Želja Prištine da srpsko kulturno nasleđe predstavi kao kosovsko nema podršku u Unesku

Srpsko kulturno nasleđe na Kosovu pripada srpskom narodu, Srpskoj pravoslavoj crkvi i državi Srbiji, saglasni su sagovornici Kosovo onlajna. Kako naglašavaju, svako drugo tumačenje protivno je istorijskim činjenicama, naučno utemeljenim, ali i zdravom razumu. To se, dodaju, ne dovodi u pitanje ni među članicama Uneska, na čijoj je listi baštine pored srednjovekovnog nasleđa na Kosovu jasno upisano ime Srbije.

Takođe navode i da je paradoksalna želja Kosova za članstvom u Unesku, a sa druge strane se uništava srpsko kulturno nasleđe. Taj paradoks, kako ističu, prepoznaju i zemlje članice Uneska.

Književnik i novinar Živojin Rakočević za Kosovo onlajn kaže da niko ne može štiti srpsko kulturno nasleđe na Kosovu osim onoga čije je ono vlasništvo i da ga od onog trenutka "kada je prvi kamen otesan", štiti Srpska pravoslavna crkva. Rakočević dodaje da su u pitanju vekovi brige, rada, ljubavi, molitve, umetnosti, kulture i duha, ali napominje i da je svaki glas u međunarodnoj zajednici apsolutno dragocen i da je urgentno i neophodno da svakog trenutka u svim svetskim institucijama "čuvamo, branimo, svedočimo i održavamo naše nasleđe".

"Niko ne može štiti srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji do onoga čije je ono vlasništvo i naravno, naučne institucije, kulturne institucije, država Srbija, zavodi koji su se o tome starali u proteklom periodu, treba da nastave svoj rad i ne može uopšte biti govora o tome da neko može preuzeti srpske kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji zato što za to nema kapaciteta", rekao je Rakočević.

Rakočević, međutim, podseća da su pred očima sveta nestali Palmira, Nacionalni muzej u Iraku, Budine statue u Avganistanu.

"To je jedan trenutak zla u kom može da nestane sve ono na čemu se zasniva vaš duhovni, kulturni, nacionalni i državni identitet, i sav taj mozaik se jednostavno može urušiti, i zato je vrlo važno da u svim svetskim institucijama imamo aktivan, živ, precizan, jasan, naučno i metodološki utemeljen glas šta to mi baštinimo na Kosovu i Metohiji. Pored toga što moramo i sebi objašnjavati šta je Kosovo i Metohija i šta je naše nasleđe na Kosovu i Metohiji, urgentno je neophodno da svakog trenutka u svim svetskim institucijama, u kojima to možemo da radimo, čuvamo, branimo, svedočimo i održavamo naše nasleđe na Kosovu i Metohiji", rekao je Rakočević.

On ističe da se mora jasno znati da na Kosovu postoje tri dominatna kulturna nasleđa – srpsko, albansko i otomansko i da je potpuno jasno da nova administracija u Prištini, zahvaljujući "ideji o pravljenju državne nacije", želi da napravi kosovsko kulturno nasleđe.

"Ono ne postoji. Njega nema. Sve što ima i najvažnije je, pripada ovim grupama i ono ne može postati kosovsko. Suština je u sledećem, da bi pravljenjem lažno jedinstvenog kosovskog kulturnog nasleđa naše crkve i manastiri prešli u vlasništvo kosovskih institucija - to je nezamislivo, to je potpuna katastrofa, jer tamo nema ničeg dobronamernog prema njima, pa i ova poslednja izjava (Hajrule Čekua) da treba da se zaštiti Banjska, i da je ona nelegalno renovirana, je apsolutno besmislena, ali negde u dubini obračuna sa Srbima, Srpskom pravoslavnom crkvom, srpskom državom, srpskom kulturom na Kosovu i Metohiji, te važne tačke i najvažnije tačke, koje su i u Unesku i kojih ima još na stotine po terenu Koosva i Metohije se vide kao ključna opasnost i oni su ti ključni markeri i svedoci koji Prištini smetaju da, kako oni misle, živi i zaokruži punu državnost", rekao je Rakočević.

Podseća da su se slične stvari događale u Crnoj Gori, te da su isti zakoni bili pripremani i za Kosovo, jer je to, ističe, jedna šira akcija u kojoj treba "promeniti vlasništvo".

"Možemo da se dogovaramo o bilo čemu, ali ne možemo razgovarati o najdubljoj intimi naše kulture, našeg naroda, naše državnosti i naše duhovnosti. O toj duhovnoj intimi razgovarati čija je, kome pripada i kome bi trebalo da pripada je apsolutno neprihvatljivo i nedvosmisleno je da u takve razgovore ne treba apsolutno ulagati ništa", rekao je Rakočević.

Rakočević ističe da je, zbog svega toga, svaki glas u međunarodnoj zajednici apsolutno dragocen.

