O Vokriju i profiterima iz Andore

Piše za Kosovo onlajn: Muharem Bazdulj

Na zvaničnoj rang listi klupskog fudbala koju objavljuje UEFA, među 55 zemalja koje su članice, Andora je, što bi rekao stih, četvrta odozada. Iza nje su samo Belorusija, Gibraltar i San Marino. Kosovo je član UEFA-e i na istoj listi zauzima 33. mesto, dok je pozicija Bosne i Hercegovine pod brojem 38. Otud su i prištinski i sarajevski mediji bili presrećni kad su u žrebu za prva pretkola Lige šampiona odnosno konferencijske lige Balkani iz Suve Reke odnosno Velež iz Mostara za protivnike dobili klubove iz Andore: Santa Kolomu odnosno Inter. I navijači Balkanija i navijači Veleža su plasman u drugi krug smatrali zagarantovanim, a slično su sugerisali i  koeficijenti iz kladionica.

Ipak, pokazalo se još jedanput, očekivanja i koeficijenti su jedno, a teren je nešto sasvim drugo. Balkani je u prvom meču gostovao i zapravo postigao solidan rezultat: pobjedu od 2:1. Verovatno su računali, ako smo ih u gostima dobili jedan razlike, biće i kod kuće barem dva-tri. U Podujevu, međutim, Santa Koloma dobiva 1:0 u regularnom toku, u produžecima i jedni i drugi postižu po pogodak, pa odluka pada na penale, gde pobeđuje tim iz Andora. U Andori je veliko slavlje, nikad nijedan njihov tim nije došao do drugog pretkola Lige Šampiona. Takođe, Santa Koloma je ranije u Evropi igrala sedamnaest puta i svih sedamnaest puta je izgubila. Ako je za utehu, Balkani se ipak nije izblamirao, što se ne može reći za Velež. Mostarci su kao domaćini odigrali 1:1 što se moglo tumačiti, i uglavnom se tumačilo, kao loš dan. Rezultat pred revanš je bio aktivan i u Andoru se otputovalo sa optimizmom da prolaz i dalje nije upitan. A tamo se dešava nezapamćen blam. Andorski amateri dobili su Velež sa čak 5:1. Širom Balkana piše se nadugo i naširoko o sramoti Veleža. Nije to ni čudo, Velež je osamdesetih bio jak jugoslovenski prvoligaš, a u evropskim takmičenjima je takođe postizao dobre rezultate. Četiri puta je igrao Kup UEFA, a dva puta Kup pobednika kupova; u sezoni 1974/75 došli su čak do četvrtfinala Kupa UEFA. Velež je eliminisao Spartak iz Moskve, bečki Rapid i Derbi Kaunti, da bi naposletku bio nesrećno eliminisan od Tventea, zbog gola u revanšu postignutog u pretposljednjoj minuti. Za famozne „Rođene“ navijalo se širom Jugoslavije, a ta sentimentalnost spram ovog kluba kod mnogih je i dalje prisutna.

Jedan znanac, već dugo u Beogradu, a Mostarac rodom, bio je neobično potresen porazom u Andori. Kaže mi: „Dugo mi je naša najdraža pobeda bila 4:1 protiv Derbija Kauntija, a najgori poraz onih beogradskih 6:1, sada je, međutim, ovih 5:1 mnogo gore, onih 6:1 nisu bili poniženje, dok ovih 5:1 jesu“.

Nisam morao da pitam na kojih 6:1 misli. Znao sam da se radi o finalu Kupa maršala Tita odigranom 10. maja 1989. kad su se na Stadionu JNA suočili Partizan i Velež. Pamtim dobro taj meč. Partizan jeste bio favorit, ali ta generacija Veleža je bila „strašna“ i pobeda protiv njih nikom nije bila zagarantovana. Sve su im pozicije bile dobro pokrivene: od Vukašina Petranovića na golu do Semira Tucea na levom krilu. E, taj i takav Velež Partizan je „razmontirao” da osvoji Kup posle trideset dve godine. Četvrti gol za Partizan postigao je tada Fadilj Vokri (1960. – 2018.). I red je zaista bio da svoje tri sezone u Partizanu Vokri kruniše trofejom. Uostalom, sam je u jednom intervjuu ovako rekao: „To su najlepše tri godine u mojoj karijeri, nikad neću moći da zaboravim. O Partizanu sam mislio sve najbolje i pre nego što sam došao u Beograd, a ono što sam doživeo bilo je mnogo lepše od toga. Rastali smo se kao prijatelji i jedan sam od retkih koji je u inostranstvo otišao bez posredstva menadžera. Najdraže trofej u karijeri osvojio sam s Partizanom 1989. godine, kad smo osvojili Kup Jugoslavije, prvi posle 32 godine“.

Klubovi na nivou onih iz Andore, za ekipe koje su se u Evropu plasirale iz Prve savezne lige Jugoslavije mogli su biti samo topovsko meso. Sada smo, eto, u situaciji da klubovi sa tog prostora, pa čak i isti oni koji su nekoć u Evropi pobeđivali istinske gigante bivaju topovsko meso klubovima iz Andore, valjda jedino moguće. Jer čak se ni za klubove iz San Marina ili sa Gibraltara ne bi moglo tek tako reći da ću u sudarima sa timovima iz Andore biti topovsko meso.

I da, za kraj jedna koincidencija: Fadilj Vokri je rođen u Podujevu, istom onom Podujevu u kojem je Balkani izgubio od Santa Kolome iz Andore. Da ste pre godinu dana, recimo, pitali nekog objektivnog šta će se pre desiti: da u Partizanovom dresu ponovo zaigra Albanac iz Podujeva ili da će prvak Andore u dvomeču pretkola Lige šampiona izbaciti prvaka Kosova verovatno bi bilo racionalnije kladiti se na prvu opciju.