Pismo komesaru za ljudska prava Saveta Evrope: Kada život stane u jednu reč - nepravda

Pismo je poslato na pravu adresu. U zaglavlju i upozorenje: na Kosovu je na delu ozbiljno i sistematsko nepoštovanje Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. Jasna i glasna poruka više organizacija civilnog društva komesaru za ljudska prava Saveta Evrope Majklu O’Flaertiju, tvrde sagovornici Kosovo onlajna. Uvereni su da je u pitanju „očajnički vapaj za pomoć“ nevećinskih zajednica, a prevashodno srpske. Uvereni su i da će u Evropi biti nekog i da ga pročita, ali ne veruju svi da će uslediti reakcija koju Srbi očekuju - da im se omogući normalan život.

Piše: Đorđe Barović

„Brojni nalazi relevantnih institucija i organizacija ukazuju na teška kršenja prava, dobrobiti i dostojanstva srpske zajednice na Kosovu i podcrtavaju obrazac sistemskog nepoštovanja standarda iz Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina“, ključna je rečenica iz pisma organizacija civilnog društva u kojoj su takstativno navedena kršenja ljudskih prava manjina.

Savet Evrope usvojio je ovu Konvenciju 10. novembra 1994, a 1. februara 1988. je stupila na snagu.

Reč je prvom pravno obavezujućem multilateralnom instrumentu posvećenom zaštiti nacionalnih manjina širom sveta, a njegovu primenu prati jedini međunarodni komitet posvećen isključivo pravima manjina: Savetodavni komitet. Sada je na snazi u 38 država.

Život u jednoj reči

Jedna od potpisnica ovog pisma komesaru za ljudska prava Savetu Evrope je i predsednica Udruženja žena Avenija iz Gračanice Gordana Đorić.

U razgovoru za Kosovo onlajn kaže da se život Srba na Kosovu poslednjih 25 godina može sažeti u jednu reč - nepravda.

Zato joj je i zasmetalo pitanje hoće li ovo pismo to promeniti.

„Da smo mislili da ne može da se promeni, ne bi se sigurno ni obraćali. To nam je mogućnost da pokušamo nešto da promenimo da bi se poštovala ljudska prava na pravi način, da nam se ne ugrožavaju prava, a samim tim i uništavaju životi“, kaže Đorić.

Tvrdi da na Kosovu, barem kada je u pitanju srpska zajednica - ne postoji vladavina prava.

„Mi već 25 godina trpimo nepravdu i sigurna sam da ne postoji vladavina prava, naročito kada je srpska zajednica u pitanju“, ističe Đorić.

Kao jasan primer navodi selektivnu primenu zakona.

„Kada je većinska zajednica u pitanju sudski predmeti se rešavaju vrlo brzo, ali kad je srpska zajednica u pitanju onda se ti predmeti odugovlače. Evo sada, iseljavaju čitave porodice bez suđenja, bez ikakvog rešenja, samo policija. Neka institucija je sebi dala za pravo da može da iseljava porodice koje tu žive i po 50 godina ili da bespravno grade. Rade šta god hoće, a institucije su tu da sprovode zakone, a oni, ne da ih ne sprovode, nego ih krše“, navodi Đorić.

Veruje da će evropske institucije shvatiti ozbiljno pismo srpske zajednice na Kosovu i da će evropski komesar poslati svoje predstavnike.

„Nadamo se da će uticati da se neke stvari promene, zapravo da mi možemo da opstanemo i da živimo, da jednostavno poboljšamo neke naše životne uslove i napokon možemo da ostvarujemo i svoja prava koja nam po zakonu pripadaju, i živimo normalnije“, precizira Đorić.

Na pitanje šta ukoliko ne dođe do odgovarajuće reakcije, sleže ramenima.

„Ako ne obrate pažnju na naše pismo onda stvarno više nemamo kome da verujemo i videćemo kako ćemo onda da se organizujemo kako bi uticali da se ovde na pravi način sprovode zakoni“, ističe Đorić.

Godišnji izveštaji EU

Članica delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dunja Simonović Bratić upozorava da se Srbi na Kosovu suočavaju sa životom koji Evropa nije videla od Drugog svetskog rata zbog čega je potrebno stalno ukazivati na brojna kršenja njihovih osnovnih ljudskih prava.

