ZSO pred Ustavnim sudom: Formalnost ili kupovina vremena?

Ukoliko bi pojmovi za kosovsku varijantu igre asocijacija bili: Savet Evrope, 11 godina, Briselski sporazum i Srbi, da li bi konačno rešenje bilo ZSO ili Ustavni sud? Sve je u oku posmatrača, pa tako i odgovor na ovo pitanje zavisi da li se gleda iz Beograda ili Prištine, sa Zapadnog Balkana ili iz EU.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope ove nedelje je svojim glasovima preporučila Komitetu saveta ministara SE da u maju glasa za prijem Kosova u ovu organizaciju.

PSSE je prihvatila izveštaj specijalnog izvestioca Dore Bakojani koja je članstvo Kosova opravdala vraćanjem imovine manastiru Visoki Dečani, mada je prethodno insistirala na tri ključna uslova, od kojih je najbitniji bio formiranje ZSO.

Pozivajući se na diplomatske izvore Albanijan post je otkrio da je dogovor Vlade Kosova i međunarodne zajednice i pre glasanja u PSSE bio se do 10. maja, kada treba da zaseda Savet ministara SE, Ustavnom sudu pošalje na razmatranje Nacrt statuta Zajedinice srpskih opština.

Formalnost ili nova kupovina vremena da se ova institucija ni posle 11 godina ne formira? I ponovo je sve u oku posmatrača. Sve se sasvim drugačije vidi iz Beograda, a sasvim drugačije iz Prištine, sa Zapadnog Balkana i iz EU.

Istraživač Centra za evropske politike Miloš Pavković kaže za Kosovo onlajn da Priština taktizira sa formiranjem ZSO i da će slanjem nacrta Statuta Ustavnom sudu “loptica biti na terenu sudija” koji o tome mogu da odlučuju mesecima, pa i godinama.

“Ovo je na neki način taktiziranje vlade Kosovao i balansiranja između želje da se pristupi članstvu Saveta Evrope, a da se ne formira ZSO”, kaže Pavković.

Objašnjava da je slanje nacrta Statuta ZSO deo obaveze koju su čelnici Kosova prihvatili u zamenu za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

“Kosovska vlada želi da pošalje poruku da ovim činom - pokretanjem postupka pred Ustavnim sudom formalno započinje procesudu formiranja ZSO. To je obaveza kojom su se predsednica Vjosa Osmani, premijer Albjin Kurti i predsednik skupštine Gljauk Konjufca obavezali u pismu koje su poslali Savetu Evrope. Na taj način je to povezano sa članstvo Kosova u Savetu Evrope”, kaže Pavković.

Dodaje da ukoliko nacrt Statuta ZSO bude upućen Ustavnom sudu tada će “lopta” biti na terenu ustavnih sudija.

“Ukoliko Ustavni sud donese odluku da je predloženi nacrt u skladu sa Ustavom onda neće biti prepreke, izgovora za Vladu Kosova da odloži implementaciju i to će biti i prilika za zapadne partnere da izvrše veći pritisak na Kosovo. Ukoliko pak dođe do suprotne odluke, odnosno procene Ustavnog suda da nacrt nije u skladu sa Ustavom to će onda izazvati višegodišnje odlaganje u formiranju ZSO jer će onda čitav proces pisanja Statuta morati da krene iz početka”, smatra Pavković.

On ne isključuje mogućnost da bi slanjem nacrta Statuta ZSO Ustavnom sudu za Prištinu bila i kupovina vremena.

“To može značiti kupovinu vremena za Vladu Kosova zato što odluka Ustavnog suda može potrajati. Vlada šalje poruku da su oni formalno započeli proces, ali da se sada čeka odluka ustavnog suda koja može da traje mesecima, da ne kažem godinama. To jeste kupovina vremena jer znamo da stav Vlade Kosova veoma suprotan onom što je dogovoreno samim sporazumom iz 2013. i 2015. kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština”, ističe Pavković.

Za koordinatora Nacionalnog konventa za poglavlje 35 Dragišu Mijačića to je oksimoron - posebna vrsta antiteze, odnosno paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam, tj. nova slika.

