Ivanov: Za očekivati promenu poglavlja 35 za Srbiju, ukoliko bi EU napravila ustupak, tražila bi ga i Priština

Ozvaničenje zahteva Evropskog saveta da Evropska komisija predloži dopune merila iz pregovaračkog poglavlja 35 u okviru pristupnih pregovora sa Srbijom, tako da ona odraze i obaveze iz Sporazuma iz Brisela iz februara ove godine i njegovog Ohridskog aneksa iz dijaloga sa Prištinom, prema oceni Helene Ivanov, naučne saradnice u Istraživačkom centru Henri Džekson, nije iznenađujuće, jer su još od 18. marta, kako kaže, kada je usmeno prihvaćen Ohridski sporazum, EU i visoki predstavnik Đuzep Borelj insistirali da je on pravno obavazujući.

“Oni su još od 18. marta insistirali da je u skladu sa Bečkom konvencijom da su dogovori koji su usmeno prihvaćeni pravno obavezujući, bez obzira na to što nisu nužno potpisani. Pored toga, EU je bila prilično jasna tokom svakog sastanka Beograda i Prištine ove godine da će primenjivanje sporazuma, konkretno iz Brisela i Ohrida, biti uslov i za Srbiju i za Kosovo kada je u pitanju proces pristupanja EU. Tako da je ova odluka konzistentna sa generalnim stavom EU tokom čitave godine. Shodno tome, treba da očekujemo da će Evropska komisija insistirati da se ovo implementira i da će ovo biti korak dalje u tom insistiranju da se implementacija dogovorenog i normalizacija odnosa između Beograda i Prištine uvrsti kao jedan od ključnih uslova za proces pristupanja EU”, rekla je Ivanov za Kosovo onlajn.

Na pitanje da li pismo kojim je Vlada Srbije uložila rezervu na deklaraciju Evropske unije, kojom EU traži od Beograda i Prištine da bez daljih odlaganja ili preduslova primene postignute sporazume, uključujući Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov aneks, može da utiče na to da Evropska komisija u poglavlje 35 ne ubaci sporazume iz dijaloga u celosti, odnosno da u njemu ne budu delovi koji su za Srbiju sporni i koji se, na prvom mestu, odnose na članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, Ivanov kaže da sumnja da to može da bude opcija.

“Stav EU je prilično jasan, njihova tvrdnja je: ovo je nešto što je stavljeno na sto, imali ste priliku da o tome razgovarate, i ovo je obaveza koju su i Beograd i Priština usmeno prihvatili, a to je pravno obavezujeće po Bečkoj konvenciji, tako da ne vidim da će tu biti nekih većih izmena, bez obzira na pismo koje je uputila Vlada Srbije jer će EU insistirati na tome da je to nešto što je već prihvaćeno. Ako bi se napravio ustupak oko sporne tačke o pristupanju Kosova u međunarodne organizacije, a što znači i Ujedinjene nacije, onda bi, verujem, i Kosovo tražilo da se napravi ustupak za njih a to bi, možemo pretpostaviti, bilo pitanje formiranje ZSO i zato ne verujem da bi EU bila voljna da tu napravi neki ustupak. Dakle, ukoliko bi EU, uslovno rečeno, ispunila ono što Srbija želi, a to je da se ta tačka o pristupanju Kosova međunarodnim organizacijama skloni, i da to bude ‘nova verzija’, verujem da bi tada i Kosovo tražilo da se i njima progleda kroz prste za ono što je za njih sporno”, kaže Ivanov.

Kako dodaje, pritisci na Beograd i Prištinu da se pitanje normalizacije reši što pre ove godine su bili jako veliki, a veruje da je ovo pitanje za EU jako bitno zbog želje da ostvari neki veliki dipomatski poen.

“Taj poen bi bio rešenje odnosa Beograda i Prištine. Takođe, zbog čitave geopolitičke situacije koju je prouzrokovala ruska invazija na Ukrajinu postoji velika bojazan da ukoliko se odnosi Beograda i Prištine ne budu normalizovali u skorijoj budućnosti da ovaj region može ponovo da postane žarište”, kaže Ivanov.

Govoreći o perspektivi dijaloga sa Prištinom, u slučaju da Evropska komisija izmeni poglavlje 35 za Srbiju, naša sagovornica kaže da po pitanju dijaloga nije optimistična nevezano za ovu konkretnu situaciju. Kako, navodi, ni Beograd ni Priština nisu bili u potpunosti konstruktivni u procesu pregovaranja, a ni EU nije bila uspešan medijator.

“EU vrlo često dovede Beograd i Prištinu za sto i iz tih prostorija se izađe sa nekim dogovorom, ali se jako malo toga implementira. U poslednje vreme čak imamo obrazac, da nakon nekih pregovora koji se tobož predstave kao uspešni dođe do eskalacija, tako da ne vidim da će ovo bilo kako imati nekog pozitivnog efekta. Čak i ako su sporazumi uvršteni u poglavlje 35, dokle god Kosovo nije voljno da ispuni svoje delove dogovora,  verujem da će Srbija to koristiti kao argument u smislu “što bismo mi ispunjavali, ako Kosova ne ispunjava”. Ne postoji realna volja da se ovo reši, već se stalno gleda da se izađe sa malim diplomatskim poenom posle neke runde pregovora, a šta se posle u praksi implementira, na to nije stavljen dovoljno jak akcenat i ne vidim će se to promeniti u budućnosti”, kaže Ivanov.

Što se tiče procesa integracija Srbije u EU, kaže da on traje jako dugo i sporo da tu nije problem samo normalizacija odnosa između Beograda i Prištine već i usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, odnosno uvođenje sankcija Rusiji.

“Postoji veliki broj prepreka i pitanje je da li će, i koliko efikasno te prepreke biti rešene i šta će to u praksi značiti za proces pristupanja EU”, zaključuje Ivanov.