Požari u regionu: Da li su kontrole i zakonske regulative efektivne protiv ljudskog nemara?

U prethodnoj godini u regionu je zabeležen veliki broj požara u stambenim objektima i drugim lokalima, dok je u novogodišnjoj noći u požaru u Kran Montani, u Švajcarskoj, poginulo više desetina ljudi i povređeno više od 100, uključujući nekoliko sa Balkana. Kada se radi o požarima u objektima, ljudska greška i nemar su faktori rizika koji dovode do velikog broja žrtava, kažu sagovornici Kosovo onlajna, dodajući da su u regionu pojačane mere kontrole, a da su na snazi stroge zakonske regulative. Oni navode da građani strahuju od prekršajnih kazni, ali upozoravaju da one, usred nebrige, prelaze u krivične prijave.

Piše: Jelena Novakov

Viši sud u Beogradu za danas je zakazao početak suđenja osumnjičenima za nemar koji je doveo do pogibije 11 osoba u Domu za smeštaj starih i odraslih lica „Ivanović“ u mestu Veliki Borak, u Barajevu, ali je ono odloženo na predlog odbrane jer je Tužilaštvo preciziralo optužnicu posle dostavljanja obdukcionih nalaza petoro nastradalih.

Direktorki doma i još dva lica stavlja se na teret krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti u saizvršilaštvu, a Tužilaštvo navodi da oni nisu postavili propisane uređaje za zaštitu od požara i da nisu postupali po zakonski predviđenim propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite, što je rezultiralo smrću korisnika. Pored toga, postoji sumnja da su se optuženi oglušili o pravila o zabrani duvanskog dima u ustanovama socijalne zaštita i minimalnom broju prisutnih negovatelja.

Očekuje se da se na početku suđenja izjasne o krivici i iznesu odbranu, dok je Tužilaštvo predložilo da priznaju krivicu, a ukoliko budu proglašeni krivima, optuženima preti do 12 godina zatvora. Tužilaštvo i odbrana izneće uvodne reči 24. februara, a optuženi će imati priliku da iznesu odbranu 6. marta.

Nekoliko dana pre tragedije u Barajevu, u požaru u diskoteci „Puls“ u Kočanima nastradale su 63 osobe i više od 200 je povređeno, a krajem novembra počelo je suđenje grupi od 37 optuženih za teška krivična dela protiv javne bezbednosti.

Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski rekao je da će svi povezani sa ovim slučajem biti pozvani na odgovornost, a među optuženima su i visoki zvaničnici, uključujući tadašnjeg gradonačelnika Kočana Ljupča Papazova, njegove prethodnike Nikolča Ilieva i Ratka Dimitrovskog, bivše ministre ekonomije Krešnika Bektešija i Valjona Saraćinija. Takođe, optuženi su državni sekretar i pet zvaničnika Ministarstva ekonomije, odgovorni za izdavanje dozvola za noćne klubove, kao i ministar bez portfelja u vladi Šaban Saliju.

Prema optužnici, objekat nije ispunjavao minimalne tehničke uslove za obavljanje ugostiteljske delatnosti, nije imao dozvolu za rekonstrukciju, osnovni projekat i izveštaje o rekonstrukciji, niti poseban izveštaj o zaštiti od požara, eksplozija i opasnih materija, niti plan i procenu zaštite i spasavanja, a te večeri bio je bio prekoračen kapacitet, te se unutra nalazilo više od 500 ljudi.

U sličnom incidentu, u novogodišnjoj noći je u noćnom klubu u Kran Montani u Švajcarskoj život izgubilo 47 osoba, među kojima i državljanin Srbije Stefan Ivanović, koji je, prema pisanju medija, spasio nekoliko gostiju iz požara pre nego što je nastradao. Nadležni organi nisu izvršili inspekciju na toj lokaciji tokom pet godina pre tragedije, dok su pojedini očevici svedočili su o blokiranim izlazima, a sagovornici Kosovo onlajna navode da to ne bi bio prvi put da zaključana evakuaciona vrata dovedu do velikog broja žrtava.

Vlasti u Skoplju pojačale kontrole

Vršilac dužnosti generalnog inspektora pri Direkciji za zaštitu i spasavanje Severne Makedonije Živko Stavreski rekao je da je, od tragedije u diskoteci u Kočanima, vlada uložila velike napore da poboljša način rada, saradnju i koordinaciju između institucija u državi, što uključuje i izmene i dopune postojećih zakona. Stavreski je istakao da je povećan broj inspekcija i zabrana rada objekata, ali da će za sveobuhvatnu analizu, koja će uskladiti sve odredbe o protivpožarnoj zaštiti, biti potrebno vreme.

