Sve više posla za Ustavni i Vrhovni sud: Pravna ili politička ujdurma na Kosovu?

Privremena mera Ustavnog suda kojom je skupštini juče naloženo da ne ulazi u postupak formiranja vlade, samo je poslednja u višemesečnom nizu presuda najviših pravnih institucija koje su vezane za rad zakonodavne ili izvršne vlasti. Za sagovornike Kosovo onlajna ključan problem su „pravne praznine“ kosovskih zakona, a pre svega Ustava zbog čega se često mnoge nedoumice koriste i kao oruđe u političkoj igri.

Piše: Đorđe Barović

Odluka Ustavnog suda o privremenom „moratorijumu“ na rad kosovskog parlamenta posledica je žalbe Srpske liste koja je podneta 30. avgusta zbog toka i načina (ne)glasanja za izbor potpredsednik iz redova srpske zajednice.

Za Pokret Samoopredeljenje ovakva odluka Ustavnog suda je „zauzimanje strane".

„Svi bi se sa pravom pitali zašto je ova mera smatrana neophodnom i zašto je Ustavnom sudu potrebna 25-dnevna obustava rada Skupštine nakon zahteva Srpske liste? Ustavni sud je zauzeo stranu donošenjem ove odluke danas“, saopšteno je iz te stranke

Međutim, to samo vrh „ledenog brega“ brojnih presuda, ali i žalbi najvišim pravosudnim institucijama na Kosovu.

Na osnovu jedne od poslednjih odluka Ustavnog suda došlo je do pomaka u konstituisanju parlamenta.

Istovremeno, koliko juče, žalbu Ustavnom sudu je podneo i gradonačelnik Prištine Perparim Rama protiv Ministarstva finansija oko budžeta tog grada. Rama je optužio Ministarstvo i ministra u tehničkom mandatu Hekurana Muratija za političku blokadu Prištine.

Samo krajem prošlog meseca DPK je od Ustavnog suda tražila poništavanje odluke Regulatorne kancelarije za energetiku (RUE) kojom se omogućava izlazak preduzeća na otvoreno tržište električne energije, a Vrhodni sud je odbacio žalbu Pokreta Samoopredeljenje da se Srpskoj listi zabrani učešće na lokalnim izborima.

Poslanik DSK Krenar Džaferi tvrdi da je sve veći broj žalbi Ustavnom sudu deo „manevara“ premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija

„Verujem da Kurti stvara političke situacije koje produbljuju krizu, odnosno ne formira institucije, primorava na obraćanje Ustavnom sudu, gde se odlaže formiranje institucija i proizvodi politička kriza“, smatra Džaferi.

Da nešto „ne štima“ tvrde i međunarodni predstavnici na Kosovu.

Prvi je to javno izrekao Aivo Orav još pre nekoliko meseci, nakon što je vladajuća koalicija okupljena oko Pokreta Samoopredeljenje „osula paljbu“ po odluci Vrhovnog suda da je nezakonito donošenje podzakonskih akata ili administrativnih uputstava od strane ministara u tehničkoj vladi.

„Šefovi misija EU razgovarali su o situaciji nakon odluke Vrhovnog suda. Napadi na pojedinačne sudije i političko mešanje u pravosuđe su neprihvatljivi“, naveo je Orav.

Nakon toga, Evropska unija je odlučila da se njeni predstavnici na Kosovu više ne sastaju u zgradi vlade sa Aljbinom Kurtijem i ministrima u tehničkom mandatu.

Gotovo istovetna poruka se mogla čuti i u utorak, nakon sastanka nemačkog ambasadora Jerna Rodea sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani.

„Na sastanku sam izrazio zabrinutost zbog tekuće političke i institucionalne blokade, kao i zbog nedavnog javnog diskursa koji dovodi u pitanje sudske presude, jer takvi događaji rizikuju da naruše poverenje javnosti u nezavisnost i integritet pravosuđa“, poručio je Rode.

„Kupovina vremena“

Diplomata i univerzitetski profesor Bljerim Canaj kaže u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da i Pokret Samoopredeljenje, ali i druge političke partije na Kosovu koriste Ustavni sud.

Na naše pitanje da li je reč i o svojevrsnoj „kupovini vremena“, odgovara potvrdno.

„Oni iskorišćavaju Ustavni sud. Čim se neko pitanje pošalje Ustavnom sudu, onda on mora da odgovori, bez obzira ko ga postavio. I tu imate pravo, oni hoće da iskoriste Ustavni sud da bi dobili više vremena“, smatra Canaj.

