Od "konzulskih dana“ do današnjih specijalnih predstavnika za Kosovo

"Da li je Ivo Andrić znao da će konzulska vremena, iz podnaslova njegove čuvene Travničke hronike, danas na Kosovu, kao uostalom i na većem delu Balkana, biti aktuelna isto onako kao u vreme koje je slavni nobelovac opisao u svom delu? Ili čak aktuelnija? Šta rade ti ljudi ovde vekovima?“

Priredio: Miloš Garić

Zagazili smo već u 2024. i brojni analitičari i poznavaoci stanja uglavnom se slažu da će i ova godina, u vezi sa Kosovom, biti obeležena izrazitim prisustvom i aktivnostima specijalnih diplomatskih predstavnika uticajnih svetskih sila, posebno onih država koje su od Nato napada na Srbiju 1999. glavni sponzori kosovske "nezavisnosti“. Visoki činovnici Evropske unije, Amerike, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Turske, angažovani su svakodnevno – dele savete, preporuke, organizuju sastanke, iznose zahteve, očekivanja, pretnje i obećanja.

Navoditi imena svih tih ljudi oduzelo bi previše prostora i davalo bi im prevelik značaj, jer njihov učinak je blago rečeno - sporan. Ali, ono što je sigurno, od britanskih, ruskih, nemačkih i francuskih posrednika iz vremena osmanskog propadanja na Balkanu, pa preko konzula Ščerbine i njegove hrabre pogibije u Kosovskoj Mitrovici, Prizrenske afere austrijskog predstavnika Oskara Prohaske i šamara koji je 1912. dobio od generala Bože Jankovića, pa ponovnih okupatorskih vlasti u dva svetska rata, do Holbruka, Vokera, Kušnera, Ahtisarija, a onda Lajčaka, Eskobara, Fon Kramon i ostalih danas, strano prisustvo i uloga spoljnog faktora na Zapadnom Balkanu je konstanta – stalna i nepromenljiva kategorija.

Postavlja se zato pitanje, uz ogradu prema retkim časnim izuzecima, imaju li ti ljudi uopšte nameru da ovde doprinesu izgradnji uslova za neki normalan život lokalnog stanovništva? Ili im samo to nije namera, jer bi ih sledstveno ostavilo bez unosnih angažmana i ključne uloge njihovih država u kreiranju pravila i načina života među Balkancima.

Književnik Muharem Bazdulj za Kosovo onlajn kaže da, kad govorimo o silama koje bi da se pitaju na Balkanu, ili uže posmatrano, na Kosovu, mogli bi da ih podelimo na one koje – uslovno rečeno – podržavaju albansku, odnosno srpsku stranu.

"Kad je o prvima reč, to su prvenstveno SAD, Nemačka i Turska. SAD iz relativno recentnih razloga, dok su kod Nemačke i Turske to procesi dužeg trajanja. SAD su predvodile bombardovanje SR Jugoslavije i na neki način su "babica“ kosovske, samoproglašene, nezavisnosti. To je njihov projekat. Takođe, tamo je Bondstil, tamo su njihove investicije. Nemačka je u simboličnom smislu naslednik Austro-Ugarske, barem u kontekstu balkanske politike. Njima odgovara oslabljen položaj Srbije u središtu Balkana“, ukazuje Bazdulj.

Nova-stara geopolitika na Balkanu

Navodi da je početkom 20. veka slabljenju položaja Srba služilo kreiranje Albanije, uz odbacivanje Srbije od Skadra, Drača i Jadrana generalno.

"Krajem dvadesetog veka to je dodatno potencirano kreiranjem, de fakto, nezavisnog Kosova. Napokon, Turci su držali Kosovo više od 500 godina. I u neootomanskom kontekstu, i u svetlu činjenice da na Kosovu verski gledajući većinski žive sunitski muslimani, oni taj prostor vide kao svoju interesnu zonu“, ističe Bazdulj.

On izdvaja i ulogu Rusije, Kine i Španije.

“Na drugoj strani su Rusija, Kina i Španija. Kod Rusije je to aktuelno geopolitičko pitanje i zgodan žeton za dokazivanje licemerja političkog Zapada. Takođe, podrška Srbiji pomaže Rusiji da zauzvrat dobija i podršku Srbije. Kina ima najmanje tri razloga za podršku Srbiji. Prvi se tiče pitanja Tajvana, drugi „Novog puta svile“, odnosno činjenice da je za njega krucijalna vertikala Atina-Skoplje-Beograd-Budimpešta, odnosno autoput i buduća pruga koji svoje „usko crevo“ imaju upravo uz samu kosovsku teritoriju, a upravo s te teritorije, sile neprijateljske prema Kini, dok imaju kontrolu nad Albancima na Kosovu, mogu da to ugroze. Naposletku, tu je takođe nastavak obostranih prijateljskih odnosa na liniji Beograd-Peking. Španija, pak, ne želi ničim da olakša poziciju katalonskih separatista i to je više nego dovoljno“, objašnjava Bazdulj.

Politički analitičar Srđan Barac podseća da interesovanje velikih sila o kretanjima na Balkanu nije nova pojava.