„Novo zakonsko rešenje doneće stroža pravila za protivpožarnu zaštitu. Ova pravila će doneti nove obaveze, kao i povećanu odgovornost za sve subjekte, odnosno za institucije, kompanije i pojedince, a istovremeno će predvideti i strože kazne za sve one koji budu kršili pravila, odnosno koji neće poštovati zakone. Na ovaj način želimo da promenimo razmišljanje u društvu, odnosno narativ reakcije samo kada se pojavi požar ka povećanoj prevenciji i spremnosti. Znači, više ulaganja u prevenciju i spremnost kako bi se sprečili, ne daj Bože, veliki ljudski gubici ili veće materijalne štete“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Stavreski je istakao da vlasti obavljaju veći broj inspekcija, a da je povećan broj izdatih kazni i zabrana rada objekata.

„Iako Direkcija funkcioniše sa 14 inspektora na teritoriji cele države, u periodu nakon požara u diskoteci Puls do danas nekoliko puta se povećao broj izvršenih inspekcijskih nadzora u ugostiteljskim objektima i u svim objektima gde se istovremeno zadržava veći broj lica. U isto vreme, pojačana je i ojačana saradnja sa svim ostalim inspektoratima i inspekcijskim službama, a naročito je pojačana saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova u sprovođenju zajedničkih akcionih kontrola u ugostiteljskim objektima. U tom periodu izvršeno je oko 1300 inspekcijskih nadzora, pri čemu je izrečeno više od 170 kazni i izdato više od 30 rešenja o zabrani rada, odnosno zabrani korišćenja objekta“, rekao je on.

Stavreski je rekao da je sada fokus na institucionalnoj prevenciji, što ne znači da se vodi kaznena politika, već da se zakon primenjuje na odlučniji način kako bi se sprečile nesreće i posledice velikih razmera i poboljšala javna bezbednost.

Ljudski nemar presudan

Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Aleksandar Krstić rekao je da se u našoj zemlji prošle godine dogodilo skoro 28.300 požara, u kojima je nastradalo 328 lica. Naglasio je da to predstavlja povećanje od oko 1.500 požara u odnosu na 2024. godinu, a kada su u pitanju požari u objektima kao što su kafići i noćni klubovi, Krstić navodi da je najčešći uzrok ljudska greška i nemar.

„Nakon uviđaja, statistika kaže da je čovek glavni uzrok nastanka požara. Kada kažemo čovek, ne mislimo da je to namerna paljevina. Najčešće, skoro 100 odsto je nepažnja, čak nemar. Prosto, nismo dovoljno pažljivi prema drugima, ostavljamo nešto uključeno bez nadzora - grejna tela, štednjake - i od toga nastaju požari“ ocenio je on za Kosovo onlajn.

Zbog stroge zakonske regulative, ocenjuje Krstić, u Srbiji ne postoje veliki problemi izazvani požarima na građevinskim objektima, ali je napomenuo da garancije ipak ne postoje.

Krstić je rekao da je, nakon požara u domu za stare u Barajevu, Sektor za vanredne situacije povećao broj obilazaka i broj kontrolnih pregleda, ali da se odredbe nisu menjale jer jaka zakonska regulativa već postoji. Dodao je da, ipak, ne postoji dovoljan broj inspektora koji preventivno obilaze objekte.

„Ne postoji dovoljan broj inspektora za preventivnu zaštitu od požara i eksplozija za teren. Ljudi rade svojim kapacitetom, ali uvek ih treba više da bi to bilo bolje“, dodao je Krstić.

Prekršajna prijava najveći strah građana

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Ivan Aranđelović ocenio je da je zakonska regulativa u Srbiji, kada je reč o protivpožarnoj zaštiti, napredovala u poslednjih 20 godina, ali da je svest o preventivi i dalje nedovoljna, a da građani najviše strahuju od prekršajne kazne.

„Sa jedne strane, u poslednih 20 godina, naša zakonska regulativa je dosta napredovala. Mi smo 2009. krenuli sa novim Zakonom o zaštiti od požara i u zadnjih desetak godina promenjeno je dosta podzakonskih akata, koji se tiču držanja zapaljivih tečnosti“, rekao je Aranđelović za Kosovo onlajn, napomenuvši da je Srbija donela nove propise o zaštiti od požara u ugostiteljskim objektima i obavezujući pravilnik za poslovne, stambene i javne objekte.

