Postignut dogovor o Planu rasta EU za Zapadni Balkan

Savet Evropske unije i Evropski parlament postigli su dogovor o Planu rasta EU za Zapadni Balkan, a kako piše RSE odluka bi mogla da se izglasa tokom aprilske plenarne sednice čime bi i Plan rasta stupio na snagu.

Dogovor je potvrdio evropski zastupnik Tonino Picula koji je bio glavni pregovarač u ime EP.

Pregovori između ove dve institucije EU odvijali su se pod velikim vremenskim pritiskom jer je za usvajanje odluke neophodna saglasnost dve institucije, Saveta EU i Evropskog parlamenta koji se formalno raspušta krajem aprila nakon čega slede evropski izbori u junu.

U svetlu donošenja odluke sada je moguće da se odluka izglasa tokom aprilske plenarne sednice i time Plan rasta za region stupi na snagu.

Reč je o najambicioznijem paketu financijske pomoći za zemlje regiona. Plan rasta broji šest milijardi eura, od kojih će dve milijarde biti u obliku bespovratne pomoći i preostale četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnom kamatom.

Korist iz Plana rasta samo nakon ispunjenih uslova

Sve tri institucije EU koje su radile na Planu rasta insistirale su na tome da zemlje regiona treba da ispune niz ne tako lakih kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći.

Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje članice. Oni se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.

Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.

Za Kosovo i Srbiju postoji "još jedan uslov" koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.

Prema usaglašenom tekstu, pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom, uključujući sankcije protiv Rusije ostaje "opšti cilj", a ne preduslov kako je Evropski parlament prvobitno tražio.