Kozarev: NATO posvećen Zapadnom Balkanu, neće odustati od ovog regiona

Makedonski profesor Atanas Kozarev, dekan Fakulteta pravnih nauka, međunarodnih odnosa i diplomatije iz Skoplja naveo je u izjavi za Kosovo onlajn da poseta Generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga Zapadnom Balkanu pokazuje koliko je ovaj region značajan za Alijansu.

On je istakao da od Stoltenberga očekuje da unapredi politički dijalog na Zapadnom Balkanu.

"Pre svega, želim da kažem da je poseta uvaženog visokog diplomate gospodina Stoltenberga veoma sadržajna i nema samo deklarativne, već i veoma značajne prirode. Zašto? Verujem da se ova poseta odnosi, pre svega, na povećane bezbednosne rizike i pretnje koje su se pojavile na jugoistočnom krilu NATO-a. U isto vreme, mogao bih da kažem da su geopolitička previranja i dalje aktuelna i uglavnom se vezuju za izvesni ruski uticaj", rekao je Kozarev.

On je dodao da na Zapadnom Balkanu i dalje postoje neuralgične tačke koje bi, pod određenim uticajem, lako mogle da se pretvore u krizna žarišta.

"Dakle, da, poseta je značajna i izražava, pre svega, posvećenost NATO-a Zapadnom Balkanu s jedne strane, i očekujem vrlo jasnu poruku od gospodina Stoltenberga da NATO ne odustaje od ovog regiona, već računa na ovaj region. Po pitanju svrhe posete, verujem da bi ona bila u funkciji unapređenja političkog dijaloga zemalja Zapadnog Balkana, a u cilju produbljivanja same političke saradnje u oblasti podrške reformama, dalje  suprotstavljajući novim hibridnim sajber pretnjama, lažnim vestima itd. Dao bih konkretniji odgovor na Vaše pitanje u smislu da iako postoji nova grupa kao što su Bosna i Hercegovina, Gruzija i Moldavija koje su aktuelne i koje su u vrhu fokusa NATO-a u ovom trenutku, ipak mislim da NATO daje dosta pažnje ovom regionu, pre svega zapadnom Balkanu, uzimajući u obzir specifične neuralgične tačke koje postoje u svakoj od zemalja koje će posetiti, kao što su Bosna i Hercegovina, zatim Srbija, Crna Gora, Makedonija, Kosovo i sve ovo će se zajedno završiti nekom njihovom konferencijom. Ne treba zaboraviti da su lideri država članica NATO-a još u julu 2022. izneli stav da je Zapadni Balkan za njih od strateškog značaja i da će, prema njihovim rečima, NATO danas i u budućnosti biti posvećen, pre svega pojačanim tempom u odnosu na pitanje stabilnosti i mira na prostoru Zapadnog Balkana", naglasio je profesor.

Na pitanje da li smatra da su odnosi Beograda i Prištine najizazovniji za bezbednost regiona i da li će Stoltenberg i tamo poslati načelne poruke podrške miru ili očekuje konkretne zahteve i opomene  profesor je izričit. 

"Pitanje je dosta konkretno i želeo bih da kažem da kada je u pitanju Kosovo, kao što sam vam ranije rekao, svaka zemlja koja je u grupi ili na putanji Stoltenbergove posete ima svoja unutrašnje pitanja i probleme. Nedavno smo čuli izjavu Aljbina Kurti u kojoj je izneo stav da Srbija polaže pravo na određene oblasti u Bosni i Hercegovini, misleći na Republiku Srpsku. Pa, to je jedno neuralgično pitanje koje može da otvori dileme i očekujem da će biti ozbiljnih poruka po tom pitanju. Stoltenberg će, naravno, uspostaviti svoju bazu u Noting Hilu na Kosovu i imaće sastanke sa komandantima koji će, verujem, dobiti konkretne informacije i uputstva za svoje dalje delovanje", naglasio je Kozarev.

Profesor je dodao da je i u Bosni postoje brojni unutrašnji problemi.

"Kada je Bosna u pitanju, poznato je da je ta zemlja od 2010. godine pozvana da se pridruži akcionom planu za članstvo u NATO-u, što je prvi korak ka tome da se članstvo još ne prejudicira ili ide ubrzanim tempom, jer tu postoje i drugi unutrašnji problemi koji moraju da se reše. Zato mislim da ova poseta u suštini znači apostrofiranje posvećenosti NATO-a regionu i snažnu poruku da svi zajedno moraju mnogo više da ulažu u jačanje odnosa sa NATO-om. To je, po mom mišljenju, prioritetni cilj i smisao ovako značajne posete", smatra Kozarev.

Bezbednosni stručnjak naglašava da je, sa druge strane Severna Makedonija članica NATO-a i da se ona trenutno suočava sa izazovom ustavnih promena. 

"Ove promene su naravno u interesu i Evropske unije i NATO-a i mislim da bi se možda razgovaralo o ovim pitanjima, koja su prilično važna, jer moramo znati da je rat u Ukrajini odbacio sve teorije u ovoj oblasti, da u svetu već postoje nevojne pretnje. Zato mislim da je Stoltenberg sa svojim prisustvom i posetom najvišim državnim organima u svim ovim zemljama suštinski pokazati odvažnost i hrabrost u ovim teškim trenucima kada se svaka od ovih zemalja pojedinačno suočava sa ogromnim problemima. Naglasio bih ovde: Kosovo -- Banjska, Bosna i Hercegovina: problemi sa terorizmom, unutrašnja pitanja, destabilizacija u oblasti ideja koje potiču iz Republike Srpske i njihovih lidera za podelu Bosne, ruski uticaj koji bi mogao da pogorša otvorena bezbednosna pitanja na ovim prostorima i sve bi se ovo završilo jednom zaključnom idejom za ovu godinu da je NATO budućnost ovih zemalja i može da im garantuje sigurnost pre svega od vojnih pretnji koje nažalost postoje i na ovim prostorima", zaključio je profesor.