Ako ništa drugo, poručuje, sva kršenja ljudskih prava manjinskih zajednica na ovaj način će morati da se nađu u godišnjem izveštaju komesara za ljudska prava.

„Na Kosovu i Metohiji Srbe sve boli budući da je život koji oni tamo žive zaista nešto što Evropa nije videla od Drugog svetskog rata i ta njihova borba je herojska. Ono što pokušavamo da uradimo i kroz Savet Evrope i ovaj način pisanja komesaru, to su nažalost jedini naši načini da možemo da reagujemo“, kaže Simonović Bratić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Uverena je da će evropski komesar reagovati na ovo pismo kao što je 6. aprila reagovao na hapšenje 16 hodočasnika Prizrenu.

Otkriva i da je tada trebalo da usledi njegova poseta Kosovu, ali je otkazana zbog institucionalne krize.

„Mislim da on ima želju da pomogne“, precizira Simonović Bratić.

Ističe da Srbi sa Kosova treba da reaguju prema svima institucijama EU zbog godišnjih izveštaja „koji se gledaju“.

„Ako nema dovoljno inicijative sa naše strane, u Savetu Evrope će koristiti izveštaj koji piše Evropska komisija, a kada čitate taj izveštaj oko stanja ljudskih prava na KiM ispada da je tamo 'cveće i proleće'“, kaže Simonović Bratić.

Dodaje da je od ključne važnosti reakcija nevladinog sektora na Kosovu koji se u EU prepoznaje kao „bitan faktor civilnog društva“.

Objašnjava da Srbi „nužno moraju očekivati“ odgovor iz Evrope, ali da je od presudne važnosti i da evropski komesar „ima neku reakciju“ jer će to morati da unese u svoj godišnji izveštaj.

Naglašava potrebu da Srbi sa Kosova, bez obzira na „legitimni otpor“ prema predstavnicima Evropske zajednice predoče konkretne primere i dokaze o svojoj ugroženosti zato što su suočeni sa „fingiranjem, skivanjem i šminkanjem“ stvarnosti od strane režima Aljbina Kurtija.

Zbog toga poručuje da ukoliko i evropski komesar ne poseti Kosovo - Srbi budu uporni i dođu do njega.

Na taj način, precizira, i Savet Evrope će imati kompletan uvid i kada su u pitanju zahtevi Kosova za članstvo u Savetu Evrope i drugim institucijama.

„Vrlo je bitno koristiti sve te mehanizme. Za razliku od nas, režim Aljbina Kurtija maksimalno koristi sve moguće resurse da bi što više komunicirala sa predstavnicima EU, Saveta Evrope, svih ljudi koji su uključeni u rešavanje problema. Zato je bitna proaktivna uloga koju pozdravljam i verujem da će komesar odreagovati na način da će, ako ništa drugo to biti u izveštaju koji će se onda koristiti i za ono što žele da uđu u Savet Evrope, kao i za sve drugo što traže. I nužno je u svakom tom razgovoru naglašavati sve što se krši na dnevnom nivou, način na koji ti ljudi žive tamo, kao i što režim Aljbina Kurtija nije ispunio, od Briselskog sporazuma pa naovamo“, zaključuje Simonović Bratić.

Situacija i „očekivan korak“

Još jedan potpisnik pisma komesaru za ljudska prava Saveta Evrope poručuje da je na Kosovu ugrožavanje elementarnih ljudskih prava postalo alarmantno.

Predsednik NVO „Komunikacija za razvoj društva“ (CSD) Ivan Nikolić ističe u razgovoru za Kosovo onlajn da je to bio „logičan i očekivan korak“ nakon što svi dosadašnji apeli međunarodnim predstavnicima u Prištini nisu urodili plodom.

„Celokupna situacija, i kada je u pitanju ugrožavanje elementarnih ljudskih prava, pre svega srpske zajednice na Kosovu, traje predugo. Kao organizacije civilnog društva u više navrata smo apelovale na predstavnike međunarodne zajednice i izuzetno smo nezadovoljni njihovim reakcijama i potezima. Ovo je bio logičan sled stvari da se komesaru uputi takvo pismo jer je evidentno da postoji niz događaja o kojima treba ozbiljno popričati jer na ozbiljan način ugrožavaju svakodnevni život srpske zajednice“, kaže Nikolić.

