Kusari Ljilja: Izveštaj EK bi bio drugačiji da je parlament funkcionisao; Zemaj: Brojni nedostaci

Izveštaj Evropske komisije o Kosovu ukazao je na stagnaciju u nekoliko oblasti, a dok ministarka industrije Mimoza Kusari Ljilja ukazuje da je jedna od glavnih prepreka za napredak činjenica da tokom poslednje dve godine parlament nije funkcionisao, poslanik DSK Armend Zemaj navodi da je vlast beležila neuspehe u zdravstu, pravosuđu, ekonomskim politikama, investicijama i kapitalnim projektima.

Kusari Ljilja je za Ekonomiju onlajn rekla da je Kosovo, uprkos svim preprekama, ipak ostvarilo napredak u oblasti demokratije, vladavine prava i procesa reformi.

„Suočavamo se sa različitim izazovima, ali glavni izazov koji je u našoj zemlji prisutan već dve godine jeste nedostatak funkcionalnog parlamenta. U parlamentarnoj republici, nefunkcionalna Skupština predstavlja veliko opterećenje, koči mnoge reforme, zakone i odluke koje su mogle biti od koristi građanima“ kazala je ministarka.

Uverena je da bi Izveštaj bio drugačiji da je parlament u potpunosti bio funkcionalan tokom dve godine i da je vlada imala puna ovlašćenja.

„Ipak, imaćemo priliku, zajedno sa opozicijom, da o ovome detaljnije razgovaramo, mimo samog izveštaja. Smatram da je ključno sagledati činjenice onakvima kakve jesu, kako u poređenju sa prethodnim godinama, tako i u odnosu na druge zemlje. Kosovo je napredovalo u pogledu demokratije, vladavine prava i procesa reformi, međutim, sada svi moramo da ubrzamo aktivnosti kako bismo nadoknadili izgubljeno vreme“, rekla je Kusari Ljilja.

Otimistična je da će u 2027. godini doći do poboljšanja.

„Želim da verujem da će se nastaviti konstruktivan pristup, kroz saradnju sa opozicijom u parlamentu i kroz efikasan i dinamičan rad Vlade Kosova. Kada je reč o 2027. godini, postoje određeni geopolitički izazovi poput sukoba na Bliskom istoku i rata između Rusije i Ukrajine, za koje se nadam da će krenuti u drugom smeru. Ukoliko bi ova pitanja dobila uspešan epilog, verujem da bi se pozitivni efekti osetili u sferi ekonomije i bezbednosti i u drugim delovima kontinenta, uključujući Zapadni Balkan. Sve u svemu, ipak ostajem optimistična kada je reč o 2027. godini“, rekla je Kusari-Ljilja.

Sa druge strane, poslanik Demokratkskog saveza Kosova Armend Zemaj izneo je zamerke, posebno zbog stanja u zdravstvenom sistemu jer, kako je rekao, uprkos povećanju budžeta, građani se i dalje suočavaju sa nestašicom lekova i često su primorani da ih nabavljaju o sopstvenom trošku.

„Izveštaj o napretku ukazuje na brojne nedostatke u funkcionisanju institucija – probleme koji se uglavnom pripisuju vladi Samoopredeljenja. Po mom mišljenju, najkritičniji problem je disfunkcija zdravstvenog sistema u Republici Kosovo. To obuhvata sve, od preventivne zaštite do najhitnijeg problema: građani su primorani da sami kupuju lekove, uprkos povećanom budžetu koji su izdvojili Vlada i Skupština Kosova. Ovo ukazuje na nesposobnost vlade, loše upravljanje, korupcionaške skandale i monopole nad određenim lekovima – pojavu koja se povezuje sa ’farmaceutskom mafijom’ koja deluje na globalnom i regionalnom nivou, a posebno je izražena na Kosovu“, kazao je Zemaj.

Pored zdravstvenog sektora, izrazio je zabrinutost i u vezi sa pravosudnim sistemom, ekonomskim politikama, investicijama i kapitalnim projektima.

Prema njegovim rečima, izveštaj ukazuje na ozbiljne probleme koji se tiču političkog mešanja u rad nezavisnih institucija, konkretno u tužilaštvu i sudovima.

„Ukratko, postoji mnogo razloga za zabrinutost, a najskandaloznije od svega, na šta smo više puta ukazivali, jeste mešanje u nezavisnost autonomnih institucija, posebno u pravosudnom sistemu, uključujući tužilaštvo i sudove. Vlada je pokušala da ’zarobi’ Tužilački savet i Sudski savet, pretvarajući ih, zapravo, u svoje instrumente. To se i dogodilo, ali moramo, sa građanima, tome da se suprotstavimo i sačuvamo nivo demokratije u zemlji”, naveo je Zemaj.

Dodao je da dokument EK treba posmatrati kao procenu stanja na Kosovu, a ne kao političko dostignuće bilo koje stranke.

„Nadali smo se boljem ishodu, ali je, nažalost, situacija lošija, uz brojne kritike i zapažanja. Ona se mogu tumačiti i kao oblasti odgovornosti i kao poziv na delovanje institucijama Republike Kosovo. Drugim rečima, ove kritike treba uvažiti, jer što pre budu prihvaćene, to će se pre moći ostvariti poboljšanja. To bi bila odlika vlade koja poseduje i kredibilitet i političku volju da unapredi demokratiju, ekonomski razvoj, dobrobit javnosti i vladavinu prava u Republici Kosovo“, zaključio je Zemaj.

U Izveštaju Evropske komisije konstatovano je da su politička kriza i zastoj u radu institucija usporili napredak Kosova na evropskom putu, dok u pojedinim oblastima nije ostvaren vidljiv pomak. Navedeno je i da normalizacija odnosa ostaje uslov za napredovanje i Kosova i Srbije ka članstvu u EU.