Vučić: Reforma Saveta bezbednosti UN ne može se očekivati u kratkom roku

Naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Mihajlo Vučić kaže za Kosovo onlajn da među članicama Ujedinjenih nacija postoji saglasnost da Savet bezbednosti treba reformisati i da ga treba proširiti, ali da je i dalje vrlo upitno da li se može postići konsenzus oko toga ko će na kraju biti nov stalni član ovog tela.

Vučić navodi da predlog Francuske za reformu Saveta bezbednosti, koji podrazumeva povećanje broja stalnih članica i ograničenje prava veta u određenim slučajevima, ima podršku ogromne većine članica UN, kao i podršku druge stalne članice SB - Velike Britanije. I pored toga, kako ukazuje, reforma ovog tela u kratkom roku se ne može očekivati jer su razlozi koje protiv toga imaju Rusija, Kina, pa i SAD, trajni i tiču se njihove nacionalne bezbednosti. 

„Francuzi su za svoju inicijativu dobili podršku Velike Britanije kao druge stalne članice, tako da možemo reći da dve od pet stalnih članica trenutno stoje na poziciji neophodne reforme i njihovi predlozi se sada poklapaju. S obzirom na proceduru izmene Povelje UN koja zahteva saglasnost svih pet stalnih članica, to nije dovoljno. U principu i dalje postoji protivljenje Rusije i Kine, koje stoje na praktično istim pozicijama da ne bi želele da se kao stalne članice odreknu prava veta niti bi želele da neke eventualno nove stalne članice SB dobiju to pravo. One se zalažu za proširenje, ali istovremeno za neku diskriminaciju između stalnih članica, ovih starih i tih eventualnih novih“, kaže naš sagovornik. 

Kako objašnjava, Francuzi u svom predlogu iznose zahtev da se ne ukine pravo veta za stalne članice, ali da se ono ograniči u slučajevima kada se u svetu dešavaju neki zločini poput genocida, masovnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u određenim konfliktima, kada bi reakcija Saveta bezbednosti bila neophodna i da po njima nema nikakvog moralnog a ni pravnog osnova da neko od stalnih članica tada ulaže veto na rezolucije kojim SB želi da razreši taj konflikt. 

„SAD u principu podržavaju predlog u smislu država koje bi trebalo da uđu u prošireni sastav SB, ali takođe ne smatraju da bi tim državama trebalo dati veto niti da bi one same trebalo da se odreknu veta kao stalne članice, čak ni u ovom ograničenom vidu u smislu postojanja masovnih zločina u svetu. Rusija prosto smatra da njen veto u Savetu bezbednosti predstavlja jedinu stratešku ravnotežu, pored, nuklearnog naoružanja u odnosu na kolektivni zapad koji je trenutno praktično u jednom indirektnom ratu sa Rusijom. Kina takođe čuva ljubomorno tu svoju privilegiju koju je stekla kada je ušla kao Narodna Republika Kina u Savet bezbednosti i ne želi da to širi na druge zemlje“, napominje Vučić. 

Kina, kako dodaje, uopšte nije zainteresovana za prisustvo Japana kao stalne članice, s obzirom na bilateralni rivalitet sa tom zemljom, a Japan figurira u francusko-britanskom predlogu. Takođe, Rusija je protiv članstva Nemačke kao stalne članice jer njih vidi kao partnera Sjedinjenih Američkih Država sa kojima trenutno nije u dobrim odnosima.

Činjenica je, kaže Vučić, da se na diplomatskom planu sada vrlo jasno nazire da je ogromna većina članica UN na poziciji koju deli Francuska i da oni praktično vrše pritisak na stalne članice da pokažu kako osim ljubomornog čuvanja svojih privilegija tu nema nikakvog drugog razloga za odbijanje bilo kakve reforme. 

„Svi su saglasni da je reforma potrebna i mnogi su predlozi na stolu, ali nemoguće je da nijedan od tih predloga ne valja. To znači da je tu nešto drugo u pitanju u smislu zašto stalne članice odbijaju bilo kakvu pomisao na reformu. One prosto žele da održe konzervirano stanje, onako kako je bilo 1945. kad je Povelja UN napravljena i kada je svet još uvek bio praktično izdeljen na kolonije i ne žele da uvaže nove realnosti, nego su zainteresovane samo za svoje isključive privilegije“, navodi on. 

Ako bi se pravo veta proširilo na veći broj članica, prema oceni Vučića, disfunkcionalnost SB bila bi sasvim izvesna.

„Pravo veta je učinilo Savet bezbednosti disfunkcionalnim. Njegova trenutna struktura sa 15 članica, pri čemu su deset onih koje se rotiraju i nisu stalne, i nije tako loša u smislu geografske raspodele i u smislu predstave moći, ali problem je u toj diskriminaciji u smislu drugačijeg statusa za tih pet država, koje više ni u kom smislu ne predstavljaju većinu današnjeg globalnog sveta. Ako tu nemate Indiju ili Brazil, onda ni u smislu broja stanovnika, ni u smislu jačine privrede, pa ni u smislu vojnih kapaciteta, u tih pet praktično nemate većinu sveta kao što ste imali 1945“, objašnjava naš sagovornik.

Da li bi SB bolje funkcionisao ako bude reformisan, kako dodaje, zavisi od toga koji predlog se uzima u obzir.

„Predlog Francuske širi broj članica na mnogo veći broj, ali u principu kao što i Generalna skupština funkcioniše sa 190 država i ovde bi se preglasavanjem moglo doći do odluke. Znači, problem je samo ukloniti te blokadne mehanizme, ukloniti mogućnost jednoga da zadržava odluku svih ili barem većine. To je, po meni, suština bilo kakve reforme. Bez toga ne možemo govoriti o pravoj reformi. U slučajevima da se zadrži pravo veta čak i ako imate 45 članica, opet ne možete ništa da uradite ako samo jedan to ne želi“, kaže Vučić. 

On ukazuje i da se obično uzima zdravo za gotovo da su članice Generalne skupštine UN saglasne sa tim ko bi trebalo da budu nove stalne članice SB i da se najčešće pominju Indija, Japan, Brazil ili Južna Afrika, ali da u realnosti to nije tako. 

„U samoj Generalnoj skupštini postoje grupe država koje su prilično protiv određenih predloga zato što su to regionalni rivali tih zemalja. Na primer, Pakistan se oštro protivi tome da Indija dobije poziciju stalne članice, a Argentina se protivi Brazilu. Oni su se čak i organizovali u jednu vrstu lobističke grupe koja će možda i glasati protiv takvog predloga u Generalnoj skupštini, pre nego što uopšte reforma dođe pred Savet bezbednosti jer je članstvo Ujedinjenih nacija prilično razjedinjeno u pogledu toga ko bi na kraju trebalo da se nađe u tom sastavu“, zaključuje Vučić.