“Neće se tako lako desiti da Vlada Kosova uputi Ustavnom sudu mišljenje nacrta Statuta ZSO zato što Ustavni sud nije konstitutivni mehanizam. Da bi vlada uputila takav jedan dokument potrebno je prvo da ga usvoji, a onda da ga, kao međunarodno pravnu obavezu pošalje Ustavnom sudu na razmatranje. Ukoliko se desi da vlada pošalje takav dokument, a da ga prethodno nije usvojila, Ustavni sud će ga odbaciti shodno svojim aktima, a nisam siguran da će Vlada Kosova do 10. maja usvojiti nacrt Statuta ZSO. To je je oksimoron koji pre svega ima za cilj da umiri međunarodnu javnost i aktere kako bi došlo do pozitivnog glasanja u Komitetu ministara SE, a da li će se to zaista desiti ne znamo i ne bih pretpostavio da će biti tako”, objašnjava za Kosovo onlajn Mijačić.

On ističe da postoji jasan redosled koraka šta treba uraditi kako bi se formirala Zajednica srpskih opština i da će svako preskakanje dovesti do neuspeha i novog argumenta da taj dokument nije u skladu sa Ustavom i zakonodavstvo.

Mijačić kaže da je prvi korak u tom postupku da Vlada Kosova prihvati nacrt sporazuma koji je dugo vremena na stolu i da ga uputi Skupštini na razmatranje i tek posle toga taj dokument može da se uputi Ustavnom sudu.

“Svako preskakanje ovih međukoraka dovešće do neuspeha u usvajanju tog Statuta i dovešće do toga da kosovska vlada ima još jedan argument više kako taj dokument nije u skladu sa Ustavom i nije u skladu sa kosovskom registrativom, zakonodavstvom i otuda ne treba biti usvojen. To je igra koju igra pre svega Vlada Kosova kako bi umirila međunarodnu javnost vezano za glasanje u Komitetu ministara Saveta Evrope”, kaže Mijačić.

On dodaje da Kosovo neće moći da pobegne od svoje međunarodne obaveze i formira ZSO, ali da je na ministrima zemalja članica SE da li će to 10. maja biti uslov za prijem u ovu organizaciju.

“Ukoliko Vlada Kosova hoće da implementira Zajednicu srpskih opština, što je njihova međunarodna pravna obaveza, oni moraju usvojti Statut koji im je predložila Evropska unija. To se svakako neće desiti u kratkom vremenu, ali postojaće jasan međunarodni pritisak da se to desi. Da li će to biti uslovljeno članstvu Kosova u Savetu Evrope ili ne, to će odlučiti ministri zemalja članica SE, ali kosovska vlada sigurno neće moći da pobegne od te obaveze koju je prihvatila”, zaključuje Mijačić.

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova i profesor međunarodnog prava Enver Hasani kaže da Zajednica nije uslov za članstvo Kosova u Savetu Evrope, ali da očekuje da će se desiti nakon glasanja Komiteta ministara SE zato što je Kosoovo jednostrano preuzelo tu obavezu koju su potpisali Kurti, Osmani i Konjufca.

“Pravno, Zajednica je obaveza Kosova koja će se izvršiti nakon učlanjenja Kosova u Savet Evrope. Do toga može da dođe i ranije, ali ponavljam, to je politička volja Kosova”, kaže Hasani.

U intervjuu za Kosovo onlajn Hasani je istakao da Ustavni sud Kosova može da izvrši neke korekcije u nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, kada kosovska vlada uputi nacrt na razmatranje toj pravosudnoj instanci, ali da ne veruje da će anulirati ceo nacrt.

"Ja sam siguran da će Ustavni sud uraditi neke korekcije, ali čisto sumnjam da će poništiti nacrt statuta Zajednice, imamo i presudu Ustavnog suda iz 2015. godine koja konformiše da taj entitet treba da se formira", uveren je Hasani.

Upitan koliko je verovatno da će Kosovo 10. maja predati nacrt statuta Zajednice Ustavnom sudu da iako to nije uslov - može da se desi.

“Čim nacrt ode Ustavnom sudu, ta obaveza je završena. Ja sam siguran da će Ustavni sud uraditi neke korekcije, ali čisto sumnjam da će poništiti nacrt statuta Zajednice, imamo i presudu Ustavnog suda iz 2015. godine koja konformiše da taj entitet treba da se formira. Međutim, ima nekih spoljnih odredbi, koje sud može da koriguje. Ali da anulira ceo nacrt statuta, čisto sumnjam”, naglašava Hasani.

