Vojna moć Zapadnog Balkana: Ko kroji bezbednosne strategije u regionu?

Objavljivanje nove rang-liste portala „Global fajrpauer“ otvorilo je pitanje odnosa snaga na Zapadnom Balkanu i pravca u kojem se region kreće po pitanju vojne moći. Dok neke države pokušavaju da prilagode svoje strategije novim geopolitičkim okolnostima, druge to doživljavaju kao pretnju, što, prema rečima vojnih analitičara, stvara klasičnu „bezbednosnu dilemu“ i dodatno produbljuje nepoverenje među susedima. Iako su im viđenja različita, sagovornici Kosovo onlajna ipak su u jednom saglasni - Kosovo ima najslabije rangiranu vojsku, ali i dalje ostaje ključno za politiku i bezbednost Balkana.

Piše: Petar Rosić

Portal „Global fajrpauer“ objavio je najnoviju rang-listu koja se bavi uporednom analizom vojne moći svih zemalja sveta. Prema njoj, Srbija ima najjaču vojsku u regionu i našla se na 63. mestu u svetu, ispred Hrvatske, Albanije, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i BiH.

Sajt navodi da Vojska Srbije ima budžet od 2,7 milijardi dolara, broji 22,500 aktivnog osoblja, 7.190 borbenih vozila, od čega 242 tenka i 115 vojnih aviona.

Nakon što je nedavno prisustvovao referisanju o rezultatima analize stanja, operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2025. predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Srbija ima rekordna izdavanja za sistem odbrane i bezbednosti u visini od 2,65 odsto BDP-a i preneo da se na sastanku razgovaralo o vojnom roku od 75 dana. Takođe je izrazio zabrinutost zbog formiranja vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova.

„U skladu s tim ponašamo se ozbiljno i odgovorno, ne provocirajući nikoga, želeći da odvratimo potencijalnog agresora“, poručio je Vučić.

Nasuprot Srbiji, Kosovo je na dnu liste po vojnoj moći. Prema portalu „Global fajrpauer“ Kosovo ima budžet za odbranu 1,17 milijardi dolara, devet hiljada aktivnog osoblja, 1.357 borbenih vozila, među kojima nema tenkove, a nema ni vojne avione. Sa ovim kapacitetima zauzelo je 139. poziciju na listi od 145 vojnih sila.

Tranzicija kosovske vojske do 2028.

Penzionisani general Naim Haziri istakao je za RSE da se očekuje da će KBS do 2028. godine završiti tranziciju u vojsku i ocenio da danas već deluju po savremenim ratnim doktrinama i imaju funkcionalne kapacitete za aktuelne pretnje.

„Veoma sam optimističan, iako je ovo najvažnija faza uspostavljanja snaga. Trenutno se razvijaju vazduhoplovni kapaciteti i jačaju borbeni pukovi, sa elementima koji podržavaju operacije. Uveren sam da će KBS dostići pune operativne kapacitete u očekivanom roku i da će biti kredibilna snaga, interoperabilna sa svim vojskama Natoa“, rekao je Haziri.

Prema njegovim rečima, „Srbija ostaje glavna pretnja Kosovu“, ali naglašava da KBS, čak i sada, ima dovoljne kapacitete da odgovori na bilo koju pretnju.

I stručnjak za bezbednost Burim Ramadani je, takođe, ukazao da desetogodišnji plan jačanja KBS-a još nije završen, ocenjujući da je Kosovo u ranoj fazi razvoja svoje vojske. Komentarišući rang-listu kazao je za Kosovo onlajn da one često daju nepotpunu sliku.

„Rang-liste iz različitih organizacija, kao što su „Global fajrpauer“ i druge, uglavnom se fokusiraju na statistiku o vojnicima, oklopnim vozilima, tenkovima i drugim materijalnim sredstvima, ali ne uzimaju u obzir obuke, metodologiju, obaveštajne kapacitete i druge važne aspekte vojske. Kao i u mnogim slučajevima, ova rang-lista nije precizno odražavala stvarno stanje i još uvek nije potpuno odgovarajuća“, kazao je Ramadani.

Dodaje da vojska nije samo broj vojnika i tenkova, već i sajber aspekti, sajber sposobnosti, odbrambene sposobnosti, obaveštajni rad, obuke, metodologija i drugi faktori.

„Mislim da je Kosovo na početku ovog procesa, dok druge zemlje u regionu imaju različite modele, jer neke još nisu članice Natoa i stoga nisu u potpunosti kompatibilne sa Nato standardima i procedurama. Mislim da će Kosovo napredovati polako i zbog budžetske krize“, naglasio je Ramadani.

