Prva strategija odbrane EU: Između evropskih strahova i američkih interesa

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi Evropa trebalo da se "pripremi za rat ukoliko želi mir", dodavši da je ruski predsednik Vladimir Putin "protivnik koji se neće zaustaviti u Ukrajini ako pobedi". Ova izjava je usledila nedugo pošto je Evropska komisija predložila prvu Evropsku strategiju za odbrambenu industriju (EDIS), a predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen se založila za imenovanje komesara za odbranu EU.

Markon je u četvrtak, uz poruku da bi Evropa trebalo da se priprema za rat ukoliko želi mir, u intervjuu za francuske televizije TF1 i Frans 2 rekao i da EU ne treba da povlači crvene linije koje bi, kako je naveo, ohrabrile Rusiju da nastavi sa invazijom na Ukrajinu.

"Ukoliko Rusija bude pobedila u ovom ratu, kredibilitet Evrope biće sveden na nulu", rekao je Makron.

Samo desetak dana ranije, 5. marta, Evropska komisija predložila je prvu Evropsku strategiju za odbrambenu industriju (EDIS).

Prvi korak u realizaciji nove strategije je zakonodavni predlog Evropskog programa za odbrambenu industriju (EDIP) za koji je iz evrpopskog budžeta namenjeno 1,5 milijardi evra u period od 2025. do 2027. godine, a zatim i niz mera koje bi osigurale da proizvodi namenske industrije mogu da budu dostupni.

“Snažna, otporna i konkuretna evropska odbrambena industrija strateški je imperativ i preduslov za jačanje naše odbrambene spremnosti”, istakao je visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borel.

To je bio i povod što se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel nedavno sastao sa predstavnicima odbrambene industrije.

Sporno tumačenje Člana 5. Vašingtonskog sporazuma Nato

Sagovornici Kosova onlajn nemaju dileme da je zbog rata u Ukrajini, ali i sve komplikovanijih odnosa sa SAD, reč o novoj strategiji odbrane EU koja će se nesumnjivo odraziti i na zemlje Zapadnog Balkana.

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže da je najava nove strategije bezbednosti priznanje EU da je nespremna u suočavanju sa bezbednosnim pretnjama poput rata na istoku Evrope, ali i moguće promene politike SAD.

“Evropska unija je već povećala svoju odbrambenu proizvodnju za 40 posto. Međutim, nakon izjave Trampa koja je bila namenska ‘magla glasačima’, jedan deo EU je aksiozan, pribojava se kakav će SAD imati odnos prema Nato. Da li postoji mogućnost izlaska, iako je ta šansa mala, ili manje involviranosti”, smatra Lunić.

Objašnjava da je ključni problem u razumevanju Člana 5. Vašingtonskog sporazuma o Natou koji, kako tvrdi, faktički ne obavezuje države članice da ulaze u rat ukoliko je neka članica napadnuta.

“Član 5. kaže samo da je ‘napad na jednu - napad na sve članice Nato’. Ali, svaka država pojedinačno odlučuje kako će da odgovori na tako nešto. Zato Evropska unija razmatra i svoju vojsku, a pre svega da unutar Natoa imaju evropsku odbrambenu uniju koja će biti potpuno integrisana i gde neće biti koncenzusa nego će se odbrana tih zemalja koje u nju uđu zasnivati na konceptu da je napad na jednu državu napad na sve i da će se se sve zemlje braniti zajednički”, ističe Lunić.

Na pitanje da li će takav koncept značiti i konfrontaciju sa Nato, Lunić naglašava da članice EU sada pokušavaju da nađu kompromisan stav sa Nato koji bi podrazumevao i mnogo veći nivo obaveza, ali i veći nivo vojne potrošnje.

Navodi da su u tome najdalje otišle Nemačka i Danska koje su praktično ušle u integraciju svojih oružanih snaga.

“To se do sada nikada nije desilo između dve suverene zemlje. Integrisane snage bi mogli uskoro da očekujemo, posebno kod zemalja na istočnom krilu Natoa. Oni su zainteresovani da drastično povećavaju svoju vojnu potrošnju i da mnogo više integrišu svoju odbranu nego što je to bio do sada slučaj kroz Evro-atlansku alijansu”, smatra Lunić.

Ocenjuje da ovakav koncept neće uticati na mirnodopske strukture.

“Međutim, u ratu ili bilo kojoj hipotetičkoj akciji takve zemlje koje budu u takvoj uniji će sinhrono delovati. Ne treba se sada iznenaditi, kao što Nemačka raspoređuje svoje trupe u Baltičkim zemlja, da dođe do razmeštaja mnogo većih snaga, jedne zemlje na teritoriju druge. U tom kontekstu mislim da će biti mnogo veća interoperativnost i mnogo veće obaveze po pitanju bezbednosti svih koji uđu u tu uniju”, smatra Lunić.