"Mi moramo svakog trenutka objašnjavati, govoriti i znati da su Dečani najlepša balkanska crkva, da je Gračanica u trenutku svoje gradnje jedan od najvažnijih evropskih spomenika kulture svog doba i tu nema razovora, o tome se ne može govoriti, njih može štititi samo onaj ko im je vlasnik, njih može čuvati samo onaj ko je vekove uložio u njih, njih može čuvati njihov narod koji organski živi sa njima, koji je apsolutno ugrađen u svaki kamičak i Gračanice, i Dečana, koji uostalom, postoji ovde zato što postoje Gračanica, Dečani, Ljeviška, Pećka Patrijaršija, inače ga ne bi bilo kao što ga nema u drugim krajevima, tako da je to jedno organsko jedinstvo koje mi moramo da svedočimo u svakom trenutku", rekao je Rakočević.

Rakočević je, međutim, upozorio da se dinamično razvijaju procesi koji nas udaljavaju od toga.

"Prave se konstrukcije prema kojima su to neki izdvojeni etinteti koje ćemo mi turistički obilaziti, da je to nekakav potencijal za turizam. Jeste, ali to je samo jedna minorna sporedna stvar u istoriji naših odnosa, našeg vlasništva, naše budućnosti kada su ovi spomenici u pitanju", zaključio je Rakočević.

Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom prof. dr Goran Milašinović izrazio je uverenje da je Kosovo daleko od članstva u Unesku, s obzirom na to da većina država članica danas prepoznaje paradoks da Priština teži da postane stalni član u toj organizaciji UN, a da, se sa druge strane, uništavaju i čine nepristupačnimim dobra sa liste svetske kulturne baštine, kao što su Dečani, Pećka patrijaršija, Bogorodica Ljeviška i Gračanica.

Milašinović naglašava da ingerencije nad tim spomenicima kulture ima Srbija i da se od nje očekuje da podnosi izveštaje Komitetu svetske baštine Uneska i brine o njima, ali da je važna i saradnja lokalne zajednice po tom pitanju. Međutim, kako ocenjuje, lokalna zajednica ne ulaže dovoljno napora da zaštiti srpske manastire.

"Ingerencije su pre svega naše mi smo država članica Uneska i od nas se očekuje da se brinemo o tim spomenicima kulture što mi i radimo, a to je nemoguće bez lokalne zajednice. Lokalna zajednica mora da ima svoj udeo i ona ima svoj udeo, ali mi nismo time zadovoljni. Na primeru Dečana, još više na primeru Bogorodice Ljeviške, vidimo da lokalna zajednica ne ulaže dovoljno napora da ta dobra zaštiti. Ta dobra ne bi bila na listi ugroženih da su zaštićena kako valja. Ona su zbog toga nepristupačna, ne samo osobama koje žele da ih vide iz Srbije, vernicima, već i osobama koje žele da ih vide iz regiona i celog sveta", rekao je Milašinović za Kosovo onlajn.

Nedavno je završeno zasedanje Komiteta za svetsku baštinu Uneska, a Milašinović kaže da je obavezno da se svake godine podnesu izveštaji o stanju ugroženih dobara, među kojima su, navodi, i četiri srednjovekovna srpska spomenika kulture. Prema njegovim rečima Srbija je u obvezi da svake godine podnese izveštaj, budući da je članica Uneska. Za izveštaj je zadužen Republički zavod za zaštitu spomenika Srbije.

Međutim, istakao je i da je bilo pokušaja od strane Prištine da se srpski manastiri skinu sa liste svetskih ugroženih dobara.

"Izveštaj je svake godine iscrpan i on pokazuje u kom su stanju dobra, da li je rađeno nešto na održavanju, ne smemo da radimo rekonstrukcije, postoje stroga pravila u Unesku šta sme, a šta ne sme da se radi, kako bi i dalje ostali na listi. Naše je uvek da izvestimo da svi koji su zainteresovani saznaju koja su to dobra, budući da su ona i dalje ugrožena i da je bilo pokušaja od strane Prištine da se skinu sa te liste, jer ako nije na listi izveštavanje ide na svakih deset godina, a za deset godina može svašta da se uradi. To im nije uspelo", naveo je Milašinović.

Cilj Srbije je, pojašnjava Milašinović, da sve ostale države članice Uneska budu upućene o čemu se radi.

"Naš cilj je da svi znaju o čemu je reč, ali ne i da se previše diskutuje budući da ne volimo da se pokrenu statusna pitanja uvezi sa tim manastirima, jer dok god mi podnosimo izveštaj kao država članica do tada mi imamo i ingerencije nad tim manastirima", poručio je Milašinović.

Saradnja lokalne zajednice sa Srbijom koja ima ingerencije nad manastirima, nije na zadovoljavajućem nivou, napominje Milašinović, ističući da Priština nastoji da marginalizuje temu zaštite srpske kulturne baštine.

Osnovna misija Uneska je, podseća, da zaštiti dobra za buduće generacije i učini ih dostupnim svakom čoveku.