S druge strane, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da Priština od početka trguje sa formiranjem ZSO i da će eventualno slanje nacrta statuta Ustavnom sudu samo biti nastavak političke igre Aljbina Kurtija u kojoj će sačekati izbori, a zatim dodatno “razvodniti i obesmisliti” postojanje ove institucije.

“Od početka je reč o trgovini. Priština prvo na terenu stvori problem, a onda trguje tim problemom. Povuče unilateralni potez, a onda se pregovara o tom jednostranom potezu koji na kraju ostane na snazi u nekoj drugoj formi. Tako će i ovde verovatno biti slučaj”, smatra Čelić u razgovoru za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima postoji šansa da nacrt statuta ZSO uskoro bude upućen Ustavnom sudu, ali da u ovoj instituciji neće žuriti u odlučivanju zato što će kosovski premijer Aljbin Kurti učiniti sve da se pitanje ZSO ostavi tek nakon izbora na Kosovu.

“Najpre, ne očekujem da će se Ustavni sud brzo oglasiti tim povodom. Ne verujem da će žuriti. Pretpostavljam da će sačekati opšte izbore na Kosovo. Ne verujem da će Kurti ući u novi izborni ciklus sa bilo kakvim statutom ZSO. Prosto ne verujem da se to može očekivati osim ako ne dođe do nekog obrta u promeni mišljenja njihovih zapadnih političkih mentora”, kaže Čelić.

Dodaje da će ocena ustavnosti suštinski biti i kupovina vremena, ali i pokušaj dodatnog razvodnjanja i obesmišljanjavanja ovlašćenja ZSO.

“Možemo samo da pretpostavimo da je reč opet o jednoj političkoj igri Aljbina Kurtija i vlasti u Prištini. To će možda i biti učinjeno, ali ne verujem da će Ustavni sud relativno brzo o tome odlučivati. Verovatno je reč o jednom formalnom koraku s obzirom da Priština ne prihvata bilo kakav oblik ZSO, čak i onu verziju koja bi bila potpuno obesmišljena. Priština je poslednjih godinu dana učinila sve da obesmisli ZSO koja, objektivno, po tim izvornim predlozima nije ni imala neke naročite nadležnosti”, kaže Čelić.

Čelić dodaje da je drugi, ništa manji problem, što niko ne zna koji će se nacrt ZSO naći pred Ustavnim sudom.

“Prema briselskim sporazumima o Zajednici srpskih opština, a da podsetim bilo ih je tri, jedino nadležan da sastavi taj nacrt je bio takozvani Upravljački tim i Upravljački tim je to učinio. Ali, odjednom je taj predlog nacrta sklonjen i pominje se neki evropski predlog nacrta Statuta. I sada se verovatno misli da se taj evropski predlog nacrta Statuta podnese ustavnom sudu na razmatranje”, kaže Čelić.

Na pitanje da li očekuje - neočekivanju odluku Ustavnog suda Kosova, Čelić je pesimista.

“Pretpostavljam da će biti razvodnjena varijanta nacrta Statuta koji je predložila Evropska unija, odnosno Lajčak kao posrednik briselskog dijaloga i da će u nekom trenutku, ako dospe u fazu odlučivanja njihov ustavni sud dodatno razvodniti tu materiju. Nemam prevelika očekivanja od bilo kakve buduće zajednice ZSO. Ne verujem da će imati bilo kakve značajne nadležnosti. Pre će to biti u najboljem slučaju ljuštura bez sadržine”, naglasio je Čelić.

Podsećajući da je Ustavni sud 2015. odbio predloženi nacrt ZSO, Čelić ne isključuje mogućnost da će odluka sada biti drugačija.

“Zauzavrat će Kosovo biti nagrađeno članstvom u Savetu Evrope i nažalost ne isključujem i neke druge koncesije Kosovu koje bi eventulano mogle biti učinjene za formalno prihvatanje ZSO. Ali, ponavljam, po svemu onome što sada vidimo, ZSO neće imati nikakve bitne nadležnosti koje bi mogle da zaštite bilo koje kolektivno pravo srpskog naroda na KiM”, kaže Čelić.