GLPS: Otkloniti nedostatke pre glasanja o Zakonu o Birou za proveru i konfiskaciju imovine

Predstavnici Grupe za pravne i političke studije (GLPS) upozorili su danas da tekst Nacrta zakona o Birou za proveru i konfiskaciju neopravdano stečene imovine, o kojem bi Skupština Kosova u četvrtak trebalo da glasa u drugom čitanju, nije uzeo u obzir nalaze Ustavnog suda i primedbe civilnog društva, zbog čega postoji rizik da ta institucija po osnivanju postane političko sredstvo i ugrozi pravnu sigurnost građana, prenosi Ekonomija onlajn.

Kada je reč o proceduri između dva čitanja, u GLPS su zabrinuti zbog toga što Radna grupa nije uspela detaljno da razmotri sadržaj Nacrta, predložene amandmane, preporuke i pravne analize organizacija civilnog društva.

Kako su naveli, sastanci Radne grupe održavani su u istim terminima kada su zasedale i druge grupe koje su razmatrale zakone iz oblasti reforme pravosuđa, a kratki rokovi onemogućili su članovima da daju adekvatan doprinos. Zbog toga je, prema oceni GLPS-a, postupak sveden na formalnost, prenosi Ekonomija onlajn.

Kada je reč o sadržaju akta, GLPS smatra da Nacrt sadrži iste odredbe zbog kojih je Ustavni sud 2023. godine u celosti poništio prvobitnu verziju zakona.

Iz ove organizacije ističu da je Ustavni sud utvrdio da provera i konfiskacija imovine funkcionera ne mogu obuhvatiti period duži od deset godina, zbog objektivne nemogućnosti pribavljanja dokaza. Međutim, Nacrt sada predviđa da postupku mogu biti podvrgnuti svaka imovina i svaki javni funkcioner, bez obzira na to kada su stečeni, počev od 17. februara 2008. godine.

GLPS upozorava i da nije obezbeđena funkcionalna nezavisnost Biroa, što otvara mogućnost da taj mehanizam postane političko sredstvo umesto institucije za građansku konfiskaciju imovine. Posebno su ukazali na to što je za imenovanje direktora i tri člana Biroa predviđena prosta većina, dok kandidati moraju da imaju najmanje pet godina radnog iskustva.

Prema oceni GLPS-a, akt ne garantuje ni pravnu sigurnost osoba čija bi imovina mogla biti predmet provere i konfiskacije. Kako navode, Biro bi u bilo kojoj fazi postupka mogao da odustane od predloga za konfiskaciju, dok nije jasno definisano da li se može pokrenuti krivični postupak ukoliko prikupljeni dokazi ukažu na to da je imovina stečena izvršenjem krivičnog dela.

Primedbe se odnose i na ravnopravnost strana u postupku građanske konfiskacije. GLPS navodi da predložene odredbe predviđaju da sud, službenik Biroa i treća strana ispituju osobu čija je imovina predmet postupka, što, prema oceni organizacije, dovodi u pitanje nepristrasnost postupka.

Imajući u vidu značaj osnivanja Biroa i navedene nedostatke, GLPS je zatražio od Skupštine Kosova da ne pristupi glasanju u drugom čitanju dok se ne otklone problemi koji utiču na efikasnu primenu zakona, pravnu sigurnost i potpunu nezavisnost mehanizma za građansku konfiskaciju neopravdano stečene imovine.