"Da svaki čovek na planeti oseća Bogorodicu Ljevišku ili Pećku patrijaršiju kao deo svog blaga, kao deo čovečanstva koje pripada i njemu i koje želi da prenese u drugu generaciju. To nije moguće u ovom trenutku i mi smo veoma razočarani sa učešćem lokalne zajednice", rekao je Milašinović.

Govoreći o želji Kosova da postane stalna članica Uneska, Milašinović je podsetio da je reč o svojevrsnom paradosku, ako se ima u vidu kakav je odnos Prištine prema srpskoj kulturnoj baštini.

"Nadamo se da se to neće ubrzo dogoditi i mi ne možemo ni da zamislimo takav scenario zato što smo videli niz neprijateljskih radnji prema tim manastirima. Za to postoje ne samo legalni razlozi u vezi sa Rezolucijom 1244, nego i u vezi sa etičkim pitanjem. To je pokušaj da budete država članica, a istovremeno uništavate spomenike kulture koji su na Uneskovoj listi. Pa to je paradoks koji većina država članica danas prepoznaje i zbog toga i njihovi napori da budu stalna članica nisu uspeli", objasnio je Milašinović.

Na pitanje da prokomentariše kandidaturu za Izvršni savet i kakve su šanse da Srbija dobije članstvo, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom rekao je da se ulažu veliki diplomatske napori kako bi se obezbedilo mesto u tom telu i podseća da je Srbija nekoliko puta do sada bila članica Izvršnog saveta.

"Međutim, prethodne dve godine smo predsedavali Izvršnim savetom i nismo mogli da se posvetimo svim aktivnostima Uneska zbog predsedavanja, zato mislimo da je naša želja, da budemo članica Izvršnog saveta, legitimna. Nadamo se da smo ostvarili dovoljan broj uveravanja i da imamo dovoljno prijatelja među državama koje su članice Uneska, koje će imati razumevanja i glasati za nas", zaključio je Milašinović.

Ambasadorka Srbije pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili, koja je u poslednje dve godine predsedavala Izvršnim savetom Uneska, u nedavnom intervjuu za Kosovo onlajn, ocenila je da Srbija ima velike šanse da ponovo bude izabrana u to telo i da je kandidatura koju je zvanični Beograd ponovo podneo za članstvo u Izvršnom savetu Uneska naišla na dobar prijem kod zemalja članica.

"Izbori će se biti organizovani tokom predstojeće Generalne konferencije Uneska. Mi smo jedan od kandidata iz istočno-evropske regije.  Lobiranje za naš reizbor se odvija na svim nivoima, kako ovde u Unesku, tako i na marginama velikih međunarodnih skupova i bilateralno. Ministar spoljnih poslova je organizovao veoma posećen brifing za diplomatski kor u Beogradu. Ono što se posebno ističe sa naše strane u razgovorima sa kolegama i predstavnicima država članica Uneska, da je Srbija taj balansirajući faktor u Unesku uključujući Izvršni savet. Znači mi smo zemlja koja apsolutno insistira na dijalogu, na traženju kompromisa, konsenzusa i multilaterizmu. To je nešto što je i odlika naše spoljnje politike i to se manifestuje i u našem nastupu ovde u Unesku", rekla je, između ostalog, Rastovac Siamašvili.

Ona je dodala da je na tome insitirala kao i predsedavajući Izvršnim savetom u protekle dve godine.

"Naša kandidatura je veoma lepo prihvaćena od strane članstva Uneska i poptuno iskreno da vam kažem u razgovorima koje imamo se prepoznaje taj balansirani nastup Srbije i to naše snažno insistiranje na depolitizaciji i fokusiranju na pitanjima koja su u mandatu Uneska", naglasila je Rastovac Siamašvili.

Ambasadorka Srbije pri Unesku je tom prilikom takođe podsetila da je jedan od apsolutnih prioriteta u delovanju stalne delegacije Srbije u toj organizaciji ugroženost srpske kulturne i verske baštine na Kosovu i dodala da Unesko ne dovodi u pitanje da kulturna dobra na Kosovu pripadaju Srbiji.

"Mi smo sada u septembru imali redovno zasedanje Komiteta za svetsku baštinu, to je bilo u Rijadu, gde sam učestvovala sa našom delegacijom i ponovo je apsolutno bez debate prošla odluka gde su naši manastiri na Kosovu i Metohiji koji se nalaze na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti, zadržani. Naravno, mi smo lobirali pred sastanak Komiteta i razgovarali sa svim članicama Komiteta, a ima ih 21. Apsolutna je bila podrška za zadržavanje naših dobara na listi svetske baštine u opsanosti. To je još jedan ogroman uspeh. Ni u jednom trenutku se od strane članica Komiteta nije postavljalo pitanje čija su to dobra. To je vrlo jasno i ako uđete na sajt Uneska i Centra za svetsku baštinu, videćete tamo su pobrojane zemlje čija se dobra nalaze na listi opasnosti i naša dobra na Kosovu i Metohiji jasno stoje pored imena Srbije", naglašava Rastovac Siamašvili.