Lunić: Najavom nove strategije EU priznala nespremnost za bezbednosne pretnje, Zapadni Balkan i dalje potencijalno žarište

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić kaže da je najava nove strategije bezbednosti priznanje EU da je nespremna u suočavanju sa bezbednosnim pretnjama poput rata na istoku Evrope zbog čega bi Zapadni Balkan, a posebno Srbija trebalo da veoma ozbiljno shvate tu najavu.

“Iz mnogih obaveštajnih izvora, a nedavno smo videli i iz američke obaveštajne zajednice dolaze procene da bi Zapadni Balkan mogao da eskalira u tenzijama, eventualno u nasilju i sukobima. Američka obaveštajna zajednica je za 2024. prenela prognoza da bi moglo doći do eskalacije nasilja u BiH nakon pokušaja secesije Dodika, ali takođe i između Srbije i Kosova.

"U takvoj hipotetičkoj situaciji jedino bi Srbija i srpski narod izgubili. Jedini pobednik u tome bi bio Vladimir Putin, niko drugi”, kaže Lunić.

On ocenjuje da su najave evropskih zvaničnika o odbrani kao budućem prioritetu, ali i većem ulaganju u sopstvenu namensku industriju usledile nakon najava da bi SAD mogle da promene svoj odnos prema drugim članicama Nato.

“Evropska unija je već povećala svoju odbrambenu proizvodnju za 40 posto. Međutim, nakon izjave Trampa koja je bila namenska ‘magla glasačima’, jedan deo EU je aksiozan, pribojava se kakav će SAD imati odnos prema Nato. Da li postoji mogućnost izlaska, iako je ta šansa mala, ili manje involviranosti”, smatra Lunić.

Objašnjava da je ključni problem u razumevanju Člana 5. Vašingtonskog sporazuma o Natou koji, kako tvrdi, faktički ne obavezuje države članice da ulaze u rat ukoliko je neka članica napadnuta.

“Član 5. kaže samo da je ‘napad na jednu - napad na sve članice Nato’. Ali, svaka država pojedinačno odlučuje kako će da odgovori na tako nešto. Zato Evropska unija razmatra i svoju vojsku, a pre svega da unutar Natoa imaju evropsku odbrambenu uniju koja će biti potpuno integrisana i gde neće biti koncenzusa nego će se odbrana tih zemalja koje u nju uđu zasnivati na konceptu da je napad na jednu državu napad na sve i da će se se sve zemlje braniti zajednički”, ističe Lunić.

Na pitanje da li će takav koncept značiti i konfrontaciju sa Nato, Lunić naglašava da članice EU sada pokušavaju da nađu kompromisan stav sa Nato koji bi podrazumevao i mnogo veći nivo obaveza, ali i veći nivo vojne potrošnje.

Navodi da su u tome najdalje otišle Nemačka i Danska koje su praktično ušle u integraciju svojih oružanih snaga.

“To se do sada nikada nije desilo između dve suverene zemlje. Integrisane snage bi mogli uskoro da očekujemo, posebno kod zemalja na istočnom krilu Natoa. Oni su zainteresovani da drastično povećavaju svoju vojnu potrošnju i da mnogo više integrišu svoju odbranu nego što je to bio do sada slučaj kroz Evro-atlansku alijansu”, smatra Lunić.

Ocenjuje da ovakav koncept neće uticati na mirnodopske strukture.

“Međutim, u ratu ili bilo kojoj hipotetičkoj akciji takve zemlje koje budu u takvoj uniji će sinhrono delovati. Ne treba se sada iznenaditi, kao što Nemačka raspoređuje svoje trupe u Baltičkim zemlja, da dođe do razmeštaja mnogo većih snaga, jedne zemlje na teritoriju druge. U tom kontekstu mislim da će biti mnogo veća interoperativnost i mnogo veće obaveze po pitanju bezbednosti svih koji uđu u tu uniju”, smatra Lunić.