Vojni analitičar Vlade Radulović takođe ukazuje za Kosovo onlajn da rang-liste daju okvirnu sliku, ali nisu apsolutni pokazatelj.

„One daju različite obrise, mogu nam otprilike pokazivati određene smerove, potkrepljuju određene tvrdnje, dakle negde su to izdvajanja iz budžeta za pitanje odbrane, negde je broj populacije, odnosno broj pripadnika oružanih snaga i paravojnih formacija i njihov udeo u ukupnoj populaciji, zavisno od liste do liste. Ali suština je ta da vam otprilike, bar u nekim konturama, ukažu na to gde se određena zemlja nalazi, odnosno kakva je njena vojna moć. Rezultati tih lista nisu „crveno slovo“, nisu apsolutni i ne morate sto odsto verovati u njih. Više su neka vrsta smernice, otprilike kontura kakva je vojna moć zemlje“, objašnjava on.

Navodi da ključni parametri vojne moći zavise od vrste oružanih snaga i resursa koje neka država poseduje. Na pitanje zbog čega zemlje Zapadnog Balkana ulažu u naoružanje, ukazuje na dve ključna aspekta.

„Prvo, zemlje članice Natoa slede liniju povećanja izdvajanja za odbranu, na primer sa dva odsto na nominalnih pet odsto budžeta, uključujući i sajber bezbednost i kritičnu infrastrukturu. Druga strana medalje je to što su mnoge tehnike nasledili iz vremena JNA ili Varšavskog ugovora i već su postale neperspektivne. Savremeno bojište diktira nove trendove, što zahteva dodatna ulaganja i nova novčana izdvajanja. Postoji i teorijski deo - poznata „bezbednosna dilema“. Kada se jedan akter naoružava, drugi to vidi kao pretnju i podiže svoje kapacitete, što stvara spiralu koja je prisutna i u teoriji. Kada govorimo o Balkanu, ključno je da je u poslednjih 7–10 godina nabavka tehnike bila motivisana činjenicom da je nasleđena iz 90-ih godina i postala zastarela“, ukazuje on.

Bezbednosna situacija nije sjajna

Na pitanje da li u regionu trenutno postoji stvarna vojna pretnja, odgovara da sve zavisi od toga koga pitate.

„U Evropi trenutno, pored Ukrajine, postoji samo još jedna neuralgična tačka - Balkan. Imamo nerešeno pitanje Kosova i Metohije, prisustvo međunarodnih snaga, a sa druge strane tenzije u Bosni i Hercegovini. Sporadični incidenti prema srpskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji - od hapšenja, upadanja u objekte, prebijanja, pa do pucanja na civile i decu - pokazuju da bezbednosna situacija u regionu nije sjajna“, ukazuje on.

Ipak, ističe da je Nato prisutan i da veliki akteri prate situaciju, tako da ne dozvoljavaju da se dešava nešto „mimo njihovih planova“.

Albanija se na listi portala „Global fajrpauer“ nalazi na 77. poziciji sa budžetom za odbranu od 720 miliona dolara, 2.335 aktivnog osoblja i 1.492 borbenih vozila. Nemaju tenkove, a imaju 20 vojnih aviona.

Politički analitičar iz Tirane Ben Andoni kaže da je Tirana poslednjih godina značajno redefinisala svoju odbrambenu politiku, između ostalog, i zbog Kosova.

„Albanija je morala da preispita celu svoju odbrambenu strategiju, posebno poslednjih godina. Danas je naglasak na proizvodnji naoružanja. U novoj konjunkturi, sada kada je postigla sporazum sa Kosovom i Hrvatskom, Albanija mora bar da drži korak sa Hrvatskom. Naravno, ekonomski nivo Hrvatske je mnogo viši od albanskog, ali Albanija je povećala svoj vojni budžet sa nivoa ispod dva procenta bruto domaćeg proizvoda i sada prelazi taj nivo. Albanija ulaže maksimalne napore da postigne standarde koje je gospodin Tramp zahtevao za odbranu zemalja članica Natoa“, ocenjuje analitičar iz Tirane za Kosovo onlajn.

Imaginarni neprijatelji

U ovom kontekstu ističe i promene u angažmanu SAD po pitanju Kosova.

„Značaj koji Albanija daje oblasti odbrane izgleda da je povezan i sa Kosovom. To je zato što novi razvoj događaja pokazuje da Sjedinjene Američke Države sve više smanjuju svoje interesovanje za Evropu i da će teret odbrane Kosova ostati uglavnom na Albaniji i nekim zemljama Natoa“, navodi Andoni.

Sadašnju situaciju upoređuje sa pandemijom kovida, kada su zemlje širom sveta počele da se brane, a da još nisu znale kako da se zaštite od virusa.

