Žene na lokalnim izborima: U kojoj meri su pripadnice lepšeg pola aktivne u političkim procesima na Kosovu?

Na lokalnim izborima 12. oktobra mali broj žena uključen je u trku za predsednice opština. Na listama stranaka svega je 12 žena koje će se boriti za tu funkciju. Razlog za to, prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, je patrijarhat koji je dominantan na Zapadnom Balkanu, iako kosovski zakoni nalažu učešće pripadnica lepšeg pola u političkim procesima.

Piše: Milena Miladinović 

Od 141. kandidata za gradonačelnike, samo je 12 žena, odnosno 8,5 odsto.

Pokret Samoopredeljenje uvrstio je samo jednu ženu u listu svojih kandidata za predsednike opština - Egzonu Terdevci, koja se kandiduje u opštini Glogovac.

Demokratski savez Kosova takođe ima samo jednu kandidatkinju - Arijanu Hasani, koja se kandiduje u Zubinom Potoku.

Demokratska partija Kosova uvrstila je tri žene u svoju listu: Artu Vokši Nalbani, kandidatkinju za opštinu Peć, Jonu Arifi za opštinu Kamenica i Fljuturu Hamzu za opštinu Severna Mitrovica.

Alijansa za budućnost Kosova ima dve kandidatkinje za predsednice opština - Hafize Salahu u Kačaniku i Viljdane Ljatifi u Kosovu Polju.

Prema oceni analitičara, političke stranke na Kosovu ne pokazuju pravo interesovanje za podršku ženama u trci za opštinsko rukovodstvo.

„Činjenica da političke stranke nominuju žene u opštinama gde imaju male ili nikakve šanse za pobedu uverava nas da nemaju ni volju ni interes da podrže ove žene. Stranke se fokusiraju na opštine gde imaju šanse za pobedu i tu ulažu sva sredstva“, navela je politička analitičarka Aida Derguti.

Sagovornici Kosovo onlajna ističu da su političke partije ispunile obavezu da 30 odsto na njihovim listama budu žene, ali da bi taj broj u budućnosti trebalo da bude izjednačen.

Mišljenja im se slažu po pitanju otežavajićih okolnisti za žene koje se bave politikom, a kao glavni razlog ističu patrijarhat koji dominira Zapadnim Balkanom.

Jasno je, kažu, da se žene u politicu suočavaju sa većim problemima nego muškarci.

Kosovo na vodećoj poziciji u regionu

Univerzitetski profesor Afrim Hoti istakao je da kosovski zakoni nameću učešće žena u političkim procesima, te da na Kosovu žene u politici imaju važnu ulogu. Međutim, ističe da i pored toga, postoje prepreke sa kojima se pripadnice lepšeg pola suočavaju.

Hoti navodi da je položaj žena u politici kontradiktoran i komplikovan, ne samo na Kosovu, već širom sveta. Ipak, smatra da je Kosovo, po tom pitanju, na vodećoj poziciji na Zapadnom Balkanu, pa i šire.

„Ako posmatramo Kosovo, onda je to definitivno jedna od vodećih zemalja, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i šire, gde žene imaju poziciju ili spremnost da doprinesu politici. Nakon završetka rata, usvojeni su zakoni koji nameću učešće žena u političkim procesima. Ali istovremeno, moramo priznati da postoje mnoge druge prepreke sa kojima se žene suočavaju u političkom procesu, i za žene je ponekad veoma teško da te prepreke prevaziđu“, ističe Hoti za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, možda ne na lokalnim izborima, ali po pitanju učešća žena u politici, Kosovo stoji veoma dobro.

Naglašava da to dokazuje i to što funkciju predsednika Kosova obavlja žena, Vjosa Osmani.

„U svakom slučaju, ako ne na lokalnim izborima, mislim da Kosovo nije loše po pitanju učešća žena u politici u drugim telima, uključujući i poziciju predsednice zemlje“, zaključuje Hoti.

Jednaka zastupljenost u politici

Suosnivač nevladine organizacije Zajednice koje osnažuju pomirenje (REC) Ljuljzim Hakaj istakao je da su na predstojećim lokalnim izborima sve političke stranke ispunile uslov da 30 odsto kandidata na njihovim listama čine žene, ali da bi taj broj u budućem vremenu trebalo da bude veći.

„Sve političke stranke su ispunile regulativu da 30 odsto liste čine žene, ali ja bih želeo da taj broj bude veći, 50 - 50. Da, ona stranka koja preuzme vlast, ima isto odnos 50 - 50 na lokalnim i centralnim vlastima, da žene budu ministarke i direktorke, da bude jednako“, istakao je Hakaj za Kosovo onlajn.

Hakaj smatra da se žene u politici suočavaju sa većim problemima nego muškarci, a kako ističe, razlog je mentalitet Zapadnog Balkana.