Na pitanje kako će nova bezbednosna koncepcija uticati na Zapadni Balkan, a posebno Srbiju, Lunić kaže da treba ozbiljno shvatiti poruke koje stižu iz zapadnih obaveštajnih izvora.

“Iz mnogih obaveštajnih izvora, a nedavno smo videli i iz američke obaveštajne zajednice dolaze procene da bi Zapadni Balkan mogao da eskalira u tenzijama, eventualno u nasilju i sukobima. Američka obaveštajna zajednica je za 2024. prenela prognoza da bi moglo doći do eskalacije nasilja u BiH nakon pokušaja secesije Dodika, ali takođe i između Srbije i Kosova.

U takvoj hipotetičkoj situaciji jedino bi Srbija i srpski narod izgubili. Jedini pobednik u tome bi bio Vladimir Putin, niko drugi”, naglašava Lunić.

Budžet za novi koncept odbrane EU

Ipak, istraživač u beogradskom Centru za evropske politike Đorđe Dimitrov ocenjuje da se nova bezbednosna strategija koju najavljuju zvaničnici Evrpske unije neće odraziti na Zapadni Balkan, ali i da novi odbrambeni koncept EU ne treba očekivati pre 2028. godine kao i da je ključno, a nerešeno pitanje kako će se taj projekat finansirati.

“Do nove strategije bezbednosti EU teško da će doći pre 2028 i izglasavanja novog budžeta, a kako države Zapadnog Balkana nisu članice i teško da će to biti pre 2030. godine, te obaveze se neće odnositi na njih sem možda u pogledu fondova, a tu mislim i na odobrenih šest milijardi evra za Plan rasta za Zapadni Balkan oko čega se još vodi debata”, kaže Dimitrov.

Objašnjava da ideja o jačanju odbrambenih kapaciteta EU nije nova, ali da je sada aktuelizovana ne samo ratom u Ukrajini već i izborima u SAD i očekivanju Evropljana da bi sa povratkom Donalda Trampa moglo da dođe do promene u njihovoj politici.

“Evropsku unija na ovaj način želi da ojača svoje kapacitete, svoju autonomiju po pitanju odbrane i postane manje zavisna od SAD. To je činjenično stanje pošto mnoge države u Evropi zapravo odbrambeno zavise i oslanjaju se na Ameriku i po pitanju Rusije, ali i drugih ili trećih pretnji”, naglašava Dimitrov.

Precizira da bi u praksi to značilo ojačavanje saradnje članica EU u kupovini oružja, a zatim i razmeni obaveštajnih podataka.

Međutim, ističe, suštinski problem je kako da se za taj projekat obezbede sredstva.

Procene su, ističe, da bi za takav posao trebalo oko 750 milijardi evra. Novac koji, ističe Dimitrov, Evropska unija trenutno nema.

“Trenutni budžet to ne predviđa. Ursula fon der Lajen je iznela par ideja i jedna od njih je korišćenje ruske zamrznute imovine, da Evropska investiciona banka preispita svoju politiku koja zabranjuje korišćenje njenih fondova i investicija za kupovinu oružja i municije i treće bi bilo zajedničko zaduživanje. Sada je pitanje kako bi države, članice EU reagovale na to. Već postoje protivljenja. Neke države su letos izrazile zabrinutost i rekle da je Evropska komisija izašla iz svojih ovlašćenja kada je tražila zajedničku kupovinu municije za Ukrajinu Pominje se i funkcija komesara za odbranu. Ali i to će morati da sačeka izbore da bismo videli da li će se to realizovati”, navodi Dimitrov.

On dodaje da je kod pitanja budžeta dodatno pitanje i u činjenici što mnoge članice EU već sada imaju problem da servisiraju budžet Natoa, potrebnih dva posto Bruto nacionalnog dohotka.

“Otvara se pitanje da li će države članice biti u mogućnosti da dodatno serviraju i potrebe evropske odbrane”, naglašava Dimitrov.

Kaže da podele unutar EU postoje i kada je reč o formiranju zajedničkih oružanih snaga, odnosno evropske vojske.

“Postoji priča o formiranju evropske vojske koju je poslednji izneo ministar spoljnih poslova Iitalije, ali je odmah naišla na neodobravanje nekih država, od Španije, Slovenije, Poljske i Danske. One to vide kao dupliranje, nepotrebnu dopunu Nato kapaciteta”, smatra Dimitrov.

Za političkog analitičara i profesor iz Prištine Nedžmedina Spahiua svi najavljeni planovi evropskih zvaničnika koji predviđaju novu koncepciju odbrane koji ukuljučuju i formiranje oružanih snaga, ipak isključivo zavise od volje i interesa SAD.

“Ukoliko bude u interesu Amerike to će biti tako. Bez podrške SAD, neće biti evropske vojske”, jasan je Spahiu.

On objašnjava da EU i dalje nije u položaju da vodi nezavisnu politiku od SAD i Velike Britanije.

