorena pitanja rešavaju u bilateralnom dijalogu dve države koje jedna drugoj priznaju suverenitet i teritorijalni integritet. To je sve vreme politika Samoopredeljenja", kaže Gogić.

Kao primer gde je ovaj pristup bio očit, on navodi krizu oko dinara, povodom koje je kosovski premijer Aljbin Kurti rekao da može da bude rešena tako što će Narodna banka Srbije priznati Centralnu banku Kosova i da onda to pitanje urede banke "dve suverene države". Kao drugi primer Gogić ističe situaciju oko organizacije srpskih izbora na Kosovu u srpskim sredinama, kada je Kurti rekao da to može da se reši uz međudržavni sporazum. 

"Oni se i neće vraćati u ovaj dijalog koji i nema smisla jer Kosovo donosi jednostrane odluke. Dijalog je mrtav kao format, odnosno, forma bez suštine. Bilo je pokušaja prethodnih meseci da se on reanimira sastancima koje je sazivao Lajčak ali to je samo istrajavanje na formi, jer se u dijalogu nije rešio nijedan problem", kaže Gogić. 

Aleksandar Šljuka iz NVO "Nova društvena inicijativa" mišljenja je da promenu pristupa u dijalogu Beograda i Prištine mogu da donesu samo suštinske promene u globalnoj areni, odnosno u američkoj administraciji posle izbora u novembru, kao i promene na unutrašnjem planu na Kosovu.

"Za vreme prethodne adminstracije na čelu sa Donaldom Trampom, videli smo da se 2018. godine potencirala priča o razgraničenju i razmeni teritorija koja na kraju nije realizovana, ali je pokušano da se reši situacija sa severom Kosova koji je viđen kao najveća prepreka za zaključenje odnosa između Kosova i Srbije. Ako se administracija ponovo promeni možda možemo da očekujemo alternativna rešenja i kreativnije pristupe i da ove teme opet budu na stolu", navodi Šljuka.

On ističe da se u odnosu na 2018. razlikuju i lideri koji su na vlasti na Kosovu i da je tada to bio Hašim Tači koji je bio spreman za ovakve ustupke dok je sada na vlasti Aljbin Kurti, koji ne želi nikakve promene u tom smislu.

"Vidimo da će ove godine verovatno biti izbora na Kosovu i ukoliko Kurti ostane i bude imao većinu biće veoma teško da se promeni tok dijaloga. Njemu je veliki ustupak čak i da pošalje nacrt statuta ZSO na ocenu ustavnosti, čak i ako je cena toga ulazak u Savet Evrope, tako da ne verujem da bi ostankom na vlasti on promenio svoje mišljenje i da bi se eventualno razgovaralo o nekim alternativnim modelima i kreativnijim rešenjima", kaže Šljuka. 

Što se tiče nove strategije za dijalog koju najavljuje Borut Pahor, ukoliko bude izabran za novog posrednika, Šljuka kaže da specijalni predstavnik nema mogućnost da sam menja dinamiku dijaloga ma ko bio ta ličnost, da li Lajčak ili Pahor, već da to zavisi od stava zainteresovanih strana kao što su EU i SAD. 

Da Priština u ovom momentu nema gotovo apsolutno nikakvo interesovanje za dijalog sa Beogradom i za primenu sporazuma, zbog čega su promene u dijalogu neophodne, konstatuje i Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

"Dijalog nije bio visoko na agendi dve vlade Aljbina Kurtija. Kada bi se u dijalog ubacila statusna pitanja to bi možda podiglo njegovu vrednost u Prištini i angažovanje. Beograd je bio veoma konstruktivan u prethodnim godinama ali je nedostajalo angažovanje Prištine i čini se da će to biti prvi cilj novog predstavnika Evropske unije za dijalog: kako da angažuje Prištinu u primeni sporazuma", kaže Pavković za Kosovo onlajn.

Što se tiče novina koje bi mogle da se unesu u dijalog u narednom periodu, Pavković kaže da je jedna od opcija ona koju je prošle godine pomenuo premijer Albanije Edi Rama, odnosno organizovanje međunarodne konferencije kojom  bi se rešila sva otvorena pitanja, što je do sada nedostajalo dijalogu, ali ipak smatra da je ova mogućnost malo verovatna.

"Dijalog je dosad koristio 'salama tehniku' gde se razgovaralo parcijalno o tehničkim i političkim pitanjima a ne sveukupno o statusu Kosova i svim otvorenim pitanjima. Ipak, međunarodna konferencija je malo verovatna jer se one uglavnom organizuju u trenucima kada imamo velike bezbednosne pretnje ili sukobe kako bi se uspostavio mir. Druga opcija je da se promeni sam način kako dijalog funkcioniše i koje teme ulaze u dijalog. Možda da se otvore neka statusna pitanja i više tehničkih i političkih pitanja. To mogu biti neke od ideja Boruta Pahora koji se priprema da pošalje svoju kandidaturu za poziciju posrednika u dijalogu", kaže Pavković.

O Pahoru, kao mogućem novom posredniku, politikolog iz Prištine Aljbinot Maljoku kaže za Kosovo onlajn da on ima "lepu karijeru" i da je doneo odluke od velike važnosti za odnose između Slovenije i Hrvatske, ali da bi novi posrednik trebalo da bude neko iz većih i jačih zemalja EU. 

"Mislim da bi posrednik trebalo da bude neko drugi, iz neke zemlje sa snažnijom politikom unutar EU, ne neko iz Slovenije", kaže Maljoku.

Istovremeno, on ne vidi da jedna strana, bilo Srbija, bilo Kosovo, ima kapacitet i mogućnost da promeni tok i način na koji se vodi dijalog u Briselu.

"Na dijalog najveći uticaj ima Evropska unija kao pomagač ovog procesa. Strane mogu da koče dijalog ili ga zaustave na neki period, ali nikako da promene njegov kurs ili potrebe koje proizlaze iz tog dijaloga", kaže Maljoku.