„Živimo u situaciji gde naš mentalitet odgovara više muškarcima nego ženama. Očekujemo da će se u budućnosti ova situacija poboljšati, da nemamo te predrasude po pitanju učestvovanja žena u politici, da budemo kao zapadne zemlje, jednaki“, dodao je naš sagovornik.

Kako je dodao, u balkanskim zemljama zastupljen je patrijarhat. 

Prema njegovim rečima, žene u kosovskoj politici podstiču mlade da se uključe u politički život.

„To su rol modeli, a očekujemo da se i muškarci ponašaju tako. Žene u politici su dobre kao modeli, da mogu da utiču na mlade da učestvuju u politiku, na lokalnim i u centralnim izborima, i da budu svesne toga što rade“, zaključio je Hakaj.

Sistemska segregacija kao vid diskriminacije

Da u kosovskom političkom ambijentu dominira sistemska segregacija kao vid diskriminacije, posebno srpskog stanovništva na severu, smatra poverenica za zaštitu ravnopravnosti u Srbiji Brankica Janković.

Kako dodaje, u trenutnoj atmosferi na severu Kosova ne može se govoriti o dobronamernosti društva prema ženama, kako u politici, tako ni u ostalim sferama života, dok, ocenjuje, kosovska predsednica Vjosa Osmani nije učinila ništa da poboljša položaj lepšeg pola.

„Na meti su svi, a naročito žene. Do te mere su žene, posebno devojke i devojčice, meta ekstremista, što smo imali priliku da vidimo i u medijima, da su Srbi sa severa bili prinuđeni da se samoorganizuju, da snimaju i prijavljuju Kosovskoj policiji verbalne, pa i fizičke napade, koji se kreću od nepristojnih komentara do seksualnog uznemiravanja. Pojačana policijska represija i hapšenje Srba, dovođenje organizovanih grupa da sede po kafićima u Mitrovici i provociraju stanovnike, posebno žene – to je atmosfera u kojoj ne možemo da govorimo o „dobronamernosti“ društva prema ženama, kako u politici, tako ni u svim drugim sferama života. To je politika pritisaka na srpsko i drugo nealbansko stanovništvo. Ne mislim da je Vjosa Osmani, koju spominjete, učinila bilo šta da poboljša položaj žena na severu Кosova i u srpskim enklavama, što mislim da važi i za celo društvo“, navela je Janković za Kosovo onlajn.

Ona je istakla da problemi žena koje se bave politikom nisu isti kao i kod muškaraca, jer je ženama značajno teže da učestvuju u političkom životu u celom svetu, pa i na Zapadnom Balkanu.

Kako dodaje, razlozi za to su različiti, ali glavni je dominantna patrijarhano-konzretvativna matrica koja obeležava kulturu svakodnevnog života.

„Ta matrica  se posebno tiče očekivaih uloga muškaraca i žena, koje one u najvećoj meri i ispunjavaju, tako da su žene više opterećene kućnim poslovima, brigom o deci i starijim ili bolesnim članovima porodice i drugim tradicionalnim „ženskim“ zaduženjima. Sve to, uz mnoge druge društveno-kulturne barijere, ograničava njihovo učešće u političkim i drugim društvenim aktivnostima“, naglašava poverenica.

Prema njenim rečima, ženama nedostaje čak i podrška najbližih, što dovodi do toga da nisu dovoljno ohrabrene da se bave politikom, zbog čega mnoge odustaju od svojih želja i ambicija.

One koje nisu odustale, kaže Janković, po pravilu su pod znatno većom lupom od muškaraca i moraju mnogo više da dokazuju svoje znanje, stručnost i sposobnost.

„I kao po pravilu, ženama se se značajno oštrije sudi za sve što urade“, ističe naš sagovornik.

Prema njenom mišljenju, ceo region je i dalje suviše patrijarhalan za veći broj žena u politici.

„Patrijarhat je toliko žilav u našem regionu, a to važi i za skoro ceo svet, da mi se ponekad učini da ga nikada nećemo srušiti. Ali to su samo povremeni trenuci slabosti koje svi imamo, jer verujem da je učešće žena u politici važno  zbog drugačije perspektive, koje će konačno biti podloga za drugačiji Zapadni Balkan – stabilniji i čvršći oslonac čitave evropske arhitekture. Samo treba naći način kako da se glasovi žena pretoče u politike koje vode istinskom pomirenju naroda i ljudi koji su godinama zarobljeni u interesima politika regionalnih i globalnih igrača. Da bi naši momci i devojke ostali da žive u ovim našim balkanskim lepotama i gradili pravednija i bolja društva, moramo stvoriti drugačiju atmosferu u kojoj i ravnopravnost žena ima važnu ulogu. Jer, ono što je dobro za žene, dobro je i za čitavo društvo“, zaključila je Janković.