Dodaje da je veliki broj žalbi i odluka istovremeno i rezultat izostanka političkog razumevanja između stranaka.

„Svi znamo da tamo gde je potrebno političko razumevanje između partija, ne može sve da bude prepušteno Ustavnom sudu. Ali, Ustavni sud je otvoren za sve i oni koriste tu šansu i ’kradu vreme’“, precizirao je Canaj.

Dodaje da su mnoga od tih pitanja postavljena bez obzira što je od početka jasno kakva će biti odluka.

Uveren je i da ova institucija neće dozvoliti da bilo koja odluka bude protivna Ustavu.

„Zavisi ’kome ko i kome šta’, ali kada je nešto protiv Ustava oni sigurno neće dozvoliti drugačije. Ali, sve te partije samo dobijaju na vremenu. Videćemo šta će se desiti, ali siguran sam, barem je do sada tako bilo, Ustavni sud neće da dozvoli nešto što nije po Ustavu“, uveren je Canaj.

Pravni galimatijas

S druge strane, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić smatra da veliki broj žalbi upućen Ustavnom i Vrhovnom sudu, a zatim i presude pokazuju da na Kosovu „vlada potpuni pravni galimatijas“.

„Nažalost, imamo demonstraciju činjenice da vlada potpuni nered u Prištini kada je reč o vladavini prava. Najblaže rečeno nered, jer oni nisu u stanju da poštuju odluke ni sopstvenih institucija“, kaže Čelić za Kosovo onlajn.

Kao primer navodi odluku Vrhovnog suda po kojoj poslanici ne mogu istovremeno da budu i ministri i poslanici, a u praksi se dešava suprotno.

„U jednom času su oni poslanici, a dva sata kasnije su ministri. To je potpuni galimatijas, potpuni nered koji meni ukazuje, a nadam se i političkom Zapadu da to što su uradili sa Kosovom je jedna potpuno neuspešna priča. To nije ni nalik onome što su oni nazvali državom. Niti postoji podela vlasti, niti postoji vladavina prava u tom pravnom provizorijumu“, ističe Čelić.

Napominje da se istovetna situacija „ignorisanja“ događa i u Skupštini Kosova koja ne poštuje odluke Ustavnog suda.

„Ovde je očigledno slučaj ignorisanje od strane Skupština koja predstavalja zakonodavnu granu vlasti, one druge grane vlasti - sudsku. To u uporednom pravu nigde nije zabeleženo. Odluke bilo kog suda, pogotovo nekih instanci koje su vrhovne, poslednje - neopozive su, moraju se poštovati od svih subjekata, pa dakle i od te Skupštine“, tvrdi ovaj pravnik.

Kao moguće objašnjenje vidi upliv politike u oblast prava.

„Ne vidim drugog načina da se ovo objasni nego pogled kroz prizmu politike. Kroz prizmu prava se ovo ne da objasniti. Ovoga nema nigde, ni na jednoj tački zemaljske kugle“, kaže Čelić.

U pitanju je, pretpostavlja, pokušaj da se prolongira rok za konstituisanje Skupštine i vlade.

„I pretpostavljam da se možda na jesen, kada su predviđeni lokalni izbori, organizuju ponovo novi (parlamentarni) izbori. Prosto ne vidim drugog rezona, osim političkog“, precizira on.

Dodaje da je najverovatnije u pitanju i „odnos političkih snaga“ u Ustavnom sudu, odnosno „koliko uticaja zakonodavna i izvršna vlast imaju na pojedine članove Ustavnog suda“.

Dodaje da uz sve to i same sudije imaju objektivan problem što u zakonodavstvu i Ustavu Kosova postoje „pravne praznine“, odnosno situacije u kojima se od njih traži da „kreira ustavne odredbe“.

„Mogu da donekle razumem uzdržanost Ustavnog suda u tome, jer bi novim odlukama zapravo kreirao ustavne odredbe, a to baš nigde nije popularno, a pogotovo, kako mi pravnici volimo da kažemo, u evropskom-kontinentalnom pravnom sistemu gde sudovi treba da sude na osnovu normi, a ne da stvaraju norme. E ovde je sada, u toj nekoj 'kvadraturi kruga' i taj sud taj koji treba da popunjava neke pravne praznine zbog toga što politička većina u Prištini očigledno želi da dobije na vremenu kršeći ono što je napisano i ono što su sami doneli i nazvali ustavom“, smatra Čelić.