Na pitanje da li očekuju i brz i konkretniji odgovor iz Saveta Evrope, priznaje da „ne zna šta da očekuje“.

„Ne znamo šta da očekujemo. Videćemo na koji će način i u kom vremenskom roku odgovoriti. Ono što bi bilo idealno jeste da se organizuje sastanak sa komesarom koji se isto tako bavi ozbiljnim pitanjima, ne samo ovde (na Kosovu), već i u celoj Evropi. Ali, ovo je mesto gde je situacija postala ozbiljno alarmantna“, naglasio je Nikolić.

Dodaje da je u pismu komesaru nabrojan niz veoma konkretnih primera.

„Nadamo  se da će to nekako probuti svest i kod njega lično i u njegovoj Kancelariji da se odazove sastanku i da se ova tema tema podigne na višii nivo“, smatra Nikolić.

Upitan da li očekuje da će komesar posetiti Kosovo i da li bi to moglo da promeni pristup poštovanju ljudskih prava od strane vlasti u Prištini, Nikolić kaže je takav sastanak „primarno važan sa predstavnicima aktivnih nevladinih organizacija“, ali i medija kojima je, ističe, takođe ugrožen rad: od ozbiljnih pretnji do nedostatka mogućnosti prevoda na srpski jezik u institucijama.  

„U slučaju da dođe mislim da bi to bila ozbiljna poruka da je situacija alarmantna. Želim da verujem da bi se time nešto promenilo. Nije ovo bio samo formalni potez da kažemo da smo nešto pokušali znajući da ništa neće da se dogodi. Ne, ovo je iniciranje jednog koraka dalje i želim da verujem da bi to stvarno nešto promenilo“, zaključuje Nikolić.

Formalna i neformalna diskriminacija

Istoričar Siniša Vulić ističe da se na Kosovu sprovodi „formalna i neformalna diskriminacija“ nad Srbima, a da sve dosadašnje reakcije međunarodne zajednice na jednostrane poteze Prištine ukazuju da im one „u diplomatskom smislu olakšavaju posao“.

Zato je skeptičan da bi pismo nevladinog sektora na Kosovu moglo da nešto promeni.

„Nisam siguran da očekujem bilo kakvu reakciju osim možda deklarativne. Videli smo do sada da međunarodna zajednica često na ono što se dešava na Kosovu i Metohiji reaguje tako što osuđuje akcije Prištine, ali ne učini ništa povodom njih“, ističe Vulić za Kosovo onlajn.

Dodaje da bez obzira što kroz Kfor raspolaže „mandatom i sredstvima“ da spreči jednostrane akcije, međunarodna zajednica na kraju „u potpunosti prihvata zatečeno stanje“.

„Zapravo ih prećutno čak i odobrava s obzirom na to da vidimo da joj posledice tih akcija u velikoj meri olakšavaju posao zato je što situacija na KiM u diplomatskom smislu jednostavnija što je manje srpskih institucija i što je manje Srba“, precizira Vulić.

Navodi da se diskriminacija nad srpskom zajednicom na Kosovu sprovodi formalno i neformalno.

„Formalno se ona sprovodi kroz sprovođenje zakona na tendenciozan način tako da oni nejednako važe za Albance i Srbe“, kaže Vulić.

Dodaje da su u toj grupi svi oni zakoni koji se „rastegljivo tumače“ kada je reč o srpskoj zajednici na Kosovu.

„To su pre svega zakoni koji se tiču širenja međunacionalne i verske netrpeljivosti, pa imamo slučajeve da se ljudi hapse zbog obeležja na odeći koja predstavljaju Republiku Srbiju ili sportska društva iz Srbije, što je nezabeleženo u bilo kojoj zemlji u novije vreme“, naglašava ovaj istoričar.

„Neformalna“ diskriminacija, prema njegovim rečima sprovodi se kroz zastrašivanje ili uznemiravanje Srba na severu Kosova.

„Zastrašuju ih i uznemiravanje na različite načine, a onda policija kada izađe na teren ne učini ništa povodom toga ili čak pokuša da nađe način da taj incident prikaže kao nešto u čemu su obe strane ravnopravno učestvovale i što su posledično čak i Srbi koji su napadnuti izazvali“, smatra Vulić.