“Evropska zajednica ipak nije u takvom položaju da vodi svoju nezavisnu politiku od Amerike i od Velike Britanije koja je izašla iz EU, ali je ipak tu, u Evropi, i ipak je u svakom smislu sila. Ukoliko je to njihov plan, ukoliko se to uklapava u njihove planove onda će to i biti”, naglašava Spahiu.

Formiranje evropske vojske

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani početkom godine je izjavio da bi EU trebalo da ima vlastitu, kombinovanu vojsku koja bi mogla da učestvuje u čuvanju mira i sprečavanju sukoba.

“Ako želimo biti čuvari mira u svetu, treba nam evropska vojska. I to je osnovni uslov da bi mogli imati efikasnu evropsku spoljnu politiku”, istakao je Tajani.

Međutim, šef spolјne politike EU Žozep Borelј je početkom ovog meseca, nakon predstavljanja plana Evropske komisije o zajedničkoj nabavci naoružanja rekao da bi prioritet za članice Evropske Unije trebalo da bude povećana saradnja između 27 državnih armija bloka, a ne formiranje jedinstvene vojske.

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže da bez obzira na to da li će doći do fomiranja evropske vojske ili ne - ne vidi da bi to moglo da se dramatičnije odrazi na region Zapadnog Balkana.

“Evropska unija i Nato rade zajedno i buduće formiranje vojske EU će biti u saglasju sa Natom. Ne vidim da će u ovom momentu doći do nekih dramatičnijih promena u regionu”, ocenjuje Petrović.

Ne očekuje da bi ubrzo moglo da dođe do formiranja vojske EU.

“ O tome se jako dugo priča i najveće prepreke tome dolazile su iz Natoa. Pre svega iz želje da se ne dupliraju resursi. Vidim da brzina realizacije formiranja vojske EU zavisi od dogovora između Natoa i EU, ali i same opredeljenosti EU i njenih čalanica da izdvajaju resurse za tako nešto”, decidan je Petrović.

I predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Srbije Milomir Miladinović kaže da je teško očekivati da će EU izaći iz okvira dogovora koji se postignu na relaciji SAD- Nato.

Ocenjuje da je najava evropskih zvaničnika da će u budućnosti biti posvećeniji odbrani - “stara priča”.

“U Komandno-štabnoj akademiji sam bio davne 1988. godine. Tada smo sa starešinama diskutovali o formiranju ‘evropskog korpusa’. U to vreme EU nije bila u ovom sastavu i formatu, ali su razmišljali Evropljani o formiranju neke sopstvene jedinice iako su većina njih bile članice Nato snaga. Hteli su da imaju sopstvenu vojsku da bi na taj način bili ‘regularna država’ koja ima teritoriju, narod, vladu, pa i vojsku, ali nezavisno od Nato. Međutim, Amerikanci im to nikada nisu dozvolili”, kaže Miladinović.

Miladinović kaže da je postavlja ključno pitanje zbog čega bi zemlje EU, članice Nato pravile vojsku i protiv koga bi ratovale nezavisno od ove Alijanse.

“Lično mislim, kao bivši vojnik, da od toga praktično nema ništa”, smatra Miladinović.

Objašnjava da države EU koje su i članice Nato niko ni do sada nije sputavao da ulažu u svoju odbranu i više od dva posto Bruto domaćeg proizvoda (BDP) koliko je Nato standard.

„Pravo je svake od evropskih zemalja, članica Nato da se za svoje potrebe naoružavaju, kupuju oružje, osavremenjavaju, ali ostaje ona glavna linija, mora da se sluša šef, a to su SAD”, ističe Miladinović.

Kaže da je o tome svojevremeno razgovarao i sa nekadašnjim načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Rumunije koji mu je nedvosmisleno rekao da - ukoliko imaju novca - mogu da imaju i milionsku vojsku.

“Kada sam svojevremeno razgovarao sa načelnikom Generalštaba rumunskih oružanih snaga on mi je rekao da su obavezni prema Natou toliko snage i sredstava, a ako imaju sredstava i preko toga, mogu da imaju i milionsku vojsku koja će biti za njihove potrebe. Kao što i Amerikanci imaju regularne oružane snage, ali i teritorijalnu odbranu, odnosno oružane snage njihovih država”, kaže Miladinović.

Komentarišući tvrdnju potpredsednice EK Margrete Vestager da je nedopustivu što su države EU u prvih 16 meseci od rata u Ukrajini potrošile 108 milijardi dolara na vojne nabavke, ali da je skoro 80 odsto nabavki dolazilo van prostora EU, uglavnom iz SAD, Miladinović kaže da velike svetske sile već sada troše 50.000 dolara - u sekundi.

“Vodeća zemlja po pitanju naoružanja je SAD koja izdvaja više od 760 milijardi dolara za potrebe oružanih snaga. Drugih deset zemalja u zbiru otprilike toliko ima. To je preko 50.000 dolara svake sekunde. To su ogromna sredstva od kojih, kada bi bilo svesti kod tih velikih sila, svet bi bio potpuno drugačiji”, kaže Miladinović.