„Intenzivno se pripremamo da se odbranimo od gotovo imaginarnog neprijatelja. Prva opasnost može se nazvati Rusija. U međuvremenu, Srbija privlači sve više pažnje, barem se pozivajući na štampu na Kosovu. Postoji velika koncentracija njene vojske blizu granice sa Kosovom i to može značiti da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova. U tom smislu, dok se veruje da se Srbija priprema kako da prodre na Kosovo, koristeći sve geostrateške prilike i s obzirom na geopolitičke implikacije koje bi mogle nastati, Albanija i druge zemlje izgleda razmatraju ovaj zamišljeni napad ako Srbija zaista preduzme ovu akciju i ako se Bosna destabilizuje“, kaže analitičar iz Tirane.

Severna Makedonija nalazi se na 114. poziciji sa budžetom za odbranu od 421,5 miliona dolara, 10.010 aktivnog osoblja i 1.878 vojnih vozila. Kao i Albanija, nema tenkove i ima 20 vojnih aviona.

Analitičar Blagojče Atanasovski ocenjuje za Kosovo onlajn da rang-liste vojne moći mogu poslužiti kao orijentir za procenu kapaciteta država, naročito u regionu Zapadnog Balkana i na prostoru bivše Jugoslavije.

„Apsolutno, rang-liste nam pokazuju sa kakvim vojnim kapacitetima raspolaže svaka država, posebno kada govorimo o zemljama Zapadnog Balkana i širem prostoru bivše Jugoslavije. U obzir se uzimaju veličina države, broj stanovnika, bezbednosno okruženje i vojna prošlost. Posebno Srbija, kao vojno neutralna država koja nije članica Natoa, ima iskustvo ratova iz bliske prošlosti. Takođe i Hrvatska, iako je članica Natoa i Evropske unije. Svaka država procenjuje koliko treba da bude vojno spremna u datom političkom i geopolitičkom trenutku, a ove rang-liste uglavnom pokazuju kakvim tipom naoružanja i kolikom vojnom moći raspolaže“, kaže Atanasovski.

Govoreći o prednostima i slabostima vojnih sistema u regionu, Atanasovski ističe da je ljudstvo ključni oslonac.

„Definitivno najveća snaga je aktivni i rezervni sastav. Reč je o balkanskim državama koje nemaju supersofisticirano oružje kakvo poseduju velike sile poput SAD, Rusije, Izraela, Francuske, Velike Britanije ili Kine. To su države koje u 21. veku mogu da vode rat isključivo uz pomoć visoko razvijenog i hipersoničnog naoružanja. Sa te tačke gledišta, balkanske države nisu toliko tehnološki napredne. Zato smatram da je njihova najveća prednost upravo ljudstvo, dok prostor za unapređenje postoji u modernizaciji vojnih kapaciteta“, navodi on.

Rane iz devedesetih još sveže

Na pitanje zbog čega zemlje Zapadnog Balkana poslednjih godina više ulažu u naoružanje, Atanasovski smatra da su razlozi i spoljašnji i unutrašnji.

„Svet se nalazi na prekretnici u geopolitičkom smislu - imamo rat u Ukrajini, situaciju na Bliskom istoku i potencijalna nova žarišta. To političkim elitama na Balkanu, u Evropi i u svetu pokazuje da treba da se vojno organizuju samostalno. Postavlja se i pitanje da li će savezi poput Natoa u budućnosti moći da funkcionišu kao sistem kolektivne bezbednosti za sve članice. Sa druge strane, postoje i unutrašnje prilike - znamo da su zemlje Zapadnog Balkana u bliskoj prošlosti međusobno ratovale. Nepoverenje među susedima i dalje postoji, a rane iz devedesetih godina još su sveže u generacijama koje danas žive. Svaka politička elita i dalje gleda sa određenom dozom nepoverenja prema svom susedu“, objašnjava Atanasovski.

Upitan da li u regionu trenutno postoji realna vojna pretnja, Atanasovski to odlučno odbacuje.

„Apsolutno mislim da ne postoji realna vojna pretnja. Period od pre 30 do 35 godina, kada smo na prostoru bivše Jugoslavije imali krvavi raspad i ratove koje su vodile i paravojske i regularne armije, pripada prošlosti. Većina zemalja Zapadnog Balkana danas su članice Natoa, što garantuje i unutrašnju i spoljašnju stabilnost i sprečava ratove sa susedima. Mogući su pojedinačni incidenti koji bi narušili političku ili bezbednosnu situaciju u nekoj državi, ali rat širih razmera između dve susedne zemlje, sa uključivanjem treće strane - takvu mogućnost apsolutno isključujem“, zaključuje Atanasovski.