Pavković: U Skoplju će biti ponovoljeno da je za šest milijardi evra EU potrebna primena sporazuma

Na sastanku lidera regiona povodom Plana EU za rast Zapadnog Balkana, kojem će u Skoplju pored evropskih predstavnika prisustvovati i pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O'Brajan, biće poslata poruka da je ova ideja Brisela i dalje "živa", da su potrebni ozbiljni reformski procesi za korišćenje sredstava iz paketa vrednog šest milijardi evra, a Beogradu i Prištini dodatno ukazano da će za njih ključno merilo biti implementacija postignutrih sporazuma, smatra Miloš Pavković, iz Centra za evropske politike.

Pavković za Kosovo onlajn podseća da ideja Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je pripremila Evropska unija, počiva na četiri stuba.

"Prvi stub su integracije Zapadnog Balkana u regionalno tržište, drugi njegova integracija u šire tržište EU. Treći deo su reforme u fundamentalnim, osnovnim oblastima i na kraju, četvrti, za nas najvažniji stub, jeste ta finansijska podrška od šest milijardi evra, od čega su dve milijarde opredeljene kroz grantove, a četiri kroz pozajmice. To je finansijska podrška za Zapadni Balkan u ekonomskom razvoju", navodi on. 

Kada je reč o sastanku u Skoplju, Pavković ukazuje da je ideja da se pošalje poruka EU o samoj inicijativi, ali i o očekivanjima od partnera sa Zapadnog Balkana.

"Verovatno će biti poslata poruka da je Plan rasta za Zapadni Balkan živ, da se on operacionalizuje, a liderima ukazano da je neophodno da se ozbiljnije dohvate reformi, da ih ozbiljnije shvate u oblastima koje su predviđene ovim planom kako bi i sredstva bila dostupna. Podsetiću, ono što je jako bitno kod ovog plana to je da su sredstva uslovljena napretkom u reformama, tako da ukoliko ne bude bilo reformskog procesa neće biti ni pristupa sredstvima za državu koja ne poštuje reformsku agendu", ističe naš sagovornik.

Beogradu i Prištini, dodaje, biće poslata jasna poruka da je neophodan i napredak u samom dijalogu i procesu normalizacije kako bi ova sredstva bila dostupna dvema vladama. 

"Kada pričamo o dijalogu Beograda i Prištine, 2023. je bila godina velikih uspona i padova, imali smo prvo Sporazum o normalizaciji koji je postignut u februaru, a onda gomilu tenzija i kritičnih situacija, od barikada, protesta, hapšenja, do Banjske. Tako da je EU, posrednik u dijalogu Miroslav Lajčak, pre svega, delovao kao neki vatrogasac koji gasi požare, a nije bilo puno prostora za napredak u procesu dijaloga i normalizacije. Sada je akcenat na primeni dogovorenog i pošto su se tenzije smirile ili barem tako deluje, da se krene u implementaciju i napredak u samom dijalogu. Očekujem da će to biti poruka EU, da se ide u implementaciju Sporazuma o normalizaciji", kaže Pavković.