"Kroz celokupnu istoriju Balkan je uvek privlačio pažnju velikih sila i vladara. Mogli bi zaključiti, da je dobro biti predmet interesovanja, ali kada interesenti žele i nešto više od prostog prikupljanja informacija onda je to problem. Neretko izaslanici moćnih sila žele da budu i kreatori dešavanja, a ne samo puki izvestioci. Da li ih naš vazduh opija ili su dobili dozvolu da krše Bečku konvenciju ostaje uvek kao zagonetno pitanje, ali kao jasna percepcija i odjek svakog govora, ostaje svest da brinu samo o sebi i svojim interesima kroz obmanu da brane nas, a napadaju neke druge. Lakoverno i romantično, skloni smo da verujemo da postoje prijateljstva i savezništva koja se kreću iznad prostih interesa i maštamo da je moguće izgraditi međunarodni poredak zasnovan na želji za saradnjom, a ne samo pukom potrebom“, napominje Barac za Kosovo onlajn.

Znatiželja šta se to dešava kod komšije i sklonost ka gledanju u tuđe dvorište, ističe Barac, nisu karakteristika samo za naše podneblje kako nam se ponekad čini.

"Strane izaslanike, u poslednje vreme popularno nazvane posmatrači, dočekujemo i ispraćamo sa istim pitanjima i zebnjama da li su poslati da prouzrokuju problem ili su tu da bi podržali mir. Izgradnja održivih rešenja za dugotrajni mir je komplikovan proces i ponekad je dobro da i neko ko nije zainteresovana strana ima ulogu u procesu, ali samo ako zaista ne zauzima stranu“, ukazuje Barac.

Po njegovim rečima, od kada su se ljudi udružili u rodove, bratstva, plemena, pa sve do države, jedan od razloga  za udruživanje je i sposobnost za izviđačke odnosno obaveštajne poslove.

“Jedan od osnovnih preduslova za kvalitetnu odbrambenu politiku su kvalitetne informacije. Sistemsko obrazovanje je jedino što može omogućiti da kao društvo napredujemo i izdignemo se iznad trenutnih problema koji nas pritiskaju i guraju u međusobne okršaje. Shvatanje, ali i prihvatanje izazova sa kojima se suočavamo kao država je osnovni preduslov za racionalno prosuđivanje i donošenje kvalitetnih zaključaka”, zaključuje Barac.

Specifična uloga Nemačke 

Politikolog Dimitrije Milić izdvaja ulogu nemačke spoljne politike u dešavanjima na Kosovu i u čitavom regionu.

"Ukoliko se posmatra nemačka spoljna politika, ova država svoju snagu ne crpi iz velike vojne moći, nuklearnog arsenala ili prava veta u Savetu bezbednosti UN. Ona navedene elemente tvrde moći nema, ali ima veliku ekonomsku moć kao najveća privreda Evrope i najvažniji trgovinski partner brojnih evropskih država. Ukoliko bi se ovaj ugao gledanja posmatrao, Srbija bi bila najvažniji partner Nemačke na Zapadnom Balkanu, jer je najveća i sa Nemačkom najviše povezana ekonomija regiona. Međutim, probiznis partije poput Hrišćansko-demokratske unije  (CDU) ili njene sestrinske bavarske partije CSU su u opoziciji, dok su probiznis liberali (FDP) tek jedan od tri koaliciona partnera u sadašnjoj vlasti. Ove stranke više preferiraju stabilnost i mogućnosti za ekspanziju izvozno orijentisane nemačke privrede, što prema regionu Zapadnog Balkana znači politiku podrške stabilnosti i manje insistiranja na vrednostima i podršci rizičnim rešenjima“, ocenjuje Milić za Kosovo onlajn.

Naglašava da, kada se radi o partijama levice, a prvenstveno nemačkim Zelenima, kojima pripadaju šefica diplomatije Analena Berbok, kao i u regionu često prisutna Viola fon Kramon, njima su "vrednosni elementi" ispred ekonomskih pokazatelja.

"Zeleni danas kontrolišu ministarstvo spoljnih poslova i imaju jak uticaj na formulisanje spoljne politike Nemačke, a kao partija identifikovali su kosovsku stranu kao vrednosno bližu njihovoj viziji društva od stavova prisutnih u Srbiji. Nemačka spoljna politika tradicionalno je rezervisana prema bilo kakvim rizicima, jer postoji strah od eskalacija u dvorištu Evropske unije, a koji ne bi mogli da se kontrolišu. Ipak, najmanje averzni prema rizicima su svakako Zeleni kao snaga, koji su i po pitanju Rusije ili odnosa prema Kini značajno više kritični nego sve ostale partije. Značajan deo njih smatra da je Priština sa svojom spoljnom politikom dosta bliža Nemačkoj, nego što je to Srbija, dobrim delom i kada se posmatra kroz vizuru odnosa prema Moskvi i Pekingu“, napominje Milić.

Na drugoj strani, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije Živadin Jovanović za Kosovo onlajn ističe dugotrajnu štetnu delatnost najuticajnjih Zapadnih država na prostoru Balkana.

"Položaj Srba na Kosovu i Metohiji je težak zbog antisrpske geopolitike Velike Britanije, SAD i Nemačke, čiji je cilj potpuno pokoravanje Srba na Balkanu. To je deo iste strategije nekadašnje nemačke ekspanzije na Istok, zbog čega je izazvan i rat u Ukrajjni. Teško je očekivati skorije promene u toj strategiji, ali rat  koji su izazvali ne mogu dobiti. Na Srbima kao naciji je da to ne gube iz vida, da veruju u sebe i dokazane saveznike, da se čuvaju provokacija, da rade, prekinu rasprodaju i da izdrže, jer se neprijatelji ne mogu ničim umilostiviti“, poručuje Jovanović.