Kostić Šulejić: Kosovo i Albanija su van svih okvira kontrole naoružanja

Ne možemo da izmerimo pojedinačne države regiona po vojnoj snazi jer su neke od njih u bezbednosnim integracijama, ali pojedinačno gledano, Srbija ima najveći broj stanovnika, najveću vojsku, vraća vojni rok, ima najrazvijeniju vojnu industriju sa izdvajanjima za odbranu od više od dva odsto BDP-a. Hrvatska, Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora su do skoro imale nepostojeće vojne industrije. Sa regionalnim mehnizmima saradnje i zahtevima koje im postavljaju Nato i EU moraju da podižu proizvodnju zato što su članovi bezbednosnih okvira i integracija. To su jako slabo razvijene vojne industrije i Srbija nema čega da se plaši, niti njihovo udruživanje može da ugrozi Srbiju. Oni svoje sisteme integrišu u Nato i ne možete ih posmatrati odvojeno od toga. I Kosovo se naoružava sa ciljem uklapanja u Nato bezbednosni okvir. Postojala je ideja da postane članica Partnerstva za mir, problem je, međutim, što neke države ne priznaju Kosovo pa ne bi moglo da bude punopravna članica, rekla je u podkastu KOntekst Marina Kostić Šulejić, viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politku i privredu.

Gošća KOnteksta objašnjava da je pitanje bezbednosti Zapadnog Balkana složeno jer se region nalazi u tri bezbednosna okvira. Prvi je Nato, drugi Evropska unija, a treći podregionalna kontrola naoružanja. 

„Članice Natoa moraju da ispune određene uslove kao što je procenat izdvajanja za odbranu ili učešće u misijama. U svakom slučaju, nalaze se u bezbednosnom okviru koji se naziva Nato i njihovo naoružanje se mora posmatrati u tom kontekstu. S druge strane imamo Hrvatsku koja je članica Unije i iz tog članstva proističu neke obaveze“, kaže Kostić Šulejić. 

Treći okvir je, objašnjava, Dejtonski mirovni sporazum kojim je okončan rat u BiH, a čija je vojna dimenzija Sporazum o podregionalnoj kontroli naoružanja. 

„On ima koncentrične krugove, a u središtu je BiH za koju su uspostavljene mere jačanja bezbednosti i poverenja. Svaki sledeći krug se uspostavlja u odnosu na očuvanje mira u BiH. Drugi je krug između Hrvatske, Srbije i Crne Gore koje imaju zajedničku konsultativnu komisiju, odnosno mehanizam da se konsultuju o pitanjima bezbednosti. Tako da trka u naoružanju ne mora da se stvara, ona može da bude kontrolisana ako postoji dobra volja“, objašnjava Kostić Šulejić. 

Van tog mehanizma je Kosovo zato što ga ne priznaje Srbija i zato što je predviđeno da bude demilitarizovana zona. 

„Najveći problem je naoružavanje Kosova mimo svakog okvira na prostoru Zapadnog Balkana. Svi podižu kapacitete u nekom okviru bezbednosti, jedino su Kosovo i Albanija mimo svake kontrole naoružanja“, ističe gošća KOnteksta. 

Procenjuje da je Kosovo dostiglo 90 odsto planova na putu pretvaranja KBS-a u vojsku, a transformacija bi po planu trebalo da bude završena 2028. godine. 

„Sam Kurti je izjavio da imaju više od 23 vrste novog naoružanja i da su prevazišli planove. Njih intenzivno naoružavaju SAD i Turska, ne vodeći računa o pomenutim okvirima. Od Amerike su dobili antitenkovske rakete 'džavelin', dronove nabavili od Turske, imaju antidron sisteme, planiraju da nabave protivazdušnu odbranu“, kaže Kostić Šulejić. 

Kaže da se tek po dolasku Kurtija na vlast otvorila tema razvoja kosovske vojne industrije. 

„Planiraju da proizvode oklopna vozila, a delovi bi mogli da se proizvode na Kosovu, Albaniji i u Hrvatskoj, kako je planirano trilateralnim sporazumom. Kosovo planira i sopstvenu proizvodnju dronova. Njihova vojna industrija će se tek razvijati“, smatra Kostić Šulejić. 

Dodaje da se region pretežno naoružava nabavkama iz Amerike, Francuske, Turske i Izraela, kao i da je trend nabavke američkog naoružanja porastao od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba. 

„Više nemate kupovinu ruskog oružja u regionu. Sve što je ostalo u magacinima od ruskog naoružanja, nasleđeno je iz sovjetskog perioda. Izuzetak je Srbija koja je i kasnije kupovala od Rusije. Rusija je potpuno istisnuta sa evropskog tržišta koje dobrim delom preuzima Kina“, kaže sagovornica KOnteksta.  

Regionalna bezbednost je, kaže, deo izraelsko- palestinskog i rusko-ukrajinskog sukoba, a podizanje vojnih kapaciteta ima za cilj da se obezbedi municija za Ukrajinu.

„U ovom trenutku region se ne naoružava zbog nas, nego zbog Ukrajine. Takođe, izraelski uticaj je jako bitan u regionu i mi smo deo te priče. S jedne strane imate američko-izraelsku priču, sa druge rusko-iransku. Na delu je istiskivanje rusko-iranskog uticaja“, objašnjava Kostić Šulejić. 

Viša naučna saradnica u Institutu za međunarodnu politiku i privredu uprkos jačanju američkog uticaja ne isključuje povlačenje američkih snaga sa Kosova. To, kaže, znači da se razmatraju opcije samoodrživosti Kosova bez američkih snaga. 

„Posledice se tiču garancija bezbednosti na ovim prostorima jer su mnoge vezane upravo za američko prisustvo. Dva su ključna žarišta - BiH i Kosovo i oba slučaja su jako povezana sa američkim kapacitetima. Jedan od efekata tog scenarija bi bio veći prodor Turske kao zaštitnog faktora muslimana na Balkanu“, rekla je Kostić Šulejić. 

Zaključuje - bitno je da se značajno naoružan region ne okrene sam protiv sebe i ne uđe u rat, što bi možda bila želja neke vojne industrije. 

Celo gostovanje Marine Kostić Šulejić u podkastu KOntekst možete pogledati u video prilogu.