Aranđelović je napomenuo da građani često sprovode protivpožarnu zaštitu kako bi izbegli prekršajnu kaznu, a da ne postoji dovoljna svest o tome da svako može da bude žrtva požara.

Govoreći o velikom broju žrtava u požarima u Barajevu, Kočanima i Kran Montani, profesor je ocenio da su uzroci različiti.

„Požar uvek ima tri uzroka, uključujući prisustvo vazduha koje ne može da se eliminiše, izvor paljenja i materiju koja sagoreva. Sva tri požara su bila različita. Bar kod većih slučajeva, ne postoje dva ista požara. U Kočanima je bilo karakteristično da su zidne i plafonske obloge bile obložene materijalom koji jako brzo sagoreva i emituje toksične produkte sagorevanja, koja izazivaju delimično trovanje ljudi koji su bili prisutni“, rekao je on, dodavši da su zakrčeni ili nedostupni putevi za evakuaciju dodatno otežali posledice ovog požara.

Aranđelović je napomenuo da u Srbiji postoje jasni propisi za mesta na kojima se okuplja veći broj ljudi i da za njih važe posebne mere protivpožarne zaštite, ali je istakao da je rezervni evakuacioni izlaz tokom požara u diskoteci Kontrast u Novom Sadu 2012. godine bio zaključan, baš kao i nedavno u Kran Montani, u Švajcarskoj.

Kada se radi o požaru u domu za stare u Barajevu, profesor je kao otežavajuću okolnost naveo to što se dogodio u toku noći, kada su svi spavali, zbog čega nije primećen na vreme iako se nije brzo širio, a da zimski meseci nose poseban rizik.

„Tokom zimskih meseci je povećana potrošnja energenata i (rizik) zavisi od načina na koji se grejemo. Postoje zgrade koje nisu na daljinskom sistemu grejanja, onda je povećanja potrošnja električne energije. Postoje zgrade koje se greju na čvrsto gorivo, tu postoje dodatni rizici od nepravilnog ložišta i od paljenja dimnjaka koji nisu pravilno održavani, kao i od bacanja žara u kontejnere koji nisu predviđeni za to“, rekao je Arađelović.

Bezbedni materijali ključni za prevenciju požara

Direktor Vatrogasne službe u Tirani Škeljćim Godžaj rekao je da se inspekcije u svim preduzećima u tom gradu obavljaju na godišnjem nivou kako bi se osigurala adekvatna protivpožarna zaštita, a da se sertifikacija firmi, prema albanskom zakonu, vrši na svakih pet godina.

Govoreći o faktorima rizika, Godžaj je istakao da je Vatrogasna služba insistirala na korišćenju bezbednih materijala, nakon što se nedavno zapalila fasada jedne zgrade u albanskoj prestonici, rezultirajući velikim požarom, jer je bila napravljena od materijala koji provode vatru.

„Imali smo slučaj kada se fasada jedne zgrade u Tirani, na području bivšeg autobuskog parka, zapalila. To se dogodilo zato što je fasada zgrade bila raspršivač požara. Požar je izbio zbog klima uređaja na terasi, a zatim se mnogo proširio. Požar je bio toliko veliki da smo angažovali sve snage vatrogasne službe i od tog trenutka, pored ostalih mera koje zahtevamo od graditelja ili upravnika objekata, zahtevamo i da se na fasadama koriste bezbedni materijali, za razliku od zgrade u kojoj je izbio požar. Zahtevali smo da se takav materijal ne koristi. Iz informacija koje imamo, na teritoriji opštine Tirana postoji veoma mali broj graditelja koji su koristili ove materijale. Nakon što je izbio požar, materijal fasade u toj zgradi je promenjen, korišćen je materijal koji je otporan na vatru. Ove vrste fasada su tek poslednjih godina počele da se koriste u našoj zemlji, jer tradicionalno fasade zgrada su napravljene od cigle, maltera i betona, a oni ne provode vatru“, rekao je on za Kosovo onlajn.

On je takođe ocenio da su mere protivpožarne zaštite u noćnim klubovima i diskotekama u Albaniji dobre, uključujući i pasivnu zaštitu kroz korišćenje bezbednih materijala pri gradnji i obuku zaposlenih.