Kurti u Dablinu: Irska može da pomogne da se zamah za proširenje EU pretvori u napredak

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je u Dablinu, gde je boravio podovom održavanja samita Evropske političke zajednice, da Irska može da pomogne da se obnovljeni zamah za proširenje EU pretvori u konkretan napredak i ponovo zatražio da EU dodeli Kosovu status kandidata za članstvo.

Kurti je bio gost Instituta za međunarodne i evropske poslove (IIEA) u Dablinu, gde je učestvovao u diskusiji na temu „Put Kosova: od državnosti do evropskih integracija“. Spomenuo je da je pre Dablina, boravio i u Parizu.

„Od Pariza do Dablina i širom Evrope, bezbednost je glavni prioritet. Irska i Kosovo dele duboko poštovanje prema samoopredeljenju i nacionalnom identitetu, ponos na izuzetan doprinos svojih dijaspora i uverenje da nezavisnost zemlje i evropske integracije mogu međusobno da se jačaju“, rekao je Kurti, navodi se u saopštenju Vlade.

Podsetio je i na vezu sa Irskom zbog Marije Tereze, navodeći da je ona sa 18 godina došla je u Dablin kako bi se pridružila sestrama Loreto, u opatiji Loreto u Ratfarnamu.

Kako je kazao, posebno mu je drago što je u Dablinu ovde tokom predsedavanja Irske Savetom Evropske unije.

„U trenutku kada je proširenje ponovo postalo strateški prioritet Evrope, Irska može pomoći da se obnovljeni zamah pretvori u konkretan napredak. Mi smo evropska zemlja. Naš Ustav jeste nov, ali su naš narod, jezik, neke od naših tradicija i naša kultura drevni. Pridruživanje Evropskoj uniji znači ujedinjavanje Evrope. Želimo da doprinesemo ujedinjenijoj i bezbednijoj Evropi. Naš put do državnosti obeležen je borbom i žrtvama mnogih generacija tokom vekova. Decenije represije i diskriminacije nalik aparthejdu nad Albancima, kulminirale su masovnim mirnim protestima, a zatim i oslobodilačkim ratom, nakon čega je usledila intervencija Natoa 1999. godine kako bi se zaustavio genocid Srbije, četvrti nad Albancima od kraja 19. veka“, rekao je Kurti.

Dodao je da postoji još jedna sličnost između Irske i Kosova, njihove dijaspore.

„U tom smislu, naš narod je deo Evropske unije mnogo pre nego što naša država i institucije postanu njen deo. Kada je liberalizacija viznog režima stupila na snagu 1. januara 2024. godine, to je značilo mnogo više od lakšeg putovanja. Posebno za naše mlade, otvorila je nove mogućnosti da upoznaju Evropu, prisustvuju konferencijama, razmenjuju ideje i grade odnose sa svojim vršnjacima širom kontinenta, bez prepreka sa kojima su se suočavale prethodne generacije“, smatra Kurti.

Kazao je da Evropska unija odražava pravac koji su građani Kosova birali.

„Želimo da se pridružimo i Natou i Evropskoj uniji. Ipak, proces pristupanja mora biti pravičan i kredibilan. Zahtev za članstvo u EU podneli smo 15. decembra 2022. godine, tokom češkog predsedavanja Savetom. Irska je od tada osma zemlja koja predsedava Savetom, a mi smo i dalje jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata“, rekao je Kurti.

Za Kurtija, evropske integracije i regionalna saradnja trebalo bi da se međusobno osnažuju.

Napomenuo je da je Kosovo usklađeno sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (ZSBP), uključujući sankcije protiv Rusije, te da pruža podršku Ukrajini.

„Učiniti mir trajnim znači i suočiti se sa pretnjama koje ga podrivaju. Teroristički napad u Banjskoj, u opštini Zvečan, 24. septembra 2023. godine i napad na našu kritičnu infrastrukturu 29. novembra 2024. godine u Varagama, u opštini Zubin Potok, pokazali su da naš severni sused i dalje vodi agresivnu politiku i ostaje glavna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti. Utvrđivanje odgovornosti od suštinskog je značaja ne samo zbog pravde, već i zbog sprečavanja budućih napada“, kazao je Kurti.